Hoće li jedan od najznačajnijih jubileja našeg pozorišta , dva veka od prve predstave izvedene na srpskom jeziku, ostati bez dostojne podrške i proslave, još je neizvesno. Samo mesec dana uoči velikog datuma - 24. avgusta, kada je u budimpeštanskoj „Rondeli“ izvedena posrba Joakima Vujića „Kreštalica“ i time začet pozorišni život u Srba - Srpsko pozorište u Mađarskoj bilo je prinuđeno da spusti zavesu i „raspusti“ sve zaposlene...
Tako se „Čudo u Rondeli“ (kako se zove komad Radoslava Zlatana Dorića, specijalno napisan za ovu priliku još pre devet godina) možda nikada neće ni desiti, iako je sve bilo dogovoreno da za njegovu praizvedbu bude upriličena velika premijera na sceni mađarskog nacionalnog teatra i u prisustvu visokih zvanica iz obe zemlje. Razlog - nedostatak novca. A besparica i nemar su, zapravo, „ukinuli“ ne jedan, već dva jubileja: ove godine se navršava i dve decenije postojanja Srpskog pozorišta u Mađarskoj! Kako je sve počelo, ali i kako je do ovoga sada došlo, objašnjava Milan Rus, reditelj i direktor Srpskog pozorišta:
- „Kreštalica“ je izvedena u „Rondeli“ (Kuli baruta), na jedinoj tadašnjoj stalnoj sceni koja je pripadala Mađarskom teatarskom društvu. U predstavi su igrali Ištvan i Julija Balog, Toma Feher, kao i Jekatarina Davidović, Jeftimij Stojadinović, Stefan Dilber, Petar Trifić i sam Joakim Vujić - kaže Milan Rus, reditelj i direktor Srpskog pozorišta u Mađarskoj.
- Naš profesionalni teatar, pak, osnovan je u Mađarskoj 1993. godine: prva premijera bila je „Sentandrejsko jevanđelje“, kojoj je prisustvovao i tadašnji mađarski predsednik Arpad Genc. Naša adresa je na „peštanskom Brodveju“ u okviru Srpskog kulturnog centra, a tokom proteklih godina ovde su režirali i igrali najpoznatiji srpski umetnici. Godišnje smo postavljali na scenu dve-tri premijere, pa se na repertoaru našla i prva srpska rok opera „Pastir vukova“ i opereta „Somborska ruža“ (režija Gabor Lenđel), čiji je snimak čak sedam puta emitovao RTS.
Direktor Milan Rus objašnjava da je njegov teatar izvodio mađarske pisce na srpskom jeziku, srpske na mađarskom, kao i svetsku klasiku. Tokom prethodnih 20 godina odigrano je pedesetak premijera, a kroz ansambl (po ugovoru) prošlo je oko šezdeset glumaca.
- U našem ansamblu angažovani su ovdašnji Srbi i Hrvati,kao i mađarski glumci iz Vojvodine koji žive u Budimpešti. Najznačajnije predstave su izvođene i na sceni mađarskog nacionalnog teatra, a tako je trebalo da bude i sa premijerom „Čuda u Rondeli“, uz izložbu koja bi podsetila na jubilej i Vujićevu „Kreštalicu“.
Sve je bilo dogovoreno i spremno, ali je sada cela proslava došla pod znak pitanja. Zašto?
- Do sada je naš glavni finansijer bila Vlada, odnosno Ministarstvo kulture Mađarske. U međuvremenu se promenio model finansiranja, pa su nam u odnosu na pre četiri godine prepolovljena sredstva. Ali, ni to nismo dobili. Nijedan jedini dinar, odnosno forintu, za ovu godinu do sada! Za razliku od nas, većina drugih pozorišta u Mađarskoj je „upala“ u drugi model finansiranja, a s njim i u svoj budžet.
Srpsko pozorište ima šest zaposlenih i svi troškovi bili su pokrivani kao i u drugim pozorištima. Ali:
- Novac kasni, pa smo našu kuću, nadam se, privremeno zatvorili i to u vreme zajedničkog jubileja. U poslednjih dvanaestak godina sam se lično, pismeno, konkursom obraćao Ministarstvu kulture i Ministarstvu dijaspore Srbije, ali nikada nismo dobili nijedan dinar. Sadašnji ministar nas je dva puta posetio, usmeno sam zatražio i od njega podršku. Nisam dobio konkretan odgovor. Ipak, za razgovor nikad nije kasno, a pomoć, odakle god došla je dobrodošla. Želeli bismo da na dostojanstven način obeležimo ovaj izuzetan događaj. Zato bi i Srbija trebalo da nam pomogne obraćajući se svojim mađarskim partnerima, a našim finansijerima.
Pozorišne scene na mađarskom jeziku u Srbiji aktivno učestvuju u teatarskom životu naše zemlje i tu vrstu podrške imaju i bez političke „intervencije“. Zato s pravom treba očekivati reciprocitet. U suprotnom, na savesti mnogih bilo bi pitanje „u kom je pretincu istorije ostao Joakim Vujić“ - kako je nedavno glasio i naziv jednog teksta posvećen jubileju „Kreštalice“.n
ODGOVOR MINISTARSTVA
Ovim povodom u sredu smo se obratili i našem ninistarstvu kulture iz koga nam je stigao zvaničan odgovor:
„Srpsko pozorište u Mađarskoj se do sada nije obraćalo Ministarstvu za sredstva, niti je učestvovalo na konkursu radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi za 2013. godinu (u oblasti kulturne delatnosti Srba u inostranstvu). Žao nam što se značajna institucija Srba u Mađarskoj našla u nezavidnoj situaciji. Ukoliko nam se budu obratili za neophodnu pomoć, uložićemo napor da sa ostalim republičkim organima pronađemo neophodna sredstva.“
DRAMA O KARAĐORĐU
- U „KreŠtalici“ je igrao i Ištvan Balog, čuveni mađarski glumac, pisac i reditelj, inače veliki prijatelj „oca srpskog teatra“ Joakima Vujića. Balog je godinu dana ranije na mađarskom napisao dramu o Karađorđu i Prvom srpskom ustanku („Karađorđe ili oslobađanje Beograda od Turaka“), koja bi, koliko znam, uskoro trebalo da se pojavi u dvojezičnom izdanju, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije i Mađarske - kaže Milan Rus. - Joakim ju je preveo na srpski jezik, mada nemamo podatke da li je i igrana na srpskom. Na mađarskom je te 1812. godine izvedena s ogromnim uspehom u Budimpešti, a ovom dramom je skrenuta pažnja na srpski narod kao hrišćanski štit Evrope...
