Drašković: Službe brane svoje ubice/Branka Prpa: Luka Pejović mi je najviše ličio na ubicu

 izvor : rse/agencije  foto : rfe /vn                                                                        08.09.2015.

Viši sud u Beogradu oslobodio je trojicu pripadnika Državne bezbednosti optužbi da su pomagali u pokušaju ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine.

Optužbi su oslobođeni bivši načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić i pripadnici tog centra Ratko Romić i Stevan Basta.

Presuda je izrečena u utorak rano ujutro u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu pošto se Radonjić i Romić nalaze u pritvoru.

“To je pravni skandal”, kaže za RSE lider SPO Vuk Drašković.

“Isti sudija koji je pre tri godine presudio da su svi dokazi izvan svake sumnje da su ova ista trojica počinili u Budvi učestvovali u pripremi mog ubistva, danas presuđuje sasvim suprotno i oslobađa ih. Ona, koja ih je osudila na po osam i sedam godina zatvora danas ih je oslobodila. I mislim da je na nju izvršen strašan pritisak, kakav pritisak, ja ne znam. Taj pritisak može samo da dolazi iz osiljenih službi bezbednosti, koja brani svoje ubice. Ovo je pritisak kadrova JUL-a, kadrova devedesetih, koji su se uzdigli u Srbiji. Ovo je pritisak onih koji se javno preko novina izvinjavaju Mirjani Marković za sve ružno ako su nekada o njoj kazali. Pripremaju njen doček. Ovo je pritisak onih koji nas brukaju pred celim svetom time što štite ubice tolikih nevinih žrtava. Branko Crni, siva eminencija službe Državne bezbednosti i vremena Slobodana Miloševića svaki dan je u službi bezbednosti, kao da je i danas šef službe bezbednosti. Zašto nema procesa ubicama braće Bitići - ne daju čelni ljudi službe bezbednosti”, kaže Drašković.

Drašković navodi da služba nije očišćena od struktura iz vremena Slobodana Miloševića i prošlosti, i dodaje “gda će biti oslobođeni i optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije”.

“Evo sudi se za ubistvo Slavka Ćuruvije, ja vam unapred mogu reći neka se ne troše narodne pare. Ili demantirati službu bezbednosti ili će oni biti oslobođeni. Isti ovi ljudi su na optuženičkoj klupi za ubistvo Ćuruvije. Biće oslobođeni. Takvo je stanje danas u Srbiji. Pogledajte sa kakvim ushićenjem se ovde dočekuju haški zatvorenici kada dolaze po izdržavanju kazne. Dolaze kao narodni heroji, spasioci. Ovde su zločinci simboli nacije jer je zločin vrlina”, navodi lider SPO.

On najavljuje žalbu na presudu, ali i obraćanje sudu u Strazburu.

“Ja ću se boriti do kraja da od ovog slučaja, slučaja Ćuruvije napravim evropski slučaj, pa ako Srbija ne bude htela da ih osudi, onda nema drugoga nego pokretati proces protiv Srbije pred Strazburom”, dodaje Drašković.

Radonjić, Romić i Basta prvom presudom bili su osuđeni na osam, odnosno sedam godina zatvora, ali je tu presudu ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi.

Pripadnici DB bili su optuženi da su pružili logističku podršku pripadnicima JSO za atentat na Draškovića, odnosno da su im dostavili fotografije kuće u kojoj je boravio.

Optužnica tereti Radonjića, Romića i Bastu da su po nalogu nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Milosevića organizovali atentat na Draškovića 15. juna 2000. godine u Budvi.

slobodnaevropa.org

Branka Prpa: Luka Pejović mi je najviše ličio na ubicu

Prpa je, odgovarajući na pitanja odbrane, ispričala da od 12. aprila 1999. godine, dan nakon ubistva, do novembra 2000. godine nikad nije bila pozvana u policju i bilo joj je jasno da se ne vodi nikakva istraga

BEOGRAD - U nastavku svedočenja na suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije u Specijalnom sudu, istoričarka Branka Prpa rekla je da joj je Luka Pejović najviše ličio na ubicu Ćuruvije.

Pejović je bio pripadnik rezervnog sastava Jedinice za specijalne operacije (JSO) i ubijen je 5. decembra 2000. godine u "sačekuši" na Topčiderskom brdu.

Prpa je, odgovarajući na pitanja odbrane, ispričala da od 12. aprila 1999. godine, dan nakon ubistva, do novembra 2000. godine nikad nije bila pozvana u policju i bilo joj je jasno da se ne vodi nikakva istraga sve do formiranja Vlade Zorana Đinđića.

U novembru je prvi put videla slike Luka Pejović koji joj je, kako je rekla, najviše ličio na osobu koja je pucala na Slavka Ćuruviju, ali da ni tada nije mogla da to tvrdi sa 100 posto sigurnosti.

"Mislim da su mi tada rekli da je Pejović ubijen i da ima to karakteristično bledilo lica na kojem sam ja insistirala", navela je Prpa i dodala da joj je policija takođe rekla da se Pejović drugovima žalio da će biti ubijen jer je "odradio novinara".

Za vreme Koštuničine vlade krenula je nova istraga sa novim pitanjima. Inspektori su je, kako je rekla, pitali "da li su oči bile plave, a u mraku je videla crne, da li su bila kontakna sočiva..."

Prethodno, na pitanje advokata gde je otišla nakon likvidacije Ćuruvije, Prpa je navela da je odjurila do zgrade i pozvala Gordanu Sušu da bi obavestila novinare i Danicu Drašković da zove hitnu pomoć i da je obavesti da je na Slavka pucano.

Očekivala je, kako je objasnila, da Danica Draškovć može da interveniše i da hitna pomoć stigne brzo, međutim, hitna pomoć je stigla sat vremena kasnije, posvedočila je ona.

Da je Ćuruvija mrtav, saznala je od policije koja je došla na uviđaj.

Na pitanje o cedulji, koju je potvrdila da je našla zalepljenu na spomen ploči Slavku Ćuruviji na mestu gde je ubijen, ona je rekla da su na njoj pisala dva imena sa pojašnjenjem da su to pripadnici KOS-a koji su ubili Ćuruviju.

"Cedulju sam odnela kod ministra Dušana Mihajlovića. U toku istrage za vreme ministrovanja Mihajlovića, policija je pokušavala da dođe do podataka da li je KOS učestvovao, ali to nije urodilo plodom", navela je Prpa.

Ona smatra da nije tačno da ga KOS nije pratio.

"U opisu njihovg posla je bilo da prate njegovu međunarodnu aktivnost i sastajanje sa strancima...", navela je ona.

Upitana zašto se njenim iskazima poklanja malo pažnje, odnosno istraga ide u drugom smeru od onoga što ona trvdi, Prpa je navela da je to pitnanje etike jednog društva i jednog sistema.

"Ova država nije vršila svoju ustvanu funkciju, nije štitila svoje građane već ih je ubijala. To je pitanje etičkih temalja i mnogo je veće od moje i Slavkove sudbine", rekla je Prpa odgovarajući na pitanje branioca optuženih Zore Dobričanin Nikodinović.

Na pitanje Dobričanin Nikodinović, zašto se poklanja pažnja "svedoka saradnika koji nema više šta da izgubi (Milorad Ulemek Legija), Prpa je navela da ne zna o kakvom se "savezu elita tu radi ne znam, to je pitanje za buduće istoričare".

Ona je potvrdila da je dobijala pisma sa pretnjama smrću u toku istrage pred Specijalnim sudom u januaru 2007. godine.

"To je intenzivirano nakon moje izjave u sudu... u pismu je pisalo da me ovog puta neće samo udariti u glavu...", ispričala je Prpa.

Pisma je predala policiji i obavestila predsednika Borisa Tadića, specijalnog tužioca i direktora policije Milorada Veljovića, ali nema nikakve informacije šta se dalje događalo.

Odgovarajući na pitanja branioca optuženog Radomira Markovića advokata Dušana Mašića, Prpa je potvrdila da je Ćuruvija imao dugove prema bankama zbog stalnih kredita za novine i štamparije, kao i da je dobijao donacije.

"Uvek je bio u vrsti pokušaja da jednu situaciju premosti. Novine su mu zabranjivane, uništavan je neprestanim plenidbama i uništavanjem imovine u njegovoj redakciji je radilo preko 300 ljudi na celom spratu u Borbi", ispričala je ona.

Prema njenim rečima, nakon puta u Vašington, američki kongres je odlučio da mu pomogne da obnovi novine.

"Krajem marta smo dobili email iz Vašingtona i odobreno mu je 250.000 dolara da obnovi celu izdavačku delatnost. Ali novac nije stigao jer je ubijen", posvedočila je Prpa.

Na pitanje advokata da li je dobio 400.000 dolara pred ubistvo, ona je rekla da nikakvog novca nije bilo, ali da je Slavko voleo da se pričom o tome šegači i dovodi novinare u zabludu.

Na početku svedočenja, Prpa je navela da joj Miroslav Kurak , koji je opužen kao neposredni ubica Slavka Ćuruvije ne liči na osobu koja je pucala na Ćuruviju.

Takođe je istakla da je ubistvo Slavka Ćuruvije rezultat represije koja je krenula od oktobra 1998. kada je donet u to vreme novi Zakon o informisanju.

Optuženi za ubistvo Ćuruvije su četvorica pripadnika DB-a Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić.