 |
Susjedi više ne razumeju komšije
izvor: vecernje novosti foto: vn 05.11.2015
Bukvalno je doslovno, izvinjenje - isprika, nasušan - poseban, a patika - papuča ili šlapa. Srpska reč beznačajan - na hrvatskom znači nevažan, a buvljak je svaštarnica. Ovo su samo neke od stavki Srpsko-hrvatskog objasnidbenog rečnika, koji samo što nije izašao iz štame. I koji je, po mišljenju autora, profesora zagrebačkog Filozofskog fakulteta Marka Samardžije, preko potreban radi lakšeg sporazumevanja Srba i Hrvata.
Ovaj, po mnogima nepotreban, objasnidbeni rečnik koji izdaje Matica hrvatska, izazvao je veliku pažnju i polemike i pre nego što se i pojavio. Prvi primerci trebalo bi da budu zvanično predstavljeni za nekoliko dana, dok će prodaja početi na zagrebačkom sajmu knjiga 10. novembra.
Možda bude neobična ideja da je našim prvim komšijama, ili susjedima, posle dve decenije od raspada zajedničke države u kojoj se govorilo zajedničkim jezikom, sada potreban rečnik za razumevanje i objašnjavanje srpskog. Još pre dve decenije dr Marko Samardžija najavio je da radi rečnik, ali su vest da će se ovo izdanje uskoro izaći iz štampe, mnogi beogradski lingvisti komentarisali kao politički čin. Samardžija, međutim, za "Novosti" tvrdi da nije imao nameru da bilo koga uvredi, niti ga je zanimao bilo kakav politički faktor. Isključivo jezički.
- Pre svega, važno je reći, nije to rečnik koji bi ičim bio uperen protiv Srba, ali je nažalost već bilo primitivnih reakcija - kaže profesor Samardžija. - Rečnik nije razlikovni, već objasnidbeni. Duže vreme pratio sam nekoliko nedeljnika koji izlaze u Srbiji, "NIN", "Vreme", a sada i "Pečat" i "Nedeljnik", upoređivao reči. Istovremeno sam čitao srpske pisce, od onih koji su iz moje generacije, do savremenih i to je bila podloga građi da se uradi ovakav rečnik. Rezultat je to i istraživanja koje je staro gotovo dve decenije.
Zagrebački profesor zapravo tvrdi da su posle raspada Jugoslavije, na hrvatskoj strani odrasli naraštaji sa hrvatskim jezičkim osećajem, drugačije jezički odškolovani i koji često nisu bili u kontaktu sa srpskim jezikom. Veliki deo te leksike im je razumljiv, deo je sličan njihovoj, ali jedan deo im je nepoznat i zbunjujući. Kao praktično pomagalo pripadnicima hrvatske jezičke zajednice i nastao je ovaj rečnik.
- Politički faktor u svemu tome uopšte me nije interesovao, niti je ovaj rečnik nastao po bilo čijoj narudžbini - kaže naš sagovornik. - Najmanje sam želeo da bilo koga uvredim ili povredim. Ali je činjenica da mnogi iz mlade generacije ne znaju dovoljno o jeziku koji se koristi u Srbiji. Niko, uostalom, danas ne osporava činjenicu da postoje leksičke razlike između hrvatskog i srpskog. Rečnik je urađen na način da se upoređuju reči koje se koriste u Srbiji i Hrvatskoj, uz dodatno objašnjenje.
U rečniku su nabrojane reči abecednim redom, na latinici i ćirilici. Sadrži više od 1.000 reči i ima oko 600 stranica. Tako za reč "bukvalno" u hrvatskoj varijenti piše "doslovno", ali i "dorječno", što malo ko u Hrvatskoj koristi. Uviđaj je očevid, patrola je ophodnja, a saučešće je sućut. Već na prvi pogled je jasno da se navode reči koje se i danas u Hrvatskoj koriste, baš kao i mnoge reči iz hrvatske varijente kojima se služimo u Srbiji.
Pre svakog slova uvrštene su leksikonski sažete odrednice o odabranim događajima iz srpske nacionalne i političke istorije. Dr Samardžija se kao profesor kroatistike ogradio da nije kompetentan u potpunosti za srpski jezik, ali da u pripremi svog rečnika nije uspeo da nađe nekoga ko poseduje znanje i srpskog i hrvatskog jezika i želi da učestvuje u izradi sličnog rečnika.
PREDAVAO OD VARŠAVE DO SKOPLjA
Marko Samardžija predavao je na mnogim fakultetima u Evropi, od Varšave, Ljubljane, Budimpešte do Kelna i Skoplja. Član je Međunarodne komisije za slavenske književne standardne jezike i Međunarodnog slavističkog komiteta. Bio je i član Veća za normu hrvatskog standardnog jezika, koje je raspušteno od strane leve vlade u Hrvatskoj.
|
