|
Šta je vama Almodovar, nama je Kusturica
izvor: vecernje novosti, foto: vn 24.05.2015.
Slutnje" su priča o jednom paru koji ponovo pokušava da pronađe sebe i svoju ljubav. U tom traganju isplivaće njihove tajne, laži, prećutkivanja, kao i mnoga nerešena pitanja - kaže, za "Novosti", španski reditelj i scenarista Santjago Tabernero, čija je drama "Slutnje" pre tri dana otvorila festival "Španski metar".
Kao novinar i reditelj na tamošnjem javnom servisu, Tabernero je realizovao brojne zabavne programe i TV serije, a kao scenarista sarađivao je sa poznatim autorima, poput Karlosa Saure. "Slutnje" su njegov drugi film, zasnovan na istoimenom romanu Klare Sančes.
o U filmu tragate za odgovorom na pitanje može li ljubav preživeti svakodnevicu?
- Odnosi među parovima, bračnim partnerima, ali i prijateljima su se radikalno promenili u poslednjih dvadesetak godina. Sve se brže živi, digitalna revolucija i internet nam omogućavaju da šaljemo poruke na kraj sveta i odmah dobijemo odgovor. To samo stvara iluziju da smo bliži nego ikad, ali naša komunikacija je u stilu "brze hrane" - površna, nezdrava, bez istinskog razumevanja za drugu osobu.
o Jesmo li izgubili strpljenje?
- Ranije su obećanja nešto značila i ljubav se nije predavala bez borbe. U dobru i u zlu, kako kažemo na venčanju, a ne do prve prepreke. Sada se mladi zaljube i nekoliko meseci oko njih sve gori, a onda kada veza uđe u svakodnevicu, okrenu se i odu kod drugoga.
o Osim što igra glavnu ulogu, poznati španski glumac Eduardo Norijega u "Slutnjama" je debitovao kao scenarista?
- Kao filmski novinar, scenarista i reditelj zaključio sam da glumci imaju osoben pogled na scenario. Glumac gradi svoj lik na osnovu napisanog, interpretira ga na svoj način, zato sam poželeo da mi Eduardo pomogne sa svojom "glumačkom vizijom". Na početku smo sklopili pakt: borićemo se "do krvi" za svoje stavove oko scenarija, ali o tehničkim detaljima odlučuje samo reditelj. Bilo je to zanimljivo iskustvo, ali smo ga preživeli i ostali dobri prijatelji.
o I sami ste u filmsku umetnost ušli kao scenarista?
- Pisanje scenarija je usamljenički posao, zavisi samo od autora. Istovremeno je i frustrirajući, jer neretko tvoja vizija nije ni nalik onome što reditelj postavi na ekranu. Režija je, s druge strane, kolektivna umetnost. Moraš da usmeravaš stotinu ljudi koji u svojim disciplinama, uglavnom, znaju više od tebe. Snimanje filma pomalo podseća na vojsku, a reditelj na generala. Postoji nekoliko grupa "vojnika", postoje zadaci i naređenja koji dolaze sa vrha piramide, odnosno, od reditelja. Ali, kao scenarista na kraju shvatiš da je upravo ta tvoja rediteljska vizija najbliža onoj koju si zamišljao dok si pisao tekst.
o Kao televizijski autor, slažete li se da je loš sadržaj sa "malih ekrana" doprineo urušavanju kulturnih, ali i moralnih vrednosti?
- Nažalost, mislim da je tako svuda u svetu. U Španiji već 25 godina imamo privatne televizije. Većina njih aludira na najniže ljudske instinkte. Imaju veliku gledanost, a svoju nemoralnost opravdavaju da "to narod traži". Nije tačno! Gledani su jer njihov program ne iziskuje nikakav mentalni napor, ne traži posebnu pažnju, možeš da radiš hiljadu drugih poslova dok televizor "zuji" u pozadini. To je obično smeće, ali publika između dve stvari uvek bira onu lakšu. Televizija ima ozbiljnu društvenu odgovornost - da gledaoce zabavi učeći ih ili ih nauči zabavljajući, a nikako da ih zabavi zabavljajući. To je stvar ponude, a ne potražnje.
o Da li je i film u sličnom problemu?
- Verujem da jeste. U zemljama u krizi publika ide u bioskop da se zabavi, a ne da sluša o problemima, zato komedije najbolje prolaze. Ali, savremeni španski film pokriva sve žanrove, snimaju se i drame, i trileri, i romanse, i autorska ostvarenja.
o Španski film je nekada vladao Evropom, a danas je retko zastupljen na velikim festivalima. Šta se desilo?
- Postoji nova generacija odličnih reditelja, ali ih, nažalost, malo ko poznaje. Devedesetih se u španskom filmu dogodila smena generacija, a samim tim i osveženje u temama, motivima i pristupu. Filmovi tih reditelja imali su mnogo odjeka u Evropi, a onda je počela kriza. Dok se španski film borio za sebe, festivalsko tržište su osvojile latinoamerička i azijska kinematografija. Direktori velikih filmskih smotri, jednostavno, nemaju vere u nove španske reditelje. Propasti španskog filma doprinela je i nezainteresovanost publike za domaći film, što je dovelo do dramatičnih posledica.
o Kod nas su, uz tu istu nezainteresovanost, stradali i bioskopi. Koliko, inače, poznajete srpsku kinematografiju?
- Ono što je za vas Pedro Almodovar, to je za nas Emir Kusturica. Almodovar je naša "karta za Evropu", a Kusturica vaša. Na repertoaru španskih bioskopa mogu se naći i filmovi Gorana Paskaljevića, i to je otprilike sve što znam o vašoj kinematografiji.
o Kažete da "iz Španije samo stižu loše vesti". Očekujete li da se to uskoro promeni?
- Nalazimo se na prekretnici, političkoj i društvenoj. Danas će biti održani opštinski i parlamentarni izbori u većem delu Španije. Krajem godine očekuju nas opšti izbori. Nadam se najboljem. Prethodne četiri godine vladala je desnica, a desnica i kultura nikada se nisu dobro slagale. Vladajuća partija je tokom svog mandata surovo kaznila kulturu. Uvela je neverovatan porez od 21 odsto na bioskopske i pozorišne ulaznice i sva kulturna dobra. Nadamo se da će nova vlast ukinuti ovaj surovi porez, ali to je samo prvi korak.
NUŽNA ODBRANA KULTURE
- Moramo braniti kulturu jer ona određuje identitet nacije. To je ono što nas predstavlja izvan granica Španije, ono što svedoči o našem karakteru, životu i osobenostima. Zemlja koja ne neguje sopstvenu kulturu osuđena je na zaborav i propast. Vlasti moraju da brinu o industrijskom potencijalu i resursima kako bi stanovnici bolje živeli, ali nikada ne smeju zapostaviti književnost, poeziju, pozorište, film, jer bez umetnosti nema bogatstva duha.
|
