Junker: Zar smo već zaboravili izbeglice iz Jugoslavije?

 izvor : agencije  foto : vn                                                                       09.09.2015.

STRAZBUR- Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozvao je danas zemlje članice Evropske unije da bez odlaganja prihvate sveobuhvatni plan raspoređivanja izbeglica sa ratom pogođenih područja Bliskog Istoka i Afrike širom kontinenta.

"Nije vreme da odugovlačimo i radimo kao da se ništa posebno ne dešava", rekao je Junker u programskom govoru poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu i naglasio da situacija u kojoj se EU nalazi "nije dobra i ne sme se bojiti ružičastim bojama".

U Evropskoj uniji postoji manjak i Evrope i unije, dodao je on.

Junker je ukazao da je EU suočena sa talasom izbeglica, mahom iz Sirije, Libije i Eritreje, od kojih je samo od početka godine oko pola miliona stiglo u EU.

"Ne treba da se plašimo, nego da odmah pokrenemo evropske institucije, a prioritet treba da nam budu humanizam i ljudsko dostojanstvo, jer nas istorija obavezuje na to", poručio je predsednik EK.

Junker je naglasio da se moraju ojačati spoljne granice EU, ali da se Šengen neće ukidati za vreme mandata ove komisije.

Predsednik EK je podsetio da su mnogi evropski narodi tokom istorije bili prinuđeni da beže od progona i ratova, podsetivši na protestantske Francuze u 17. veku, Jevreje koji su bežali od nacista i građane Mađarske i Čehoslovačke koji su tražili spas od ruskih tenkova 1956. i 1968.

Mi Evropljani treba da se setimo da je Evropa kontinent na kojem je gotovo svako u nekom trenutku bio izbeglica, rekao je Junker, dodavši da Evropljani ne treba da zaborave zašto je pravo na azil jedno od fundamentalnih, jedno od najvažnijih, prava.

"Stotine hiljada ljudi pristiglo je u EU tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, a to nije bilo pre nekoliko stotina godina, već krajem prošlog veka. Zar smo to već zaboravili?", zapitao se on.

Predsednik EK je istakao da je vreme da se prestane sa prepucavanje između zemalja članica, za koje je rekao da "uvek upiru prst ka Briselu kada ne rade dobro svoj posao", nego da hitno treba usvojiti plan EK da se oko 160.000 izbeglica, koji su danas uglavnomu Grčkoj, Italiji i Mađarskoj, ravnomerno rasporede širom EU.

"Imamo sredstva da pomognemo. Kažu da ne možemo da primimo sve, ali hajde da budemo pošteni: to je samo 0, 11 procenata stanovništva EU", rekao je Junker.

On je kazao da prihvat izbeglica mora da bude obavezan, i da se one ne smeju diskriminisati u odnosu na veru i druge lične karakteristike.

"To su ljudska bića, a ne brojke", istakao je on i dodao da EU treba da bude ponosna što je ljudi iz kriznih područja vide kao ostrvo bezbednosti i prosperiteta.

Junker je upozorio da se zima približava i da se ne sme dozvoliti da izbeglice tada budu ostavljene da se smrzavaju poparkovima i železničkim stanicama.

Kao dodatnu meru, Junker je predložio usvajanje zajedničke evropske liste "sigurnih zemalja", iz kojih azilanti dolaze ne zbog progona i rata, nego iz ekonomskih razloga.

"Tu mislim na zemlje koje su kandidati ili perspektivni za članstvo za EU", rekao je on i pomenuo Albaniju, Kosovo, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

On je objasnio da građanima tih zemalja neće biti uskraćeno pravo na azil, ali će se njihovi zahtevi obrađivati po ubrzanoj proceduri, a oni koji budu odbijeni biće vraćani kući.

"Ukoliko neka država izgubi status sigurne zemlje, biće joj uskraćeno pravo na pridruživanje EU", upozorio je on.

Na kraju, Junker je naglasio potrebu da EU uspostavi ubedljiviju spoljnu politiku i aktivnije se uključi u rešavanje kriza na Bliskom Istoku i u Africi.

On je kazao da je EU već pripremila fond od oko 1,8 miljardi evra finansijske pomoći afričkim zemljama.

Predsednik EK je tokom govora često bio prekidan aplauzima poslanika, ali su neki, kao lider britanskih evroskeptika Najdžel Faraž, dobacivali uvrede.

"Neću vam odgovarati. To što govorite je bezvredno", poručio je Junker Faražu.