Studija o cenzuri Radine Vučetić "Monopol na istinu"

izvor: agencije   foto:                                                                                        25.05.2016.

BEOGRAD - Izdavačka kuća "Klio" danas je obeležila rođendan nekadašenjeg doživotnog predsednik SFRJ Josipa Broza Tita promovisanjem dragocene studije o cenzuri u Srbiji "Monopol na istinu" docentkinje dr Radine Vučetić.

Objavljena u ediciji "Agora", ova monografska sudija koja bi mogla da se svrsta u društevnu istoriju šezdesetih i sedamdestih godina XX predstavlja, prema rečima glavnog urednika "Klija" Zorana Hamovića "celovito i zaokruženo delo o institucionalnoj i vaninstituionalnoj cenzuri u Srbiji u socijalističkoj Jugoslaviji".

"Polazeći od proučavanja fenomena cenzure u zemljama realnog socijalizma (iza Gvozdene zavese), autorka se fokusira na Jugoslaviju/Srbiju kao zemlju u kojoj samoupravni sistem donosi drugačije perspektive, ali u kojoj partijski aparat nalazi sopstvene mehanizme cenzorskog delovanja" ocenio je Hamović.

On smatra da je ovim delom dr Vučetić "osvetlila fenomen "cenzure bez cenzure" i donela novo razumevanje kulturno-političkog konteksta Srbije i Jugoslavije".

Hamović smatra da ovo delo "svakako predstavlja sasvim novi naučni doprinos kako istoriji, tako i kulturnoj politici, menadžmentu u kulturi (institucionalno sećanje) i sociologiji kulture".

Ona je, nastavio je urednik, "na osnovu sopstvenih terenskih istraživanja došla do novih uvida i zaključaka, pokušavajući da definiše upravo jugoslovenski oblik cenzure bez cenzure, bez institucionalizovanog okvira i procedura karakterističnih za druge socijalističke zemlje".

Mnoge teme koje knjiga obrađuje, podsetio je Hamović , nauka je do sada "preskakala", a tek njihovom obradom se mogao steći istinski uvid u mehanizme delovanja kulturne politike".

"Praveći razliku između preventivne i suspenzivne cenzure, ukazujući na raskorak između propisa i realnosti, Vučetić je svojim teorijskim i emirijskim istraživanjem osvetlila u celosti teško uhvatljiv fenomen cenzure koja se ne vidi i omogućila da razumemo kulturno-politički kontekst Srbije i Jugoslavije, definisanu kulturnu politiku, ali i njenu realnost, istinsku (ne)implementaciju, tu 'fluidnost sistema cenzure'", zaključio je Hamović.

Radina Vučetić, koja sada radi na beogradskom Filozofskom fakultetu na Odseku za savremenu istoriju, objavila je knjige "Evropa na Kalemegdanu: „Cvijeta Zuzorić“ i kulturni život Beograda 1918-1941 (2003)", "Vreme kada je narod govorio: Ođeci i reagovanja u Politici, 1988-1991 (koautor sa Aljošom Mimicom, 2008) i "Koka-kola socijalizam" o amerikanizaciji jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka (2012).

Bila je nagrađena za istraživački projekat o cenzuri koju dodeljuje fondacija "Robert Boš", u saradnji sa "Literaturhaus Berlin" i Fondacijom Herta Miler.

Jedna od recenzenata ove knjige prof. dr Ljubinak Trgovčević Mitrović ocenila je da " delo pruža veoma dobru dokumentovanu analizu vrfeemna , potrebnu istoričarima, umetnicima i široj javnosti ,ali je istovrmeeno primer i opomena kako ideologije sputavaju umetničke slobode. ".

Drugi recenzent i šef katedre za savremenu istoriju prof. dr MIlan Ristovcić ocenio je da studiju "odlikuje bogatstvo sadržaja, metodološka zrelost, odlično poznavanje ne samo jugoslovenske i srpske političke, ideološke i kulturne stvarnosti u istrattivanom vremenskom odsečku, već i široko znan je o svim evropskim istoriografskim radovima koji se bave srodnim temama i to doprinosi da studsija bude naučno čvrsto utemeljena ali i da bude, sigurno, zanimljivo štivo.

Kako je objasnila Radina Vučetić, ona se koncentrisala na Srbiju, pre svega na Beograd, jer tu je SKJ najviše reagovao na "devijacije" kako je nazivano kitikovanje aktuelnih iskoraka u domenu kulture.

Knjiga, istakla je autorka, opisujući zbivanja tokom šezdesetih i sedamdesetih godina podstiče čitaoce da razmišljaju o njenoj aktuelnosti i zato je preporučuje i političarima da ne čine iste greške kao njihovi prehodnici ida ne pojačavaju cenzuru u medijima.