Vulin: Migranti neće moći nazad iz Mađarske/Antonijević: Mađarska mora da nađe drugi način za probleme/Drobac: Srbija ne gleda blagonaklono na zid koji se stvara

 izvor : agencije  foto :                                                                       15.09.2015.

Vulin: Migranti neće moći nazad iz Mađarske

Migranti koji ne uspeju da pređu mađarsku granicu i ostanu na ničijoj zemlji moći će da se vrate u Srbiju i borave u prihvatnim centrima, dok oni koji pređu u Mađarsku ali budu vraćeni u Srbiju – neće biti prihvaćeni, izjavio je večeras ministar Aleksandar Vulin.

Vulin je objasnio da oni migranti koji pređu u Mađarsku i budu evidentirani u toj zemlji, a nakon toga na silu vraćeni u Srbiju, neće biti prihvaćeni.

"Mi nikoga na silu nećemo zadržavati na našoj teritoriji i samim tim nećemo dozvoliti nijednoj zemlji da na silu i bez odgovarajuće zakonske procedure i readmisije bilo koga vrati na našu teritoriju", rekao je Vulin Tanjugu.

Upitan šta će biti sa tim migrantima, Vulin je rekao da to više neće biti odgovornost Srbije.

"To više nije naša odgovornost, oni su na teritoriji Mađarske i očekujemo od mađarske države da se prema njima ponaša kako dolikuje", rekao je Vulin.

I državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Nenad Ivanišević rekao je da Srbija neće prihvatiti izbeglice koje Mađarska bude htela da vrati, po cenu da i Srbija rasporedi svoju vojsku na granici.

Državni sekretar je pred početak skupa posvećenog ljudskim pravima izbeglica rekao da će Srbija primati nazad ljude na koje se odnosi readmisija, ali da se to ne odnosi na najveći deo izbeglica koji je ilegalno prešao iz Srbije u Mađarsku.

"Mi nikog nećemo da primimo. Zna se šta je readmisija. I po readmisiji ćemo ljude primati. Ljude koji su prešli u Mađarsku nećemo primiti, po cenu da i Srbija postavi vojsku na granici. Nećemo prihvatiti taj broj izbeglica koji Mađarska vraća. I to jeste naš stav od danas i to svi treba da znaju", rekao je Ivanišević.

Za građane Srbije nema promena u putovanju

Suspendovanje Šengenskog sporazuma i uvođenje granične kontrole u pojedinim zemljama Evrope za građane Srbije neće značiti nikakvu promenu, rekao je Ivanišević.

Prema njegovim rečima, nijedan građanin Srbije neće osetiti bilo kakvu promenu u svom kretanju u Evropi, jer se promene odnose isključivo na izbeglice.

"Naravno, podsetićemo se kako izgledaju granice, malo smo bili zaboravili, ali u svakom slučaju jeste možda dobro da se podsetimo tih nekih stvari da ih mi nikada ovde ne bismo primenjivali. Ja moram sa ponosom da kažem: mi zidove podizati nećemo i granice nećemo zatvarati", rekao je Ivanišević.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je trenutno smanjen broj izbeglica, a nema ni najava da su nove izbeglice krenule ka našoj zemlji.

Srpske institucije dobro postupaju prema izbeglicama

Stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji Irena Vojackova Solorano ocenila je da se u Srbiji institucije dobro odnose prema izbeglicama i migrantima u poređenju sa drugim državama koje su pogođene ovim talasom.

Solorano je na radionici u Subotici posvećenoj ljudskim pravima izbeglica, koja je okupila predstavnike institucija iz lokalnih samouprava koje su najviše pogođene krizom, izrazila očekivanje da će tokom tri dana njenog trajanja pružiti podršku organima Srbije da preduzimaju prave korake u ovoj situaciji.

"Ujedinjene nacije podržavaju srpske vlasti i mnoge nevladine organizacije koje su veoma aktivne još od početka krize i nastavićemo da pružamo podršku", rekla je Vojackova Solorano.

Kroz Srbiju se kreće oko hiljadu izbeglica

Kroz Srbiju se kreće oko hiljadu izbeglica, saopštio je Komesarijat za izbeglice i migracije.

Na granici sa Mađarskom, na potezu oko pruge, trenutno je oko 100 migranata, a na graničnom prelazu Horgoš 2 oko 300.

U Prihvatnom centru u Preševu trenutno se nalazi 500 migranata, a u Beogradu boravi oko 300 migranta.

U humanitarnom punktu u Kanjiži smešteno je 50 migranata, dok je u pretprihvatni centar u Miratovačkom polju oko 18.30 stiglo 1.200 migranata, navodi Komesarijat za izbeglice i migracije.

Mađarska mora da nađe drugi način za probleme

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević izjavio je danas, povodom novih pooštrenih mera za ulazak izbeglica u Mađarsku, da ta zemlja mora da nađe drugi način da izađe na kraj sa problemima i da su druge zemlje EU već poručile da te mere neće dati dugoročne rezultate.

BEOGRAD - Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević izjavio je danas, povodom novih pooštrenih mera za ulazak izbeglica u Mađarsku, da ta zemlja mora da nađe drugi način da izađe na kraj sa problemima i da su druge zemlje EU već poručile da te mere neće dati dugoročne rezultate.

Antonijević je u Jutarnjem programu TV Pink ocenio da Mađarska preduzima mere koje prevazilaze sve što bi trebalo da čini zemlja koja poštuje ljudska prava i shvata obim humanitarne i svake druge krize koja je zadesila.

Na pitanje da li na taj način Mađarska krši ljudska prava, Antonijević je rekao "ako morate da date direktan odgovor - naravno da bi odgovor bio da" i da je reč o kršenju prava i povređivanju ljudi.

"Evropa mora da razmišlja na duži period u sledećih pet, 10 i više godina", istakao je Antonijević.

On je ukazao da je pri tom potrebno napraviti razliku između onoga što preduzimaju mađarske vlasti i cele mađarske države i da te mere nisu prihvaćene u celom mađarskom društvu, jer su oštro kritikovane i u Budimpešti i u drugim gradovima.

Ljudi koji ulaze prvi put na teritoriju određene zemlje moraju, ukoliko to ranije već nisu učinili, da zatraže azil, a Mađarska to mora omogućiti, istakao je Antonijević.

Evropa mora imati jače mere, a u ovom trenutku uvode se kvote, koliko će azilanata primati koja zemlja i na koji način će brinuti o njima, rekao je Antonijević, ocenivši da je taj potez u ovom trenutku nedovoljan.

Rešenje mora da bude dugoročno, moraju se trajnije zbrinuti ljudi, istakao je Antonijević i dodao da dobar prijem i solidarnost koja postoji u Srbiji, mora da se prelije i u Mađarsku i u druge zemlje.

Drobac: Srbija ne gleda blagonaklono na zid koji se stvara

Srbija ne gleda blagonaklono na zid koji se praktično stvara prema zemlji EU, izjavio je danas ambasador Srbije u Mađarskoj Rade Drobac, ističući da već duže vreme Mađarska pooštrava propise prema migrantima i da će sigurno biti proglašeno i vanredno stanje.

BUDIMPEŠTA - Srbija ne gleda blagonaklono na zid koji se praktično stvara prema zemlji EU, izjavio je danas ambasador Srbije u Mađarskoj Rade Drobac, ističući da već duže vreme Mađarska pooštrava propise prema migrantima i da će sigurno biti proglašeno i vanredno stanje.

To je kulminiralo noćašnjim zatvaranjem kompletnog ili barem velikog dela granice, rekao je Drobac u Budimpešti u telefonskom uključenju u Jutarnji program TV Pink.

Drobac je istakao da to "sigurno nije nešto što smo očekivali u ovom današnjem vremenu", da je to relikt neke prošlosti, a da Srbija već ima svojih problema i bez ovog velikog talasa migranata.

Prema njegovim rečima, odnosi između Srbije i Mađarske su unapređeni u poslednjih nekoliko godina, a ovaj problem prevazilazi i Mađarsku i Srbiju.

Ambasador Srbije u Mađarskoj je ocenio da je reč o evropskom problemu i da nije samo Evropa odgovorna za ovo što se dešava, da ne može samo ona snositi posledice, ali da je sigurno da najveće posledice snose Srbija i Mađarska.

Drobac je dodao da ne vidi rešenje problema, jer u EU nema jedinstvenog stava po tom pitanju, jer su različite države različito ugrožene od ovog problema, a u narednom periodu trebalo bi da se dođe do neke zajedničke politike koja bi možda mogla ovu situaciju da razreši.