|
Kosovo i Srbija izgubljeni u prevodu
izvor: euractiv foto: 07.10.2015.
Srpski i albanski jezik na Kosovu treba da su u ravnopravnoj upotrebi, ali je situacija u praksi drugačija pa se prevodi nalik Guglovom prevodu (Google translate) mogu videti i u zakonima i zvaničnim dokumentima. U Prištini preovlađuju natpisi na albanskom, a u većinski srpskoj Kosovskoj Mitrovici nema natpisa na albanskom jeziku, a dominira ćirilica. Poverenik za jezik ukazao je da je zakon kojim je propisana ravnopravna paralelna upotreba srpskog i albanskog skup, ali da bi njegovo dosledno sprovođenje popravilo mogućnost ostvarivanja prava, poput pravičnog suđenja, i pozitivno uticalo na međuetničke odnose. Kao pozitivan pokazatelj istakao je da više ne postoji strah da se koristi jezik, pa se tako srpski može čuti u Prištini i albanski u Gračanici.
U poslovnici jedne kompanije u centru Prištine upozorenje da se u redu čeka na određenoj udaljenosti na srpskom jeziku glasi: "Molimo Vas na udaljenost dok čekajte u redu", a upozorenje o štetnosti cigareta "Da zaštitimo decu: ne dozvolite da uzdišu dim vaše cigarete".
U Prištini preovlađuju natpisi na albanskom, a tek na institucijama i zvaničnim natpisima može se videti i poneku reč srpskog. S druge strane, ni u većinski srpskoj Kosovskoj Mitrovici nema natpisa na albanskom jeziku, a dominira ćirilica.
Ove jeseni počelo je formiranje Katedre za balkanistiku na prištinskom Univerzitetu, gde bi trebalo da se, između ostalih, izučava i srpski jezik. Dok ti kadrovi ne steknu diplomu, o ravnopravnoj i pravilnoj upotrebi jezika brine Kancelarija poverenika za jezik koja je otvorena 2012. godine.
"Kada uđete na Kosovo ili prođete ulicama Prišine, već na prvi pogled postaje jasno da se Zakon o upotrebi jezika ne poštuje u potpunosti", rekao je poverenik za jezik Slaviša Mladenović.
Kancelarija je formirana kako bi se ovakvo stanje popravilo u praksi. Iz nje stižu preporuke za bolju upotrebu jezika, pre svega u zvaničnim institucijama, a građani koji misle da su "žrtve" kršenja propisa mogu podneti žalbe.
"Prema zakonu, službeni jezici na Kosovu su srpski i albanski, oni su ravnopravni i sva dokumentacija, komunikacija i funkcionisanje institucija mora se obavljati dvojezično", ukazao je poverenik za jezik. Međutim, problemi postoje u svim poljima, a jezik se tretira kao sporedna stvar.
"Pitanju jezika se ne ostavlja dovoljno pažnje. Prioritet su zapošljavanje i briselski pregovori", istakao je poverenik uz opasku da je poštovanje zakona o jeziku pokazatelj stanja u institucijama i indikator stanja ljudskih prava uopšte.
"Pravilna upotreba jezika u sudovima i dobri prevodi zakona preduslovi su i za pravično suđenje", upozorio je Mladenović.
Kao primer Mladenović je naveo i različito tumačenje pojedinih odredaba zakona, pa i različite presude zbog nedovoljno preciznog i kvalitetnog prevoda.
"Problemi su očigledni - nedostatak kapaciteta i sredstava. Ovo je skup zakon za sprovođenje", smatra Mladenović, ali i ističe da bi njegova puna primena popravila međuetničke odnose.
Pre Kancelarije poverenika postojala je komisija koja se bavila problemom višejezičnosti na Kosovu. U odnosu na taj period značajno je povećan broj prigovora građana.
"Broj mora biti veći s obzirom na stanje stvari na terenu", objasnio je poverenik.
Najviše je pritužbi na jezičke barijere u institucijama.
"Institucije pate zbog neodrživih kapaciteta. Prevođenjem se bave podučeni pojedinci ili oni koji svoje iskustvo nose još iz perioda stare Jugoslavije", objasnio je Mladenović.
Iako je stanje, kako je rekao poverenik, daleko od idealnog, vidi se i napredak.
"Napredak u slobodi korišćenja jezika u javnosti, na ulicama. Srpski možete čuti u Prištini, albanski na ulicama Kosovske Mitrovice ili Gračanice, taj problem i strah ne više ne postoji. Opšti zaključak je da Albanci više govore srpski, nego što Srbi govore albanski i mislim da se mora poraditi na tome", kazao je Mladenović.
On je poručio da jezik treba da posluži za približavanje i pomirenje zajednica na Kosovu.
|
