|
Kapital tajni, planovi javni
izvor: novosti online, foto: vn 08.05.2015.
Novi vlasnik "Avala filma", "Filmski put", ulazi u konzorcijum sa "Dunav filmom", ali se i dalje ne obraća direktno javnosti i ne otkriva identitet, uprkos višenedeljnim medijskim nagađanjima i revoltu filmskih radnika.
Tu "filmsku dramu" dodatno "podgrejava" saopštenje ovog konzorcijuma u kom se kaže da je "on i nastao isključivo kao posledica interesa ulaganja u filmsku industriju Srbije". Međutim, ko su ti ljudi s dobrim namerama ne otkriva ni Marina Ivanović, direktorka "Dunav filma". Kako kaže za "Novosti", "javnost u Srbiji je, kao i mnogo puta ranije, potpuno pogrešno obaveštena, i svi su na kraju postali žrtve ogromnog neznanja i takozvanog spinovanja potpuno besmislenim informacijama".
- Ne razumem zašto se neprestano postavlja pitanje o tome čiji je kapital u "Filmskom putu" - kaže Marina Ivanović. - Kompanija "Avala film" je bankrotirala, a osnovno pitanje je zašto apsolutno niko ništa nije preduzeo da ne dođe do bankrotstva, ako je tolika bila briga za taj "gigant". Niko nijednog trenutka nije spomenuo, a ni pozvao na odgovornost one koji su doveli do toga da ode u stečaj. Za bilo koga u zemlji ili svetu nije bilo nikakve prepreke da učestvuje na njenoj licitaciji, i da na najlegalniji mogući način, a to je svakako aukcija, pokuša da kupi "Avala film" kao pravno lice, odnosno, kao kompaniju u celosti, i da nastavi tamo gde je bankrotstvo zaustavilo normalno poslovanje.
Kako ističe, "Dunav film" je u pregovorima sa novim "Avala filmom", a osnov za tu odluku je poslovni plan konzorcijuma "Filmski put" i banaka koje ga prate, jer je najavljeno donošenje zakona o poreskim olakšicama za strane producente koji bi snimali u Srbiji.
- Mi smo samo jedna od filmskih kompanija koje su dobile poziv da se priključe "Filmskom putu" i ostvare direktnu saradnju - objašnjava naša sagovornica. - Njihov plan je da se domaći filmski producenti okupe i organizuju u cilju brže i efikasnije produkcije filmova, a najavljene poreske olakšice bi omogućile dolazak inostranih produkcija i snimanje koprodukcionih filmova. Naš interes je tu pre svega ekonomski, ali i strateški, jer ujedinjeni lakše možemo da ostvarimo taj plan i budemo relevantan faktor u svim budućim odlukama države vezanim za ovu oblast. "Dunav film" se poslednjih godina pretežno bavio TV produkcijom, osnovao je i nekoliko filmskih kanala, a cilj je oživljavanje filmske produkcije. Tu šansu vidimo kroz udruživanje sa konzorcijumom "Filmski put".
Reditelj Srđan Dragojević, koji se sudbinom nekada najvećeg filmskog studija na Balkanu bavio i kao poslanik, postavljajući to pitanje u parlamentu, kaže, za "Novosti", da u prodaji "Avala filma" anonimnoj kompaniji "Filmski put", ima mnogo nelogičnosti:
Tu je toliko teško objašnjivih poteza, da oni s pravom izazivaju sumnju da je reč o slučaju ozbiljne korupcije - kaže Dragojević. - Zbog toga, postavljam pitanje Agenciji za sprečavanje pranja novca da utvrdi kako je moguće da "Filmski put", kompanija koja je osnovana pre trideset dana, sa osnivačkim kapitalom od 60.000 dinara, poseduje sredstva u iznosu od 8.000.000 evra, za koliko je kupila "Avala film". O kupcu se, tri nedelje nakon prodaje, zna jedino da je nekada imao taksi udruženje sa sedištem u Pančevu! Ono što se ne zna jeste - odakle tom novopečenom filmskom preduzeću osam miliona evra? Koje su to bankarske garancije koje je moglo da dobije novoosnovano preduzeće? Da li novac kojim je plaćen "Avala film" potiče iz legalnih tokova? Ne bi bilo loše da ovi podaci, sasvim normalno, budu dostupni javnosti, kao i ime i biografija kupca ili - kupaca. Jer, "Avala film" je otišao u ruke kompaniji očigledno osnovanoj samo da bi bila pokriće za potpuno netransparentnu prodaju, da bi se sakrili pravi kupci i njihove namere.
PITANjE I ZA JAVNO TUŽILAŠTVO
Dragojević kaže da sve ove činjenice izazivaju i dodatnu zebnju:
- Ako se podsetimo da je u prethodnoj vlasti jedan od najvećih investitora, Darko Šarić, izvršio brojne privatizacije srpskih preduzeća novcem iz, najblaže rečeno, "sive zone", onda bi javnost trebalo da se uveri da nisu, ponovo, u pitanju sredstva čije je poreklo slično onom iz brojnih Šarićevih privatizacija. Zato postavljam pitanje Agenciji za privatizaciju: da li je izvršila nadozor nad ovom prodajom u smislu svih navoda koje sam istakao, iako slutim mogućnost da ću naići na stav koji se od naših institucija najčešće može čuti - nismo nadležni za to! Postavljam pitanje i Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal da ispita zašto je Privredni sud uopšte odlučio da "Avala film", čija je vrednost procenjena na 20.000.000 evra, ode u bankrot zbog duga od samo tri miliona evra, a ne u reorganizaciju, kako je zakonski uobičajeno. Tužilaštvo treba da utvrdi da li je potrebno da se sprovedu istražne radnje u pretkrivičnom postupku, i da li postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo - navodi Dragojević, ističući da su odgovori na ova pitanja potrebni čitavoj srpskoj javnosti, ne samo kulturnoj.
"ZAMAJAVANjE" JAVNOSTI
Po rečima kritičara Milana Vlajčića, dobre namere novog vlasnika "Avala filma" po svemu liče na "zamajavanje" javnosti.
- Naravno da će novi vlasnik da pokupi sve filmske kuće koje su bankrotirale, koje su već privatizovane i gotovo da ih nema, kao što je "Dunav film" koji u javnom polju više ne postoji, i da barata njihovim filmskim fondom. To što se saopštavaju nekakvi veliki planovi ne znači ništa. Krije se identitet ljudi iz "Filmskog puta", on će se verovatno kriti do kraja, a kaže se da su dovodili neke inostrane projekte u Beograd. Ako i jesu, od toga su oni zarađivali, domaća kinematografija i Srbija od toga ništa nisu imali. Ali, ni to nije važno. Najvažnije je što je država dozvolila da najveća filmska kuća na Balkanu, a "Avala film" to jeste bio, potone, i što je dozvolila da se manipuliše njegovim filmskim fondom. Nigde nećemo moći da prikažemo panoramu srpskog filma, a da ne pitamo za dozvolu nove vlasnike, i ne platimo im cenu koju traže - ističe Vlajčić.
|
