|
"Ako neće da izgube zdravstvo do kraja, ljudi koji vode ovu državu moraće dobro da razmisle o povećanju plata, koje će usporiti odlazak našeg kadra prema Nemačkoj, Švajcarskoj, skandinavskim zemljama...", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nenad Aritonović.
On je laboratorijski tehničar u Opštoj bolnici "Studenica" u Kraljevu, gradu udaljenom oko 200 kilometara južno od Beograda. Sa 38 godina radnog staža i platom od 40.000 dinara (oko 340 evra) čeka penziju u Srbiji.
"Imam 60 godina i da sam mlađi ipak bih ostao jer, koliko god da je teško, najlakše se snalazite kada ste kod svoje kuće. Ali, kada gledam mlade kolege koje idu trbuhom za kruhom, ne zameram im. Strašno mi je žao što dobar kadar odlazi. Plate u zdravstvu su odavno male. Svi smo mi u nekim obavezama, ili smo u kreditima, ili pomažemo svoju decu, ili decu svoje dece. Sva ta povećanja od 10, 15 odsto su jako mala da bi zaustavila odlazak ljudi", navodi Nenad Aritonović.
Iako precizne statistike o broju "belih mantila”h koji odlaze iz Srbije nema, podaci Sindikata medicinskih sestara i tehničara govore da svake godine zemlju napusti njih više od 1.000, dok Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu.
Najčešće se uči nemački jezik, a Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije sa kolegama u Nemačkoj ima sporazum koji institucionalno uređuje migraciju medicinskih sestara i tehničara (najtraženiji kadar), odnosno u Srbiji se organizovano posreduje za tamošnje poslodavce.
U cilju zaustavljanja ovog trenda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem prošle godine da će "predložiti da se lekarima i medicinskim sestrama plate povećaju za još 15 odsto, ukoliko rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bude preko tri odsto".
Naveo je i da mu je "ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao da 90 ili 95 odsto medicinskih radnika neće napustiti Srbiju ako im plata bude uvećana za 15 do 20 odsto, jer bi u tome videli drugačiji trend, drugačiji odnos".
U strukovnim udruženjima, iz kojih već nekoliko godina upozoravaju na alarmantan trend koji bi mogao dovesti do toga da građane Srbije više neće imati ko da leči, ne veruju da najavljeno povećanje može zaustaviti egzodus zdravstvenih radnika.
"Ali mislim da bi to bilo dobro, i da bi delimično, ali samo delimično, moglo da zaustavi odlazak mladih lekara i medicinskih sestara u inostranstvo. Jer, plate u zdravstvu su zaista male. One se za sestre kreću se od 30.000 do 45.000 dinara (250 do 380 evra), a za lekare od 63.000 do 90.000 dinara (530 do 760 evra)", kaže predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić.
Ovaj Sindikat uputio je u novembru 2018. godine Vladi Srbije zahtev za povećanjem plata, navodeći da je stanje neodrživo i da za prosečnu potrošačku korpu zaposleni u zdravstvu rade više od 45 dana.
Reagujući na raniju najavu Vlade da će 2019. plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama biti uvećane od 7 do 12 posto, uz najveće povećanje za medicinske i stomatološke tehničare (12 odsto), doktore medicine i stomatologe 10 odsto i ostale zaposlene u zdravstvenim ustanovama sedam odsto, iz Sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" zatražili su podjednako povećanje od 15 odsto za sve zaposlene u sistemu zdravstvene zaštite.
"To bi bilo vraćanje onih 10 posto koje su nam već uzeli, plus 15 posto. Na taj način bi se bar videla tendencija nekog boljitka što se tiče ekonomskog stanja zaposlenih, uz sve druge investicije", rekao je predsednik ovog sindikata Zoran Ilić.
Iako navodi da je moguće da će fiskalni rezultati u ovoj godini biti nešto bolji od planiranih, ekonomista Milojko Arsić smatra da povećanje plata u bilo kom delu javnog sektora nije opravdano jer su "u toku prošle godine njihove zarade rasle znatno brže nego u privatnom sektoru, i znatno brže nego što raste bruto domaći proizvod".
"Čini mi se da je ta mera, onako kako je predstavio predsednik Vučić, imala za cilj da se zaustavi relativno veliki odliv lekara i medicinskih sestara u inostranstvo, ali mislim da kroz plate ne možemo da ih zadržimo, zato što lekari odlaze i iz Hrvatske gde su plate veće, i iz Rumunije i Bugarske. Mislim da ljude treba da pokušamo da zadržimo pre svega kroz dodelu subvencionisanih stanova, koji bi se dodeljivali uz uslov da onaj ko ih dobije u relativno dugom vremenskom periodu ostane da radi u Srbiji. To bi bilo znatno efikasnije za sprečavanje odlaska potrebnih kadrova", navodi Arsić.
Razlozi odlaska zdravstvenih radnika iz zemlje ne odnose se samo na visinu zarada i odraz su višedecenijskog urušavanja zdravstvenog sistema u Srbiji. Reč je pre svega o uslovima rada, te nemogućnosti napredovanja u struci. Za razliku od Srbije i država u okruženju koje dele slične probleme, poput Rumunije, Bugarske i Hrvatske, zapadne zemlje ubrzano rade na popunjavanju svojih deficita, nudeći odlične uslove rada, opremu, dobre plate, smeštaj, učenje jezika, i dalje usavršavanje.
"U Bugarskoj je preko 30.000 zdravstvenih radnika otišlo za nekih desetak godina, i oni se nalaze u problemu. Naša država bi trebalo to da spreči na bilo koji način. U Evropskoj uniji se traži milion kadrova, i to može da doprinese da značajan broj našeg kadra polako ide prema Evropi", kaže Zoran Ilić.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je još novembra 2017. godine poručila da država čini "sve kako bi poboljšala položaj zdravstvenih radnika”, te primetila da "lekari i medicinski radnici ne bi ostali u zemlji ni za platu od 2 000 evra, ako moraju da rade u bolnicama koje izgledaju kao poljske bolnice”.
Zato država, prema njenim rečima, "radi na poboljšanju zdravstvene infrastrukture i boljim uslovima rada, pokušava da pospeši obrazovanje, odobravanje specijalizacija, da zaposli novi ljude i poveća plate”.
Ipak, polovina mladih posle stručnog usavršavanja u zemljama Evropske unije tamo i ostaje zbog boljih uslova, bržeg pronalaženja posla i većih plata, pa problem zdravstvenog sistema u Srbiji ostaje i starosna struktura zaposlenih. Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru još je na snazi što u velikoj meri sprečava zdravstvene ustanove da popune deficite, dok generacije rođene neposredno nakon Drugog svetskog rata odlaze u penziju. Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, na birou trenutno posao čeka oko 3 500 zdravstvenih radnika, i pored toga što ustanove pate od manjka kadra.
"Taj odlazak se oseća. Postoji i prirodni odliv, penzije, a nemamo veliki priliv novih radnika. Ja ću izgleda po novim regulama koje imamo morati da radim još jedno 4, 5 godina kako bi eventualno ta penzija, koja je još skromnija od svih plata, bila za jotu viša da bi čovek mogao da preživi", kaže laborant Opšte bolnice u Kraljevu Nenad Aritonović.
Iako je predsednik Srbije, uz brojne reforme, oktobra 2018. najavio trogodišnji projekat "Milijardu evra u zdravstveni sistem", Fiskalni savet ocenio je na kraju godine da su ulaganja u zdravstvo i prosvetu nedovoljna, te da čine polovinu do trećine onoga što izdvaja centralna i istočna Evropa. Sa druge strane, kapitalna izdvajanja države za kupovinu opreme za vojsku i policiju povećala su se četiri puta za dve godine.
Ministarstvo zdravlja dobilo je, prema ovogodišnjem Budžetu, 158 miliona evra, dok će vojska i policija raspolagati sa 796, odnosno 718 miliona evra.
Opomene Brisela zbog viza – opipavanje pulsa
Hoće li na Balkanu ostati samo penzioneri?
Nemačka novim zakonom želi da privuče strane radnike
Zapadni Balkan kao spas za nemačke staračke domove
Srbi i dalje diskriminisani povodom pitanja hrvatskog državljanstva
Kupiš stan, dobiješ pasoš EU
Državljanstvo bosansko, pasoš srpski
Vukosavljević otvorio Dane srpske kulture u Temišvaru
Dijaspora najviše pomaže bolesnima u Srbiji
|
