Meteorolozi se spremaju na najgore

izvor: agencije                                                                                                                                             21.08.2014

Više turbulencija u atmosferi, sve više ekstremno hladnih, polarnih i vrelih talasa, džinovski talasi u okeanima i apokaliptična meteorološka predviđanja – bile su teme klimatologa na međunarodnom kongresu koji je danas završen u Montrealu.

Na poziv Svetske meteorološke organizacije, agencije UN, oko hiljadu meteorologa je raspravljalo na temu "Vremenska prognoza, kakva nam je budućnost?". To je bila prva svetska konferencija o meteorologiji.

Skoro deset godina od stupanja na snagu Protokola iz Kjota s ciljem smanjenja emisije gasa koji, stvarajući efekat staklene bašte, vode zagrevanju atmosfere, sada se više ne postavlja pitanje o opštem zagrevanju Zemlje.

"Globalno zagrevanje je nepovratna pojava. Stanovništvo sveta nastavlja da raste i neophodno je da se prilagodimo", rekla je Dženifer Vanos sa Univerziteta u Teksasu.

U prvoj deceniji ovog veka, prosečna temperatura na Zemljinoj površini porasla je za 0,47 Celzijusovih stepeni. Povećanje od jedan odsto dovodi do sedam odsto većeg isparavanja vode u atmosferu, a pošto je isparavanje pokretač vazdušnih tokova u atmosferi, meteorološke prilike se sada češće menjaju.

Svetski naučnici smatraju da će prosečna temperatura Zemlje porasti za dva odsto do 2050. godine.

"Oblaci će se lakše i brže formirati, što će usloviti sve jače kiše i dovesti do više iznenadnih poplava", kaže Sajmon Vang sa Univerziteta u Juti.

Prema njegovim rečima, biće više slučajeva ekstremne hladnoće – kao prošle zime u Severnoj Americi, i ekstremne vrućine i suše.

Izazov za meteorologe je da uzmu u obzir i "dodatne sile", uzrokovane globalnim zagrevanjem, što komplikuje prognoziranje vremena, ocenio je Vang.

"Meteorolozima će u narednim decenijama biti neophodno izuzetno snažni računari, kojih sada ima veoma malo", dodao je on.

Meteorolozi ocenjuju da će njihova predviđanja biti sve neophodnija za vazdušni saobraćaj – zbog neočekivanih turbulencija, kao i za pomorski saobraćaj jer se očekuju džinovski talasi u okeanima visoki i do 40 metara.

"To je samo početak klimatskih promena, jer okeani imaju ogroman uticaj zbog oslobađanja viška toplote i isparavanja", naveli su eksperti i dodali da ne treba zaboraviti na topljenje večitog leda na Grenlandu.