|
Važna misija japanskih androida
izvor: rts 08.09.2014
Androidi još nisu fizički prisutni u preduzećima i domovima ljudi, ali u Japanu već obavljaju važne poslove za potrebe firmi i građana. Oni se koriste u laboratorijama za istraživanje komunikacije između ljudi i mašina, za fizičke eksperimente, kao dvojnici istorijskih ličnosti u muzejima, za nastupe u reklamama, ali i kao objekti za vežbe mladih zubara.
RTS je u Tokiju posetio proizvođača androida, kompaniju „Kokoro“ i Stomatološki univerzitet „Njihon“, gde je prvi u svetu prisustvovao korišćenju androida koji služi kao pacijent za usavršavanje zubara.
Japan je već decenijama svetski tehnološki lider, a grana tehnologije koja posebno fascinira i budi maštu je robotika.
I dok su roboti već decenijama prisutni na proizvodnim trakama u fabrikama, u Zemlji izlazećeg sunca poslednjih godina u toku je razvoj robota iz sektora usluga koji ljudima mogu da posluže kao recepcionari, kućna posluga, medicinske sestre, stražari i čuvarkuće, zabavljači i kompanjoni za druženje u staračkim domovima i bolnicama.
Neki od njih su zamišljeni, prosto, kao skupe igračke koje izgledaju kao da su izašle iz naučnofantastičnih stripova.
U toj raznolikosti, po naprednosti tehnologije i psihičkom efektu koji imaju na čoveka, ističu se androidi, roboti koji izgledaju kao ljudi.
Robot kao manekenka i glumica
Posetili smo japanskog proizvođača androida, firmu „Kokoro“, da vidimo dokle je došao razvoj androida i u koju svrhu se oni danas koriste.
Dočekao nas je robot u obliku mlade žene koji govori vrlo visokim, gotovo neprirodnim glasom, nalik dečjem, koji se, međutim, u Japanu doživljava kao ovaploćenje nežnosti i ženstvenosti.
Android „Aktroid“ iznajmljuje se preduzećima kao atraktivni voditelj i zabavljač na priredbama, koji svojim prisutvom podiže ugled i prestiž firme.
On je, takođe, nastupao u seriji humorističnih reklama za proizvođače hemijskog sredstva koje odbija komarce, gde je na simpatičan način, uprkos tome što je robot koji ne bi trebalo ništa da oseća, bio nezadovoljan zbog svraba i crvenila na koži koje izaziva ubod komarca.
U izradi ovog robota-manekena prijatne spoljašnjosti, pored projektanata, mašinskih i elektroinženjera, učestvuju i skulptori, modni dizajneri i profesionalni šminkeri.
Najnovija verzija „Aktroida“ izgleda kao osoba mešane azijske i zapadnjačke krvi, a taj izgled, kao i angažovanje profesionalnih šminkera i modnih dizajnera za postizanje besprekorne spoljašnjosti, diktirao je ukus žena u Japanu, za koje Jokota kaže da su mnogo strože sudije kada je izgled u pitanju, od muškaraca.
Zacrtani ciljevi i teškoće u razvoju i prodaji „Aktroida“
Konstruktori „Kokora“ su za cilj postavili to da naprave robota koji će imati bogati spektar prirodnih pokreta i izraza, te u potpunosti ličiti na čoveka.
Najveći tehnički problemi u izradi „Aktroida“ bili su kako smestiti metalni kostur i sve potrebne mehaničke, hidraulične i električne uređaje u telo veličine sitne žene.
Izbor vitke devojke prosečne visine za izgled robota u potpunosti je onemogućio korišćene standardnih, industrijskih delova koji se nalaze u slobodnoj prodaji, pa su inženjeri „Kokora" bili prisiljeni da smanje sve komponente.
Drugi teški zadaci bili su kako napraviti silikonsku kožu koja deluje prirodno i može da se vrati u prethodno stanje nakon rastezanja i kako učiniti da mekana površina lica verno reflektuje pokrete tvrdih mehaničkih delova ispod nje.
Kompanija „Kokoro“ započela je razvoj androida „Aktroid“ 2003. godine, sa idejom da će on služiti kao zabavljač na raznim izložbama i manifestacijama, ali se i nadala da će masovnija komercijalna upotreba i pravi profit doći od upotrebe ovog robota u kompanijama, gde je on trebalo da služi kao recepcioner i davalac informacija.
Kada je u Japanu 2005. godine počinjala Svetska izložba, japanska vlada je izdvojila veliku sumu za konstruisanje najrazličitijih robota i izgradila poseban paviljon kako bi demonstrirala velike mogućnosti japanske tehnologije.
Tada je javnosti predstavljeno nekoliko desetina robota iz sektora usluga.
Činilo se da bi oni već za desetak godina, odnosno negde u ovo sadašnje vreme, mogli da uđu u masovnu proizvodnju i komercijalnu upotrebu, a naročito se mnogo očekivalo od androida, kao najfascinantnijih robota koji izgledaju poput ljudi.
Međutim, to se nije dogodilo zbog niza finansijskih i tehnoloških razloga, pa se „Aktroidi“ i danas teško prodaju.
Naime, proizvođači uslužnih robota u Japanu ostali su bez novčane podrške države nakon Svetske izložbe, a privatni kapital, zbog visokog troška razvoja, nije u većoj meri ušao u tu oblast.
Činjenica da u Japanu vojska nije aktivno uključena u finansiranje kibernetskih projekata takođe znatno usporava razvoj robota u toj zemlji.
Mnogi od interesantnih robota sa Svetske izložbe završili su u Muzeju tehnologije u Tokiju koji je posvećen edukaciji i zabavljanju dece, gde sada praktično funkcionišu samo kao igračke.
Pošto je ulaganje u razvoj još relativno malo, pojedinačni androidi su i dalje prilično skupi.
„Aktroid“, koji ima ugrađen sistem za prepoznavanje glasa i može da vodi razgovor sa ljudima, košta čak 500.000 dolara po komadu. To onemogućava njihovu masovnu proizvodnju, što nadalje sprečava pad cene i njihov ulazak u širu upotrebu.
Tehnološki, u razvoju androida još postoje teško rešivi problemi, kao što su usavršavanje hodanja ili sistema za prepoznavanje zvuka.
Pojedine funkcije, kao što je davanje informacija o firmama ili geografskim lokacijama jednako efikasno kao roboti, ali za osetno manje novca, obavljaju kompjuterski terminali i interaktivni ekrani, zbog čega se japanske firme i dalje ustručavaju da kupe robote za takvu vrstu poslova. Takođe, pametni telefoni danas daju mogućnost svakom pojedincu da lako pristupi ogromnoj količini informacija, pa i to čini androide nepotrebnim kada je u pitanju usluga davanja informacija.
Zbog svega toga, razvoj androida u Japanu poslednjih godina je otišao u neočekivanom pravcu.
Tako se humanoidni roboti firme „Kokoro“ koriste pre svega u laboratorijama univerziteta za istraživanje lingvističkih i socioloških elemenata u komunikaciji između ljudi i mašina i za proučavanje psihološke reakcije ljudi na robote.
Ove studije uglavnom se sastoje u poređenju reakcija koje ljudi različitih godišta, profesija i stepena obrazovanja pokazuju u susretu sa pravim čovekom i u susretu sa robotom koji izgleda potpuno isto kao taj čovek.
Androidi se, za potrebe industrije, koriste i za ispitivanje fizičke izdržljivosti i otpornosti ljudskog tela na pritisak i temperaturu, jer imaju anatomsku strukturu sličnu ljudskoj, a pravi ljudi ne mogu biti korišćeni kao zamorčići u eksperimentima koji su potencijalno opasni po zdravlje.
Takođe, „Aktroidi“ se iznajmljuju preduzećima i institucijama za događaje i priredbe kao zabavljači, a u manjem broju služe i kao dvojnici istorijskih ličnosti i religijskih lidera u muzejima i hramovima.
Kuriozitet je da firma „Kokoro“, koja pravi androide koji su uverljivi dvojnici ljudi, i dalje stiče najveći deo svojih prihoda prodajom robotizovanih figura dinosaurusa zabavnim parkovima i naučnim muzejima, te da se između ostalog bavi i prodajom robotizovanih mašina za pečenje i prodaju kokica.
Robot-pacijent „Simroid“
Jedan zaista neobičan i inventivan način upotrebe humanoidnih robota je simulacija stomatološke terapije.
Android „Simroid“ koji je firma „Kokoro“ razvila u saradnji sa Stomatološkim univerzitetom „Njihon“ služi kao pacijent koji odmenjuje ljude tokom obuke mladih zubara.
Ovaj univerzitet jedina je institucija u svetu koja koristi androida za edukaciju stomatologa, a novinar RTS-a je prvi medijski poslenik koji je prisustvovao njihovoj upotrebi.
Robot-pacijent po imenu „Simroid“ napravljen je sa ciljem da omogući vežbu u realnim uslovima i popuni prazninu u profesionalnom životu mladih zubara, koji po završetku studija moraju da polože državni ispit da bi stekli kvalifikacije za stomatologa, a često nemaju gde da vežbaju za taj ispit.
Profesori Univerziteta došli su na ideju da zatraže razvoj robota-pacijenta kada su na Svetskoj izložbi 2005. godine ugledali jednu od prvih verzija „Aktroida“.
„Simroid“ u zubima i desnima ima senzore koji očitavaju dubinu do koje je došla zubarska bušilica, količinu smese koja se koristi za uzimanje otiska zuba i dimenzije proteze koje su izradili studenti.
U slučaju da je zubar u nečemu pogrešio, robot negoduje grčenjem lica ili verbalnim protestom.
On takođe pravi iznenadne pokrete lica i glave čime imitira živo ljudsko biće i u zubaru stvara strah da bi mogao da bušilicom povredi jezik i usta pacijenta.
Upravo, taj rad pod tremom jedan je od najvažnijih delova u robotskoj simulaciji terapije, kažu instruktori Univerziteta.
„Simroid“, takođe, pre i posle terapije, poput pravog ljudskog pacijenta, vodi jednostavan razgovor sa zubarom. On tako, pored usavršavanja veštine i sticanja znanja, omogućava i razvoj sposobnosti komunikacije i unapređenje ponašanja mladog zubara prema pacijentu, što do sada nije bilo moguće, jer su studenti vežbali na lutkama.
Rad studenata i stanje robota nadziru se putem kamera i kompjutera iz kontrolne sobe.
Vežbe se u celosti snimaju, a snimci, zajedno sa fizičkim parametrima intervencije koju su obavili na robotu, daju se na uvid studentima kako bi oni mogli da izvuku pouku iz svojih, eventualnih, grešaka.
Pored toga što je od velike koristi budućim stomatolozima, ovaj robot pruža i sigurnost pacijentima, jer oni sada mogu da se opuste, znajući da mladi zubari koji vrše popravke njihovih zuba nisu nevešti početnici, već osobe koje su već stekle osnovno iskustvo u realnim uslovima.
Tako androidi u Japanu, iako još nisu prisutni u firmama i domovima ljudi, već imaju originalnu i važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta njihovog života.
To da su već sada izuzetno korisni je nesumnjivo. Pitanje je samo kada će doći dan kada će u Japanu androidi od laboratorijskih zamorčića i pacijenata evoluirati u naučne i medicinske radnike, te sami početi da vrše eksperimente i da opravljaju zube ljudima.
Android treba da bude simpatičan, privlačan i prijemčiv za razgovor
Službenica firme „Kokoro“ Juko Jokota, zadužena za planiranje poslovanja i odnose sa javnošću, kaže nam da je android namerno napravljen da izgleda kao devojka od oko 20 godina, jer su ankete koje je njena kompanija sprovela pokazale da bi taj pol i godište bili najbolje prihvaćeni i među muškom i ženskom publikom u Japanu.
Naime, za razliku od Zapada gde se od robota očekuje da bude „kul“ i nalik heroju, te vlada zabrinutost da bi ove mašine u budućnosti mogle da se otmu kontroli i naškode ljudima, u Zemlji izlazećeg sunca se od androida očekuje da bude simpatičan, privlačan i prijemčiv za razgovor, dok se roboti generalno doživljavaju kao „dobroćudne“ mašine bliske ljudima.
Veća popularnost Univerziteta zahvaljujući androidima
Na Stomatološkom univerzitetu „Njihon“ studenti i stažisti osim učešća u grupnim vežbama, imaju i mogućnost da rezervišu nekog od robota i samostalno vežbaju na njemu, pa je popularnost Univerziteta izuzetno porasla.
„Broj prijavljenih za upis je jedan od kriterijuma popularnosti univerziteta. Pre tri godine smo imali oko 600 prijavljenih za polaganje prijemnog ispita, a ove godine blizu 1.000. Znači, oko 400 studenata više. Mi smo mali univerzitet koji u prvoj godini prima samo 128 studenata. Znači kad imate skoro 1.000 ljudi koji su se prijavili za 128 mesta, to je veliki broj“, kaže dekan Stomatološkog fakulteta Akira Hamura.
|
