EU: Najviše krijumčara izbeglica na Balkanu/UN: Mađarski zakon mogao bi da izazove haos na granici

 izvor : agencije  foto : vn                                                                       09.09.2015.

EU: Najviše krijumčara izbeglica na Balkanu

Iz izveštaja policijske agencije Evropske unije, Europola, proizilazi da iza prljavog biznisa organizovanog kriminala u švercu ljudi u Evropu stoji tridesetak hiljada kriminalaca, povezanih u dobro organizovane mreže, a od toga tri hiljade ilegalne imigrante prebacuju preko Libije i severa Afrike mahom u Italiju.

Od toga 27 hiljada kriminalaca grozničavo najviše "radi" na Balkanu, gde preko njihovih kanala ilegalno u EU dolaze stotine hiljada ratnih izbeglica i ekonomskih migranata s Bliskog istoka, iz Azije i Afrike, rekao je zvaničnik Europola Robert Krepinko.

Preko Balkana, a najviše preko Turske, Albanije i Kosova, ranije su išli tajni kanali šverca migranata, kao i žena i devojaka namenjenih mrežama prostitucije mahom u Zapadnoj Evropi.

Ali, to je sada poprimilo ogromne razmere i bande organizovanog kriminala su se preusmerile na krijumčarenje migranata jer im to brzo donosi stotine miliona evra i premašuje ranije uhodani "biznis" s drogom i švercom oružja, naveli su i zvaničnici Agencije za nadzor spoljnih granica EU, Fronteks.

Europol je naveo primer nedavno otkrivene 16-člane bande organizovanog kriminala u Grčkoj, u kojoj su bili Rumuni, Egipćani, Pakistanci, Sirijci, Indusi, Filipinci i Iračani. Ta banda krijumčara je u Evropu ilegalno uspela da prebaci stotine Sirijaca, snabdevši ih lažnim ispravama koje su im prodali za sedam i po miliona evra.

Članice EU i Evropska komisija sad spremaju uspostavljanje strogih provera na spoljnim granicama Unije kako bi se sprečila nekontrolisana navala stotina hiljada migranata koje preko svojih mreža i često uz ucene i iznuđivanje novca, mafijaške mreže prebacuju u Šengenski prostor EU.

Od 1. do 6. septembra 10.000 izbeglica, 40 odsto žena i dece

Od 1. do 6. septembra registrovano je skoro 10.000 ljudi koji su iz Grčke ušli u Makedoniju, od kojih oko 40 odsto žena i dece, a u istom periodu registrovano je više od 7.720 ljudi koji su ušli u Srbiju i stigli do Preševa, saopštio je UNICEF Srbija.

BEOGRAD - Od 1. do 6. septembra registrovano je skoro 10.000 ljudi koji su iz Grčke ušli u Makedoniju, od kojih oko 40 odsto žena i dece, a u istom periodu registrovano je više od 7.720 ljudi koji su ušli u Srbiju i stigli do Preševa, saopštio je UNICEF Srbija.

Stvarni broj žena i dece koji stižu u centre za registraciju u Makedoniji i Srbiji je verovatno duplo veći nego što pokazuju podaci, jer mnoge porodice nastavljaju putovanje bez obavljene zvanične registracije, navodi UNICEF Srbija. 

Od juna ove godine, više od 64.000 ljudi je registrovano u prihvatnom centru u Đevđeliji, u Makedoniji, dok je u istom periodu u Srbiji registrovano 89.161 ljudi koji su izrazili nameru da traže azil.

Kako je saopšteno, izbeglice koje su ušle u Srbiju i registrovale se da  traže azil, imaju 72 sata da završe taj proces, a većina nastavlja put autobusom ka severu do Beograda, a zatim dalje u Mađarsku, do zapadne ili severne Evrope.

Dodaje se da je većina izbegla od nasilja u Siriji, Avganistanu i Iraku, a mali broj dolazi i iz drugih zemalja.

UNICEF, kako je saopšteno, sa svojim partnerima povećava obim humanitarnih usluge u prihvatnim centrima u Makedoni i Srbiji.

Navodi se da je u Đevđeliji, UNICEF veoma brzo reagovao u rešavanju hitnih potreba žena i dece, uključujući i obezbeđivanje vode i odgovarajuće hrane za decu, kao i igračaka.

Takođe je uspostavio nekoliko dečijih kutaka, gde u svakom trenutku do 50 dece može da se igra i dobije psihosocijalnu podršku, a žene da se odmore i brinu o svojim bebama.

Postavljena su i tri mobilna rezervoara za vodu od po 10.000 litara, tako da deca i žene imaju pristup bezbednoj vodi za piće i za održavanje higijene.

Na srpskoj strani granice, u Preševu, UNICEF je uspostavio dečiji kutak, opremljen edukativnim materijalima i igračkama.

Deci su obezbeđene rekreativne i obrazovne aktivnosti koje su važne za fizičku i emocionalnu dobrobit dece koja prolaze kroz Srbiju.

Roditelji će uskoro dobiti savetodavnu podršku u vezi sa zdravljem i ishranom, higijenom i bezbednošću dece.

Dodatni dečiji kutci za izbeglice i migrante koji prolaze kroz Srbiju biće uskoro uspostavljeni i u Beogradu i Kanjiži.

UNICEF u Srbiji je pomogao Ministarstvu zdravlja da se definišu smernice za ishranu beba i dece, i da se majkama obezbede neophodne informacije o dojenju.

UNICEF je spreman da, ako je potrebno, pruži svaku dodatnu podršku vlastima u oblasti ishrane odojčadi i dece, kao i u sanitetskim i higijenskim oblastima.

UN: Mađarski zakon mogao bi da izazove haos na granici

Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) je danas upozorila da bi novi mađarski zakon o migrantima, koji će stupiti na snagu sledeće nedelje, mogao da uzrokuje haos, ako se ne bude primenjivao kako treba.

BUDIMPEŠTA - Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) je danas upozorila da bi novi mađarski zakon o migrantima, koji će stupiti na snagu sledeće nedelje, mogao da uzrokuje haos, ako se ne bude primenjivao kako treba.

"Važno je da primena tog zakona bude dobro osmišljena. Inače bi 15. septembra mogao da nastupi haos na granici", upozorio je direktor UNHCR za Evropu Vensan Košetel, nakon sastanka sa zvaničnicima mađarske vlade u Budimpešti, prenela je agencija AFP.

"Postoji potreba za mnogo boljom koordinacijom među svim učesnicima: policijom, kancelarijom za migracije, a zatim i vojskom, lokalnim vlastima i humanitarnim agencijama na granici", istakao je Košetel.

Mađarska granica sa Srbijom je poslednjih meseci postala jedna od glavnih tačaka ulaska izbeglica i migranata u Evropsku uniju, a od početka godine je tu granicu prešlo oko 167.000 ljudi.

Košetel je dodao da će u narednih deset dana iz Grčke, Makedonije i Srbije u Mađarsku stići najmanje 42.000 novih izbeglica.

Mađarski parlament je prošle nedelje usvojio niz anti-imigracionih zakona, uključujući zakon o kriminalizaciji ilegalnog prelaska granice.

Pored toga, Mađarska je na svojoj 175 kilometara dugoj granici sa Srbijom postavila bodljikavu žicu, ali ta ograda dosad nije uspela da spreči ogromni priliv izbeglica.