Omčikus: Treba nam više bunta

izvor: vecernje novosti  foto: vn                                                                           22.04.2016.

Stalno sam bio opsednut okolinom, životom, događajima. Volim sliku - to mi je sudbina. Zato sam zanatlija čije su ruke zaprljane bojama i ništa drugo. Skroman sam u tome, skupljam ono što vidim. Ne izmišljam ništa - jednostavno sam slikar.

Pred štafelajem na kome završava portret nekadašnjeg predsednika Matice srpske Čedomir Popova, vedro i skromno, kakva mu je priroda, govori veteran naše likovne scene akademik Petar Omčikus. U kragujevačkoj galeriji "Rima" sinoć je otvorena svojevrsna retrospektiva umetnika koji je više od šest i po decenija, gotovo paralelno, prisutan u Parizu i Beogradu. Najstarije platno na izložbi su "Ruševine Zadra" iz 1947, kada se "odmetnuo" od konvencija toga vremena, sa družinom u kojoj su, pored njegove pokojne supruge Kose Bokšan, bili Mića Popović, Bata Mihailović, Vera Božičković, Ljubinka Jovanović... A tu su i "Kritičari", koje je u svom sada već čuvenom delu "prekrižio".

- Među kritičarima imam prijatelja, čak sam i njih sve metnuo tu - priča nam Omčikus, koji se već duže vreme "usidrio" u Beogradu. - Red je, da se ne naljute ljudi. Imao sam volju da ih sve skupim, a bio sam ljut tog dana.

A jeste li još ljuti?

- S vremena na vreme. Najviše me naljute kad lupetaju koješta i to pretvaraju u neke teorije. Slikarstvo je prosta stvar. Kao i svaki drugi posao. Lepota je u toj jednostavnosti, a to je najteže. U stara vremena stvari su bile regulisane, mogli ste da budete portretista, pejzažista... bili ste klasifikovani. Danas se ljudi petljaju u sve, izmišljaju svašta samo da ne bi bili kao drugi. Važna je isključivo individualnost, a ona lebdi negde tamo drugde. Ja možda malo mistifikujem taj posao, a možda imam i pravo na to.

Koliko je teško biti samo slikar u vremenu kada je u likovnim umetnostima sve prisutniji narativ, koncept?

- Ko je izmislio to?! Sve je koncept, ako hoćete i ja imam koncepciju. U tim traganjima za nečim što je po svaku cenu originalno, sve se može proglasiti konceptom. Koncept je dosta promućurna i isplativa ideja, ali ne i dugotrajna.

Istraživali ste mnoge stvari u likovnosti, od figuracije preko apstrakcije, da biste se vratili na figuru?

- Bio sam dugo autor figuracije, pa sam se zainteresovao i za apstrakciju. Ali, praktično nikada u potpunosti nisam bio apstraktan slikar, jer bi uvek, kada se malo bolje pogledalo, od nekud provirivala i figura.

Likovnu akademiju ostavili ste zbog bunta, i sa kolegama osnovali Zadarsku grupu, iz koje ste danas ostali još samo vi...

- Zasada. Svi su nešto pomrli. Nema smisla. Dobro, imam i ja 90, a to su solidne godinice, i kao se još držim.

Kako sada gledate na tu pobunu?

- Sa puno simpatija. I danas bi trebalo da bude više bunta, ali ljudi su se nešto razdelili po fiokama. Ne udružuju se da bi se borili. Znate, teško je biti slobodan. Eto ja sam prošao sve te pobune i razne epohice i opet sam živ.

Tragajući za tom slobodom, istovremeno ste, da biste zaradili, radili velike socrealističke panoe sa likovima Marksa, Lenjina, Tita...?

- Sve je u opstajanju, trebalo je preživeti. Zasmejavalo me je kad vidim ta ogromna platna na vetru, a na njima ozbiljni ljudi, koji kako se platno njiše dobijaju grimase. Srećom više ne kačimo te ogromne slike idola.

Zašto vam je, kao portretisti, ljudsko lice inspirativno?

- Lice je za mene sve, a svaki čovek ima nešto različito. Na svakom licu postoji jedan izraz, koga treba pročitati. Portretista sam jer volim ljude. To je težak posao, jer ponekad portretisani ne vole ono što vi u njima vidite.

Verujete li da će konačno biti obnovljeni i otvoreni Narodni muzej i MSU?

- Tragično je da više od deset godina u metropoli, sa dugom tradicijom, oni popravljaju muzeje. Popravljaju šta? Limove, stakla, prozore? To su poslovi koji se završe za godinu-dve.

Zašto se toliko oteglo?

- Zbog nesposobnosti, nemara, lenjosti, kombinatorike... Jednostavno, ljudi koji su za to bili odgovorni nisu radili svoj posao.

Centar za mlade umetnike

- Kupio sam pre nekoliko godina prostor na Dorćolu gde sam preneo Kosine i moje slike sa idejom da tu napravim naš legat. Ispostavilo se da tu ima mnogo administrativnih stvari, koje sam nesposoban da završim.

S druge strane, primetio sam da ovde ima mnogo mladih, talentovanih ljudi, pa sam odlučio da omogućim jednoj grupi umetnika da se tu skupljaju, rade, napreduju. Biće to centar za mlade umetnike.

novosti.rs