|
Ognjen Glavonić: dokumentarci življi i bitniji nego ikada
izvor: tanjug, foto: tanjug 03.05.2015.
BEOGRAD - Selektor stranog programa predstojećeg festivala Beldoks, reditelj Ognjen Glavonić izjavio je da je dokumentarni film življi, aktuelniji i bitniji nego ikada.
"Pre svega zato što smo svedoci da se svet nalazi u velikim problemima. Takve teme i te situacije su uvek inspirativne za reditelja dokumentaraca, za autore kako van naše zemlje, tako i u našoj zemlji", istakao je on u izjavi za Tanjug.
Na pitanje o odnosu kvaliteta srpske i inostrane produkcije, odgovorio je da "nema velikih razlika u izboru tema i u obradi tih tema". "Veće su razlike, naravno, u sredstvima koja se ulažu u film, kao i u pažnji koja se filmu posvećuje. Naša želja je da sa Beldoksom budemo neka vrsta "meke" za domaci dokumentarni film", rekao je Glavonić i sam mladi domaći autor, poznat po uspešnom dokumentarcu "Živan pravi pank festival".
Na Beldoksu će, kako je najavio, biti i program Panorama u kojem su dokumentarci koji se bave ili portretima ili klasičnijim vidom pričanja priče.
"To su vrhunsku dokumentarci, ali želeli smo da izdvojimo one koji se bave najaktuelnijim problemima u poseban Međunarodni program", dodao je on.
U tom Međunarodnom programu izdvojio je holandsko-ukrajinsku koprodukciju "Majdan" Sergeja Loznice, koji će biti gost Beldoksa, a bavi se protestima na trgu nezavisnosti u Kijevu. "Loznica je jedno od najvećih imena dokumentarnog filma. Držaće i master klas na našem festivalu. On je tri meseca proveo na trgu u Kijevu i snimao masu ljudi. To je njegov prvi dokumentarni film koji je tako epskih razmera, uvek je pravio neke lirične, male filmove, izdvojene grupe ljudi, portrete, a ovo je prvi put da snima narod kao neku veliku operu. Mislim da je to jedan od najbitnijih filmova. Inače, prikazan je prošle godine u Kanu", istakao je Glavonić.
Takođe je izdvojio koprodukciju SAD, Nemačke i Velike Britanije "Citizenfour: Dosije Snouden" koji je za njega "možda najvažniji dokument snimljen u poslednjih nekoliko godina". Autorka Laura Poitras, dok još nije tačno znala ko je Edvard Snouden, provela je sa njim na tajnom mestu, u hotelu u Hong Kongu, šest dana i otkrila najveću tajnu prisluškivanja u istoriji sveta.
Glavonić je napomenuo da imamo i domaći film "Šuma" Siniše Dragina koji se bavi prisluškivanjem, ali u nekim lokalnijim okvirima. Reč je o prisluškivanju Josipa Broza od strane naših i stranih službi, u ovom slučaju rumunskih.
Na Beldoks stiže i, kako je ocenio selektor, najvažniji film prethodne godine u svetu dokumentarnog filma "Pogled tišine" Džošue Openhajmera (Danska, Velika Britanija, Indonezija, Norveška, Finska).
Ovaj festival je prikazao njegov prvenac "Čin ubijanja", koji je pomerio granice žanra i možda je najbitniji dokumentarac u poslednjih deset godina. Openhajmer, nekadašnji student Dušana Makavejeva, bio je tada gost Beldoksa, a ove godine dolazi opet. Njegov novi film je svojevrsni nastavak preispitivanje zločina koji su se desili 60-ih godina 20. veka u Indoneziji, rekao je Glavonić.
Kako je dodao, jako mu je drag i francusko-švajcarski film "Iranac" Mehrana Tamadona, o čoveku koji je emigrirao iz Irana, odavno živi sa porodicom u Parizu i rešio je da okupi ljude koji podržavaju sadašnji iranski režim, da pokuša da kroz razgovor sa njima o raznim temama, kao što su prava žena, slobode građana, sekularna ili klerikalna država, dođe do nekog sistema kako bi trebalo da izgleda to društvo u kojem bi i on i oni, Iranci, mogli da žive zajedno. "To je jako duhovito i teško i zanimljivo kako je on uspeo prvo da nagovori pripadnike i podržavaoce tog režima da sa njim provedu par dana u njegovoj vikendici i da otvoreno razgovaraju o svemu", kazao je Glavonić.
Može se reći da se ove godine tematski dosta bavimo emigrantima, jer imamo i "Usputnu stanicu", švajcarsko-francuski film koji je premijerno prikazan u Kanu u selekciji "15 dana autora", gde je reditelj Kaveh Bahtiari isto emigrant, dodao je on.
Film je o njegovom rođaku koji je emigrirao iz Irana, ali ostaje zarobljen u prvom gradu Evrope u koji je stigao, a to je Atina. Reditelj dolazi da provede neko vreme sa rođakom, tu upoznaje još osam Iranaca azilanata, koji čekaju prvu priliku da pobegnu do nekih drugih zemalja EU i žive u konstantnom strahu da budu uhvaćeni i deportovani. "Autor se ne bavi problemima zbog kojih oni beže, jednostavno provodi vreme sa njima, a u toku filma vi njih doživite kao veoma bliske osobe. Mislim da je to veoma dobar film, možda manje zvučan od nekih drugih, ali voleo bih da ga preporučim našoj publici", istakao je Glavonić.
Na pitanje na koji način je selektovao filmove odgovorio je da je imao sreću da sa svojim filmom proputuje tridesetak festivala i "nekako sve te ljude i sve te filmove upozna na mestima gde su bili prikazivani". "Beldoks nije festival koji ima otvoren konkurs na koji se filmovi prijavljuju, kao što je situacija sa velikim brojem festivala. Imali smo sreću da filmove biramo na licu mesta, da ih gledamo po svetu i odmah reagujemo, da ta inicijalna reakcija bude prva i poslednja što se tiče selekcije", objasnio je on.
Što se tiče teškoća u organizaciji, "tu su naravno problem para, problem plaćanja prava, uvoza kopija, ali eto naš festival je podržan i od Grada i od Republike i veoma smo zahvalni na toj pomoći", rekao je on.
Novina na Beldoksu je da će Srpski takmičarski program činiti i dugometražni i kratki filmovi. "Hteli smo da okvir za tu selekciju bude pre svega kvalitet filmova, ne dužina", izjavio je Glavonić.
Iz tog programa preporučio je "Flotel Evropa" Vladimira Tomića koji je imao premijeru u Berlinu ove godine, kao i kratke filmove koji su bili na velikim festivalima - "Daljine" Jelene Maksimović i Ivana Salatića koji je imao premijeru u Kopenhagenu i "1973" Stefana Ivančića koji je imao premijeru u Nionu.
Osmi Beldoks će biti održan do 7. do 13. maja, sa otvaranjem i zatvaranjem u Sava centru, dok su ostale projekcije u Domu omladine i Dvorani kulturnog centra.
|
