|
Strane investicije su alfa i omega privrednog razvoja. Kao mantru su ovdašnji ekonomisti posle 2000. godine ponavljali stav prema kome, tek sa dolaskom stranog kapitala, dolazi nova tehnologija, bolji život i veći standard. Istina je, Srbija već dve godine obara sve rekorde kada je o prilivu stranih investicija reč.
"Strane investicije su nam važne i zbog toga što one povećavaju zaposlenost. One direktno utiču na povećanje izvoza, u nekim slučajevima one omogućavaju dolazak te napredne tehnologije, kao i promociju te neke bolje poslovne kulture od one koja postoji u Srbiji", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Narodna banka Srbije čak je iznela i procenu prema kojoj je u 2018. godini priliv po tom osnovu bio veći od tri milijarde evra. Više od svih zemalja regiona zajedno. To je najveći nivo još od 2006. godine, kada je u Srbiju stiglo 3,3 milijarde evra. Zašto, sa impresivnim prilivom stranih investicija, nije stigao i davno obećani bolji život i impresivne stope rasta od po pet-šest odsto?
Miodrag Zec, predsednik Naučnog društva ekonomista, smatra da je to zbog toga što se ovde ponavlja mantra – važno je raditi.
"Ne! Važno je šta radiš. Važan je kvalitet tog rada. Nažalost, u velikom delu te industrije to su manipulativni i slabo plaćeni poslovi. I tu nema viška."
Rastu investicije, raste i uvoz
O negativnim efektima stranih investicija u Srbiji skoro da se ne govori. A veliki strani investitori jesu na spisku najvećih izvoznika. Ali su, istovremeno, i na listi najvećih uvoznika.
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, kaže da je problem sa stranim investicijama što često idu u grane koje traže veliku zaposlenost i jeftinu radnu snagu.
"To je u početku, od 2015. do sada, možda bilo i opravdano, u delovima Srbije gde je velika nezaposlenost i gde to može da bude jedini posao. Ali ono što bismo mi želeli je da, kako se stvari razvijaju, investicije idu u grane koje imaju veću dodatu vrednost. Da angažuju malo složeniju radnu snagu sa većim kvalifikacijama i samim tim postoji veći rast produktivnosti, plata", sugeriše Petrović.
Ekonomisti kažu da odgovor na pitanje zašto fantastičan priliv stranih investicija nije doneo i fantastičan životni standard, leži u činjenici da su domaća i državna ulaganja niska. I da kreatori ekonomske politike sada imaju mnogo veći problem da ubede domaće privrednike da na domaćem terenu potroše novac. Zabluda je da strane investicije mogu biti jedini pokretač rasta. Ako su strane investicije – jedna, domaće – druga noga, a državna ulaganja ruke – kako se onda kreće Srbija sa jednom kraćom nogom i vezanim rukama.
"Moglo bi se reći da skakuće, povremeno i posrće", odgovara profesor Milojko Arsić. Ključni izvor rasta su investicije koje bi trebalo da budu za pet odsto veće, dodaje.
"Znači, za oko dve milijarde veće nego što su sada. I ako to ne uradimo, ne možemo da računamo na rast od četiri-pet odsto", kaže Arsić.
Srbija izgubila 400 kilometara auto-puta
Udeo stranih, domaćih i državnih investicija u našoj zemlji je prošle godine iznosio 18,8 odsto, a 2017. bio je je 17,7 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana on iznosi 22,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. U zemljama centralne i istočne Evrope prosek je 21,5 odsto.
"Srbija ima problem. A to je što su niske domaće privatne investicije i niske javne investicije, koje su, naravno, pod direktnom upravom države. Tu možete direktno da utičete na njihovo povećanje i na povećanje privrednog rasta. I one stvarno zaostaju za jedan procentni poen u odnosu na prosek centralne i istočne Evrope", ističe Petrović.
Računice pokazuju da je Srbija izgubila investicionu utakmicu sa regionom. Od 2005. do danas, investirajući manje od regionalnog proseka, naša zemlja je u zaostatku od skoro 4,5 milijardi evra. Da je naša država, na ime kapitalnih investicija, investirala kao i susedne, s tim parama danas bismo imali dodatnih 400 kilometara auto-puta. Za 2019. godinu Srbija je dostigla poželjan nivo javnih ulaganja od četiri odsto.
Milojko Arsić, ipak, objašnjava da je to posledica povećanih ulaganja za bezbednost. "To je verovatno opravdano sa bezbednosnog stanovišta, ali to neće uticati na rast privrede. Naročito zbog toga što se uglavnom kupuje oprema uvoznog porekla", upozorava Arsić.
Bez stranaca ne bi bilo ni rasta
Zabluda je, ipak, da država može da se razvija samo zahvaljujući državnim i domaćim privatnim ulaganjima i da nama ne trebaju strani investitori.
"Strane investicije su važne za Srbiju zato što su naša sredstva za investicije, odnosno domaća štednja, vrlo niska. Da smo se oslanjali samo na sopstvena sredstva, naše investicije bi iznosile negde od 12 do 13 odsto BDP-a. To ne bi bilo dovoljno ni da održimo proizvodnju na postojećem nivou, a kamoli da ostvarimo neki rast", dodaje Arsić.
Profesor Milorad Filipović smatra da je svaka visokorazvijena zemlja u manjoj ili većoj meri koristila strani kapital u početnoj fazi razvoja. Uz domaću štednju i domaći kapital.
"Strani kapital donosi i neke druge prednosti, kao što su pristup tržištu, nove tehnologije, drugačiji, efikasniji i napredniji način menadžmenta. Tako da je u svakom slučaju to povoljno u početnoj fazi razvoja, s tim što kako zemlja odmiče na tom putu razvoja, kako joj se povećava dohodak po stanovniku, sa pet-šest na deset i više hiljada dolara, utoliko bi trebalo da strani kapital i njegova uloga budu sve manje značajni u procesu nacionalnog razvoja jedne ekonomije", kaže Filipović.
Bruto bomaći proizvod po stanovniku u Srbiji trenutno iznosi nešto manje od 6.000 dolara. Znači li to da se Srbija sada nalazi na prekretnoj tački i da mora da se okrene podsticanju domaćih investicija. Zabluda je, ipak, da subvencije po novootvorenom radnom mestu važe samo za strance.
"Regulative su što se kaže neutralne, one jednako važe, kao što kažete, i za domaće i za strane ulagače. Međutim, čini se da u primeni tih regulativa strani strani ulagači ipak imaju tretman koji malo više njima ide u korist od strane državnih organa. Više se tolerišu neki sitniji propusti", dodaje Filipović.
Dinkić otišao, subvencije ostale
Ovakav recept za subvencionisanje ulaganja, po uzoru na slovački model, patentirao je bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Iako su ovi podsticaji nebrojeno puta bili predmet kritike, nijedna vlast ih do sada nije ukinula. Mnogi ekonomisti su protiv ovakvog načina subvencionisanja.
"Dobar pčelar pravi košnicu, a pčele same prave med. Ali ako imaš osećaj da će med biti ukraden i da će neko provaliti u košnicu, onda to nije to. I mi stalno dodatnim tim šećerom, u stvari mamimo njih", upozorava Miodrag Zec.
Sa njim se verovatno ne slaže više od 80.000 radnika koji su na ovaj način dobili posao. Iako u javnosti postoji uvreženo mišljenje da nikada nije urađena nijedna analiza ovakvog načina podsticanja investicija, to zapravo nije tako. Profesor Filipović koautor je jedne takve studije. Podaci pokazuju da je u periodu od 2006. do 2016. za te namene potrošeno pola milijarde evra. Nije tačno, ipak, da su ova sredstva podjednako koristili i domaći i strani ulagači. Jer, 90 odsto tog iznosa otišlo je strancima.
"Zemlja u kojoj beži domaći kapital, mora da postavi pitanje zašto se to dešava. Mi, nažalost, to pitanje ne postavljamo, već pokušavamo bajpasirati ovo i ovo se sad pretvorilo u mantru. I iza toga može svašta da se krije", smatra Zec.
Analize pokazuju i da strani investitori više poštuju ugovorne obaveze od domaćih privrednika. Za deset godina potpisano je 314 ugovora o dodeli podsticajnih sredstava. Najveći broj raskinutih ugovora, čak 83, jeste sa domaćim privrednicima. Sa stranim ulagačima raskinuto je tek 16 ugovora.
"Da li to pokazuje da su strani investitori ozbiljniji, tačniji, precizniji u poštovanju svojih obaveza koje su preuzeli prilikom dobijanja subvencija, nisam siguran", smatra Filipović.
Država je, nakon što je ova analiza objavljena, promenila pravila. Tokom 2018. godine, odobrena su 33 projekta vredna 12 milijardi dinara. Potpisana su 24 ugovora, od toga čak 13 sa domaćim investitorima. Ima onih koji i dalje misle da je tretman domaćih i stranih ulagača nejednak.
"Stranac je privilegovan. On ne ide uopšte kroz ovaj lavirint kroz koji idu domaći. On ide direktno i njemu se rešava pod hitno! Pa mi izmeštamo auto-put zbog robne kuće. Pa gde to ima? I gde je taj trošak toga? Šta je to velika stvar da dođe 'Ikea', da dođe čitava država? Šta je to velika stvar da dođe 'Lild' i da narod juriša na piliće ko komunisti na Neretvu?", pita se profesor Miodrag Zec.
U potrazi za boljim životom, srpski radnici sada jurišaju u Slovačku. A ova zemlja, čiji smo recept prepisali, u tranziciju je ušla deset godina pre nas. Tokom protekle decenije, slovačka privreda je rasla po stopama dvostruko većim od naše. U te dve činjenice leži i odgovor na pitanje gde je Srbija posle više od deset godina primene slovačkog modela. Decenijama daleko od Slovačke.
Srbija pri dnu Barometra slobode Fondacije Fridrih Nauman
Završen šesti protest Jedan od pet miliona u Beogradu
Da li je Srbija spremna za moguću svetsku ekonomsku krizu?
Mediji EU: Populisti Orban i Vučić čvrsto na vlasti uprkos protestima
Olenik: Kandidujem se za predsednika PSG, a to planira i Sergej Trifunović/ Trifunović ne želi da komentariše
Vučić za Fajnenšel tajms: Samo dogovor sa Kosovom donosi trajan mir regionu
Vučić i opozicija: Tako isti, a tako različiti
Danas je Božić, srećan praznik/Božićna poslanica patrijarha: Srbima se oduzima pravo na dostojanstven život
Briselski pregovori o Kosovu i dalje na "tankom ledu"
Učesnici protesta Jedan od pet miliona traže ostavku Bujoševića
Medijska koalicija: Suspendujemo dijalog sa Koordinacionim telom Vlade Srbije
Posla nema, plate neredovne
Ana Brnabić: U Srbiji postoji sloboda medija, ponosim se time. Srbija je sve sem diktature
Kosovo i Metohija najjači utisak 2018.
Nova pravila za sticanje penzije u Srbiji
Pitanja koja su ostala bez odgovora
|
