Savsko pristanište: Spuštaju rampu kao 1899. godine
Izvor: novosti online
Datum: 10.01.2013
Železničari u minijaturnoj kućici kraj savskog pristaništa u Beogradu, uprkos informatičkoj eri i danas danonoćno dežuraju kraj starinskog telefona s ručicom i iščekuju naređenje da spuste rampu na pružnom prelazu između keja i Karađorđeve ulice. Saobraćajni stručnjaci kažu da je tehnologija rada ista kao i 1899. kad su ovi koloseci uz Savu pušteni u saobraćaj. Jer pruga od Glavne železničke stanice do Dunav stanice ni do danas nije elektrifikovana.
- Posao na pružnom prelazu Savsko pristanište u centru Beograda nije težak ali je veoma odgovoran - kaže Bratislav Simonović, čuvar prelaza.
- Elektronike nema, železničari su jedini čuvari bezbednosti hiljada posetilaca i vozila koji ovuda prolaze. Tokosm cele smene od 12 sati mi dežuramo pored ovih starinskih telefona i čekamo signal za spuštanje rampe.
Indukcioni telefoni interne železničarske mreže, ko zna kada napravljeni, nemaju brojčanike. Poziva se nekom vrstom Morzeove azbuke.
- Iako je tehnologija stara, ne pamti se da je ovde ikada došlo do nesreće - kaže Simonović. - Najteže nam je noću, kad se gosti ovdašnjih klubova svađaju s nama i traže da dignemo rampu. Moramo da ih čuvamo od njih samih.
Po redu vožnje, kroz savsko pristanište dnevno treba da prođe oko 60 kompozicija. Zbog nedostaka lokomotiva, stanja pruge i opreme, u proseku prođe samo trećina.
Minijaturna žuta kućica je jedini preostali objekat nekad važnog železničko-lučkog saobraćajnog čvora.
- U toj kućici bili su nekad skretničari ispostave "Savsko pristanište" - kaže Biljana Gordić iz Medija centra "Železnica Srbije". - Izgradnjom Luke Beograd na Dunavu 1961. savski kej gubi značaj u robnom saobraćaju i postaje putničko pristanište.
Gotovo je zaboravljeno da je puštanjem u rad pruge preko savskog pristaništa 1895. začet beogradski železnički čvor i industrija. Tada je srpska vlada dala maksimalne ustupke srpskim industrijalcima da na Vilinim vodama stvore industriju, pre svega prerade mesa, najvažnijeg izvoznog proizvoda.
- Zbog toga Vlada donosi 1895. odluku o izgradnji pruge oko Kalemegdana, od Glavne železničke stanice do Vilinih voda - kažu u Medija centru.
Namerama Beograda da se otrgne privrednoj zavisnosti, Austrougarska se 1906. suprotstavlja zabranom transporta srpske robe preko njene teritorije. Pokušaj ekonomskog slamanja Srbije propao je zahvaljujući našim vozovima koji su vukli kompozicije u luke Varnu i Solun. Beograd zadobijenim bogatstvom Savamalu pretvara u četvrt palata, banaka i hotela. U novoj luksuznoj trgovačkoj četvrti garave parnjače koje su dobile rat počinju da štrče.
- Iako od ogromnog značaja, pruga na savskom keju već tada je postala i veliko ograničenje za pristanišnu delatnost - kažu u Medija centru - Još od tada se postavljaju zahtevi pred Ministarstvo saobraćaja i direkciju "Železnica" da se reši problem rada savskog pristaništa.
Od tada državna rukovodstva i stručnjaci raspravljaju o rešavanju problema železnice u centru Beograda.
