Armija naših biznismena u svetu koji su na značajnim pozicijama u kompanijama ili sopstvenim firmama trebalo bi da budu najbolja veza Srbije sa svetom. Oni odlično poznaju prilike na stranim tržištima. Naš zadatak je da ih umrežimo sa našom privredom, uz uslov da saradnja bude uzajamno korisna, i rezultati će doći.
Veze Srbije sa svetom i svojim rasejanjem ovako sagledava Aleksandar Vlajković, zamenik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Kao dobar poznavalac prilika među Srbima u svetu on naglašava da je glavni zadatak države da kontaktira sa potencijalnim saradnicima na svim meridijanima.
- To je mukotrpan posao stvaranja baze podataka o našim poslovnim ljudima, koju niko minulih godina nije razvijao. U Kancelariji smo obezbedili potreban softver, a da bismo uspeli u tome neophodna nam je i tehnička osnova za unapređenje komunikacije koja je do sada bila gotovo simbolična.
* Mnogo se govori o značaju dijaspore za maticu. Koliko smo taj potencijal iskoristili?
- Mnogo se govori, a malo čini. Istina je da su naši ljudi u rasejanju neslućeni potencijal za oživljavanje i uključivanje Srbije u svetske tokove, i ako to brzo ne shvatimo nastavićemo da kaskamo za svetom. Minulih decenija desetine hiljada mladih ljudi otišlo je u svet.
Sad to treba da pretvorimo u prednost. Armiju naših najškolovanijih ljudi imamo u najmoćnijim kompanijama sveta, u privatnom biznisu, na univerzitetima, naučnim institucijama... Komunikacija sa njima, međutim, loša je. Ne znamo gde su, ni šta rade. Ministarstvo za dijasporu ranije je obmanjivalo javnost netačnim brojem Srba u svetu, ali i o bazama podataka koje poseduje.
* Šta inače smatrate najvećim problemom srpskog rasejanja?
- Zemlje u koje dolaze naši ljudi prirodno nisu mnogo ni zainteresovane da očuvaju nacionalnu pripadnost onih koji se doseljavaju. Deca novodošlih sve manje govore maternji jezik, ne znaju dovoljno o svom poreklu, o istoriji, tradiciji, veri jer roditelji nemaju dovoljno vremena da se njima bave. U prošlosti, u evropskim zemljama imali smo dopunsku nastavu na maternjem jeziku. Danas smo osiromašili toliko da dopunska nastava predstavlja samo kap u moru potreba. Država nema mogućnosti da finansira ni postojeći broj nastavnika. Ovaj problem je moguće rešiti boljom komunikacijom.
* Na boljoj komunikaciji izgleda sve počiva?
- U vremenu koje dolazi internet i društvene mreže imaće dominantan značaj. Međutim, nije dovoljno samo imati veb sajt i elektronsku adresu. To su sredstva za ličnu komunikaciju i manje društvene grupe. Mi se sada zadovoljavamo tom laži i posetama zanemarljivog broja ljudi. Za ozbiljan rad, iza koga stoji država, potrebno je stvoriti tehničke uslove - platformu sa portalom „Serbija on lajn“, posredstvom kojih bismo razvili sve što je nužno za interaktivnu komunikaciju sa dijasporom, pa i svetom.
* Koje bi koristi bile od toga?
- Tehnička platforma bi omogućila istovremeni pristup u početku 30.000 korisnika, a dnevno i nekoliko stotina hiljada. Omogućiće i organizovanje dopunske nastave na srpskom jeziku i učenje srpskog jezika kao stranog jezika, i učenje prvih slova - ćirilice i latinice u svakom vremenu. Jer, ako nije moguć pristup kada korisnik to želi, on će se teško opredeljivati za takvo učenje. Naravno, to podrazumeva i dobro osmišljen program i marketing za sprovođenje jedne takve akcije, koja je od istorijskog značaja za budućnost mladih. Za taj projekat okupili smo najstručnije ljude sa ovih prostora i za to dobili podršku predsednika skupštinskih odbora za prosvetu i dijasporu.
ZAPOSLIMO SRBIJU
* U kancelariji za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu ste inicirali i projekat „Zaposlimo Srbiju“. O čemu je reč?
- Projekat počiva na stvaranju projekata male vrednosti u lokalnim samoupravama, jer one najbolje poznaju prilike na sopstvenom području. Znaju najbolje sa kojim neiskorišćenim ekonomskim potencijalima i kadrovima raspolažu, kao i mogućnostima takozvanih „grin fild“ investicija. Opštine najbolje mogu da artikulišu sopstvene potrebe za novim produktivnim pogonima. Čak i da ne mogu da same pripreme projekte one treba da iznesu zahteve za svojim potrebama, a projekte će uraditi drugi.
