Predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Dragan Stanojević u intervjuu za Program za dijasporu RTS govorio je o srpskoj dijaspori u Rusiji, srpsko-ruskim odnosima, predstojećim aktivnostima delegata Skupštine dijaspore, srpskoj organizaciji Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije... Prenosimo deo intervjua, a ceo razgovor sa Draganom Stanojevićem biće uskoro emitovan na Satelitskom programu RTS. Razgovor vodila Mirjana Raičević Tasić.
"Ja jesam predsednik Skupštine dijaspore i bavim se problematikom naše dijaspore, ali kao delegat koji je za Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu, naravno da znam tu problematiku, ne na rečima nego na delu. Dakle, mi smo imali toliku podršku ne samo ruskog naroda ceo ovaj period, nego i politike. Naše ljude koji su izučavali rusku istoriju i kulturu je bilo teško prevariti, kako je to činjeno ovde.
Ako gledamo i unutrašnju i spoljašnju politiku Rusije, mi smo imali toliko podrške koja čak u javnosti ovde nije ni poznata. Nije poznato kolika je pomoć sakupljena od strane ruskih političara i naroda, koji je pomagao naš narod na Kosovu, koji je davao za naše hramove i crkve... Da uzmemo jednu strašnu stvar, koliko je samo grobalja ruskih vojnika, počev od Višegrada i dalje, koji su se borili za naše interese...Mi ne možemo naći srpsko groblje u Rusiji ili negde u Čečeniji. To opet govori o načinu koji je bio prezentovan javnosti o ruskoj pomoći našem narodu.
Ta pomoć nije samo sa ruske strane, ona je i sa ukrajinske strane, beloruske isto tako, pa čak i od strane drugih naroda koji žive u Ruskoj federaciji i od strane onih naroda za koje se smatra da su prozapadno ili antiruski orjenisani a pružali su pomoć srpskom narodu", kaće Stanojević.
Dragan Stanojević se osvrće i na 1999. godinu i na organizovanje srpske dijaspore u Rusiji u to vreme.
„Ja sam se 1999. godine, u vreme bombardovanja Srbije, kada je bilo najteže, tada pojavio sasvim slučajno pred novinarima kada su me pitali šta ćete vi kao Srbi da uradite. Nisam tada znao da kad oni postave pitanje da se to nečuje u kadru. Tada su me oni isprovocirali sa pitanjem šta će da se desi kad dođe kopnena vojska. Ja sam rekao da smo mi iskopali grobove i da samo čekamo popunu. Naravno, to je imalo strašan odjek u javnosti, ali to je bio krik duše u tom momentu kada su nas bombardovali. Onda su počele razne službe da proveravaju ko su, šta su, tu su bile reakcije stranih ambasadora itd.
Mi smo tada stvorili prvu srpsku opštinu Sveti Sava, a to je prva srpska organizacija na postsovjetskom prostranstvu koja je registrovana. Iz nje smo kasnije prerasli u međunarodnu organizaciju, koja je dobila status međunarodne 2008. godine, Evroazijske. Jer po njihovim zakonima, koji i nama daju mogućnost da rešimo naše probleme na Zapadu, imate prvo status gradske, regionalne, oblasne, svdržavne, pa tek onda međunarodne. To je jako bitno jer vi morate da imate u jednoj od država 51 posto regiona te države, svoje centre i filijale da bi vas država priznala kao krovnu organizaciju. Ne samo u nazivu, već morate de jure dokazati ministarstvu pravde da ste vi krovna organizacija, imajući toliko centara i filijala.
Naša organizacija je bila jedna od međunarodnih posmatrača na parlamentarnim izborima u Rusiji, na predsedničkim izborima u Rusiji, na izborima u Ukrajini. Mi smo u ukrajinskom parlamentu u vreme prethodnog predsednika imali informaciju da je Ukrajina želela da prizna secesiju Kosova.
Tada smo prvi put preko regionalnih parlamenata uspeli da rezoluciju koju sam ja napisao, izglasamo u regionalnim parlamentima. Poslanici tih parlamenata su izglasali podršku Srbiji i to je bila preporuka državi i predsedniku Ukrajine da ne smeju da priznaju secesiju Kosova.
To je bila jedna od naših aktovnosti i rezultata naših delovanja, a da ne govorim da imamo više od 50 sati učešća u televizijskim i ostalim medijima, gde smo uvek prezentovali interese Srbije, uzajamne interese naših država i naših naroda", rekao je Stanojević u intervjuu za Program za dijasporu RTS.
