Od ponoći stupa na snagu novi zakon o zaštiti granice

 izvor : agencije  foto : tanjug                                                                     14.09.2015.

BUDIMPEŠTA - U Mađarskoj će od ponoći stupiti na snagu paket amandmana kojima se poostravaju zakoni o zaštiti granice i migraciji, usvojen u parlamentu 4. septembra.

Dan uoči najavljene primene pooštrenih mera na mađarsko-srpskoj granici, kod mesta Reskea, raspoređeno je jutros pet kamiona vojnika i oklopnih vozila Hamer, javila je državna televizija M1.

Takođe za sutra, najavljena je sednica vlade Viktora Orbana na kojoj će se raspravljati o mogunćnosti proglašenja vanredne situacije, preneo je radio Slobodna Evropa.

Novine koje nove mere podrazumevaju su i učešće vojske u kontroli granice,  krivično gonjenje onih koji su je ilegalno prešli, kao i ubrzani procesi razmatranja zahteva za azil.

Mađarski mediji pišu da će uvođenje vanrednog stanja u zemlji pojačati kritiku koju Mađarska trpi zbog svog odnosa prema izbeglicama.

Pozivajući se na nezvanične izvore, mediji u Budimpešti pišu da pooštrene mere na granici, prema najnovijim izmenama zakona, podrazumevaju deportaciju u zemlju iz koje je pokušan ulazak u Mađarsku svakoga ko nema šengensku vizu na granic.

Ukoliko izbeglice na granici sa Mađarskom zatraže azil, ponovo bi bile deportovane, pod izgovorom da su azil morale da zatraže u zemlji iz koje pokušavaju da pređu u Mađarsku.

 Ukoliko migranti uspeju da ilegalno pređu granicu i uđu u Mađarsku, po zakonu te zemlje automatski čine krivično delo. Istu odgovornost snosiće ukoliko se penju

na ogradu, ruše je, seku ili na bilo koji drugi način oštećuju. Kazna za to, po novom zakonu, bila bi "kućni pritvor". Međutim, s obzirom na to da su u pitanju izbeglice koje nemaju adresu u Mađarskoj, automatski se šalju u ograđeni kamp, gde će im u roku od osam dana biti suđeno.

Prema novom mađarskom zakonu, koji se u osnovi kosi sa zakonima EU, izbeglice, koje bi bile tretirane kao optuženici, na suđenje bi išle bez prevodioca. Njihova dokumenta se neće prevoditi, ne dobijaju prevedenu kopiju optužbi za koje se terete, ali ni presude koju im sud odredi, preneo je mađarski portal Index.hu.

Maloletne izbeglice, prema tom portalu, neće imati poseban tretman, već će im se, takođe, suditi.

U meduvremenu, vlada Madarske saopštila je da je odustala od uspostavljanja kontroverznih "tranzitnih zona" na granici sa Srbijom, gde su vlasti te zemlje nameravale da drže tražioce azila dok se rešavaju njihovi zahtevi.

Ovakav potez je usledio nakon što je agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) kritikovala taj predlog, jer bi zone bile uspostavljene na maloj "ničijoj" teritoriji pre mađarske granice, pa se postavlja pitanje jurisdikcije, navodi "Slobodna Evropa".

Prema planovima Budimpešte, postojace "dve vrste ljudi" na granici - oni koji će podneti zahtev za azil i oni koji to neće učiniti.

Prva grupa imaće slobodu kretanja unutar zemlje, a oni koji ne budu tražili azil će ostati na granici ili u Srbiji, navode madarski mediji.

UNHCR je u međuvremenu upozorila da nove mere koje Mađarska uvodi, mogu da izazovu dodatni haos u toj zemlji.

Direktor te Agencije, Vensan Koštel, upozorio je i na proglašenje ilegalnog prelaska granice kriminalnim delom, može da prekrši Konvenciju UN o izbeglicama, ako uključi i tražioce azila.

Prema paketu amandmana koji su poslanici mađarskog parlamenta, velikom većinom, usvojili 4. septembra,  prelazak i oštećenje pogranične ograde smatraće se krivičnim delom, a ilegalan prelazak granice će nositi maksimalnu kaznu od tri godine zatvora.

Izbeglice će ubuduće moći da podnesu zahteve za azil na samim graničnim prelazima, a proces razmatranja tih zahteva će biti ubrzan.

Mađarska gradi ogradu duž granice sa Srbijom, nadajući se da će tako ublažiti veliki priliv izbeglica. Poslednjih meseci su u Mađarsku ušle desetine hiljada izbeglica i migranata, uglavnom iz Sirije i Avganistana.