Vlado Žabot: Kapitalizam ne voli kulturu

izvor: vecernje novosti  foto: vn                                                                                      29.05.2016.

Uprkos tome što smo se politički razišli, kultura nas još vezuje. Slovenci jako osećaju svoje nasleđe, a životna potreba za našu kulturu je veza sa slovenskim narodima. Zato je važan kontakt sa Srbima, Hrvatima i Makedoncima, i on se neguje - kaže ugledni slovenački pisac i intelektualac Vlado Žabot, dugogodišnji predsednik Društva pisaca svoje zemlje.

Roman “Vučje noći”, koji je u prevodu Ane Ristović, objavio “Arhipelag” u ediciji “Sto slovenskih romana”, predstavio je na Majskim danima knjige u Pančevu. Žabot je za ovo delo dobio “Kresnikovu nagradu”, najvažnije književno priznanje u Sloveniji.

- “Vučje noći” su motiv iz slovenske mitologije. To su noći oko Božića, zimskog solsticijuma, kad je moć svetlosti najniža, a moć tame najviša. Tada su na Zemlju, u svet živih dolazile tamne sile zla, htonske i zagrobne, i uspostavljale svoju vlast. To je mitološka pozadina romana - kaže autor.

Sa čime se nose junaci romana koji se odvija u tim “vučjim časovima”?

- Glavni junak Rafael, propali student muzike, zaposlen je u crkvi kao zvonar i orguljaš, pije i dosađuje se, sve je u rasulu. Onda u mesto stiže njegov profesor sa mladom, talentovanom učenicom, da bi preuzeli brigu o crkvi. Rafaelu se prvo čini da su to đavo i veštica, dok ne spozna da se zaista u ljudima budi nešto pagansko, tamno, što nije više u okvirima hrišćanstva. Te sile preuzimaju vlast nad ljudima i nad crkvom i on tada pobegne u samoću, znajući da ne može ništa više uraditi...

Kakvu metaforu nudite?

- U našem društvu sada se događa to “vučje vreme”, teku takvi dani i noći. Čak i sam Bog, vera i crkva gube moć i na površinu izlaze mračne strasti. Stari, prljavi bogovi ustaju i preuzimaju vlast. U pitanju su, naravno, neke sile u nama, nagoni i osobine za koje smo mislili da su već poražene. Ljubav prema bližnjem, kao jedan od stubova hrišćanstva i naše civilizacije, razdrmana je i razrušena, i u nju ne veruje velika većina ljudi.

Šta izbija u prvi plan?

- Neke druge zapovesti, kao što je ona koja glasi: “Napravi profit, nije bitno kako!” Neoliberalizmu je svejedno da li profit donose ljudi ili stoka. On je udario i po kulturama, identitetu i dostojanstvu.

Kakve su posledice?

- Ekstremna desnica se diže. Zašto? Ljudi se protive da im neko uzima identitet. Radikalni populisti to koriste i mogu da naprave još veću štetu. Desničari tačno znaju da se u okrilju neoliberalizma može rasplamsati bes među ljudima. Kažu: “Evo, nacionalni identitet su ti uzeli, jezik će ti izgaziti, anglo-američki kapital će sve to porušiti”. I onda niču veoma opasni ekstremizmi.

Kako kultura trpi?

- Država je, u poređenju sa velikim korporacijama, sve nemoćnija. Kapitalizam ne voli kulturu. Vlasnicima kapitala nije u interesu da vladaju obrazovanim, samosvesnim ljudima, kojima je teško manipulisati. Oni žele zavodljiv narod, koji se povinuje reklamnim spotovima i porukama: “Budi fit, oblači se po poslednjoj modi, imaj pare, makar bio bezobrazan i lopov, i onda ćeš imati mesto na ovom svetu”. Ako si nekakav umetnik, onda si ništa.

Može li kvalitetna književnost da dođe do daha u takvim uslovima?

- U Evropskoj uniji jaku moć ima kulturna industrija, trivijalnost i zabavljaštvo, i opasni su njihovi nasrtaji. Ali dovoljno veliki broj mladih ljudi ipak ima osećaj za prave stvari.

Koliko politika ima uticaja?

- Sad vladaju neki mali lupeži i uvek je bilo tako. Ali, na sreću, njih će zameniti drugi mali lupeži, i da bi sebe uspostavili - raskrinkavaće one prethodne, a na površinu će, ipak, izbiti ono naše, ljudsko.

Čuje li se glas intelektualca?

- Kad kao pisci želimo da pre krvavih konflikata upozorimo da treba poštovati ljudska prava, identitet i međuljudske odnose, interes kapitala odmah proba to da zataška.

Ima li nade za nekakav preokret?

- Mislim da još ima, nisam pesimista. Svedoci smo i krvavih reakcija u Libiji, Egiptu, Siriji, Iraku... Tim ljudima su hteli da uvedu globalističku demokratiju, a da ih ne pitaju i oni su se suprotstavili. Tako je svuda. Treba brzo uspostaviti građansko mišljenje da to tako više ne može ići, da je potrebno poštovati čoveka, njegovu kulturu, umetnost i obrazovanje. Tu je srž ovog romana i baš na tome je građen.

ALBAHARI U FOKUSU

Od srpskih pisaca, u fokusu slovenačkih čitalaca je David Albahari. Prevedeno je dosta njegovih knjiga. Čitao sam nedavno dobar roman Radoslava Petkovića “Sudbina i komentari”, a prošle godine Mešinu “Tvrđavu” i “Seobe” Crnjanskog - kaže Žabot o dodirima sa našom književnošću.

GDE JE SVETOST RATA?

Pišem roman “gSveti boj”h, po slovenskom mitu o boju između altruizma i egoizma, koji sam smestio u današnje vreme. Želim da dokažem da taj mit još uvek živi. Interesuju me i poslednji balkanski ratovi, konflikti između Srba i Hrvata. Čini mi se da je to bilo nekakvo zlo koje je iz podsvesti došlo u svakog pojedinca, koji je onda poželeo da kolje. Svaki boj pokušava da se nametne kao sveti, da je za otadžbinu, rod i identitet, a mene interesuje gde je ta svetost boja - kaže Žabot o novom romanu.

novosti.rs