 |
Stranke sa ideologijom, ali ispod cenzusa
|
Izvor: agencije
|
Datum: 27. 03. 2014
|
|
I desetak dana posle izbora u stranačkim centralama sumiraju se rezultati. S posebnom pažnjom, čini se, sopstvene greške sagledavaju partije koje u naredne četiri godine nećemo gledati u parlamentu.
Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić kaže da je "posledica nekih drugih okolnosti" to što Demokratska stranka Srbije nije ušla u parlament.
Sa druge strane, Dušan Mijić iz LDP-a objašnjava da je u kampanji nastao nesporazum sa biračima između onoga što su liberali zaista bili od osnivanja do danas, i onoga što su ponudili da rade u vlasti.
Dok je ideološka doslednost jednima donela apsolutni poraz na izborima, drugima je zaokret u politici obezbedio apsolutnu pobedu
"Menjaju program stranke koje nemaju svoj identitet, koje mogu da idu iz jedne u drugu koaliciju i iz jedne u drugu politiku", objašnjava Samardžić.
Ističe da DSS to ne može i ne želi da čini i da će zbog toga ostati pri svom programu, a to je politička neutralnost i u skladu sa tim ekonomija političke neutralnosti.
Liberali su, kaže Dušan Mijić, okupljeni oko ideologije koja počiva pre svega na liberalnim vrednostima, ideologije koja podrazumeva tržišne uslove privređivanja i ekonomiju na liberalnim osnovama.
"U tom pogledu LDP će sigurno nastojati da što više utvrdi svoje fundamentalne vrednosti kada je u pitanju ideologija", rekao je Mijić.
Politički analitičar Đorđe Pavićević objašnjava da se stranke dosta pragmatično ponašaju i opredeljuju po određenim političkim pitanjima.
"Pre su to neke mašine za lovljenje birača, takoreći firme za lovljenje birača nego što su ideološki projekti, što su u nastanku stranke bile", objašnjava Pavićević.
Takva sutuacija ne dešava se samo u Srbiji. U Americi i nekim evropskim državama, kaže Pavićević, stranke su odavno shvatile da ih svaka doslednost u ideološkom smislu košta dobrog dela biračkog tela.
"Stranke više obezbeđuju stalno biračko telo ili po nekom klijentizmu, imaju neke ljude kojima oni čine određene usluge ili po nekoj drugoj vrsti prepoznatljivosti - lideru, nekoj opštoj slici koju imaju", ističe Pavićević.
Zbog toga često možemo čuti da su sve stranke iste i da svako može sa svakim. Tako će, smatraju analitičari, verovatno i ostati jer je ideologija marginalizovana, a stranke su postale interesne grupe.
Ako se ne prilagode takvom stanju, stranke poput DSS-a ili LDP-a imaće ideologiju, ali je veliko pitanje da li će ih ona opet prevesti preko cenzusa.
|
