|
Sedmi rođendan ćiriličkog .srb domena, koji korisnicima srpske internet zajednice omogućava jednaku pretragu na ovom pismu kao i na latinici, biće obeležen danas skupom „Ćirilica na poklon”, koji u beogradskom Medija centru organizuje Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS). Za razliku od prethodnih godišnjica, kada je RNIDS organizovao okrugle stolove posvećene korišćenju našeg pisma na internetu, ovog puta će korisnicima svetske otvorene mreže u Srbiji pokloniti preko potreban kvalitetan ćirilički font. Prema procenama stručnjaka, nedostatak takvih fontova predstavlja jedan od glavnih razloga za slabo korišćenje našeg ćiriličkog internet domena. Dizajniranje i izrada ovih fontova ne mogu počivati na entuzijazmu retkih pojedinaca, naglašava za naš list lingvista Vlado Đukanović.
To mora, kaže on, biti osmišljen srednjoročni državni projekat, koji ima jasne ciljeve i jasno određene rokove.
– Našu ćirilicu koristimo i koristićemo samo mi i niko je na svetu neće razvijati u ime nas i za naše dobro. Ističe druga decenija 21. veka, a mi još nemamo osnovni skup standardizovanih, tipografski kvalitetnih, javnih i besplatnih knjiških, udžbeničkih i novinskih ćiriličkih fontova prilagođenih nekim specifičnostima srpske ćirilice. On mora biti dizajniran za treću deceniju 21. veka – ističe Đukanović i napominje da je neophodno da imamo, a nemamo ni takav skup ekranskih fontova, koji se koriste isključivo za prikaz na ekranima, a ne štampaju se.
Kako bi se korišćenje ćirilice na internetu bar malo približilo daleko popularnijem pretraživanju na latinici, srpskoj internet zajednici potrebno je onoliko novih ćiriličkih fontova koliko je nužno da, naglašava Đukanović, ne izgledaju sve knjige i svi ekrani isto.
– Jednoličnost je dosadna i to je jedan od ozbiljnijih, a skrivenih razloga zašto ćirilica nije u većoj upotrebi, ne samo na internetu, nego i u štampi – ističe Đukanović.
Novi ćirilički font koje će RNIDS pokloniti korisnicima interneta u našoj zemlji biće funkcionalan na internetu, ali i u štampi. Kako objašnjava autorka budućeg fonta Olivera Stojadinović, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i jedan od osnivača udruženja „Tipometar”h, to će biti familija takozvanih slabserifnih fontova.
– Ako pažljivije pogledate velike naslove i tekst na prvoj strani „Politike”, zapazićete da sva slova imaju tanke crtice na vrhu i dnu stubova. Te crtice, za koje kažu da omogućavaju lakše čitanje, nazivaju se serifi, a „Politika” je, većim delom, složena serifnim, knjižnim pismom. Slabserif se može videti u naslovima „Politikinog” izdanja na internetu. Karakterišu ga mala razlika u debljini poteza i naglašeni serifi, što ga čini čitljivim u sitnijem slogu i u formatu pogodnom za korišćenje na internetu – objašnjava Stojadinovićeva izgled fonta koji će kreirati.
Novi font će, sem ćirilice, podržavati i latinicu, odnosno sva slova iz srpskog jezika i jezika onih nacionalnih manjina koji su obuhvaćeni državnim internet domenima .rs i .srb.
Srbi i dalje radije surfuju koristeći latinicu
Naše matično pismo izjednačeno je sa ostalima na internetu pre sedam godina, na Svetog Savu, kada je i zvanično pušten u rad ćirilički domen .srb. Kako objašnjava Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija u RNIDS-u, .srb je tada postao drugi ćirilički domen koji se masovno koristi na svetskoj mreži, posle ruskog, koji nosi oznaku .rf.
Da surfovanje internetom koristeći ćirilicu može da se obavlja bez ikakvih teškoća dokazano je činjenicom da je ruska ćirilica drugo najzastupljenije pismo na svetskoj mreži, posle daleko popularnijeg engleskog alfabeta, a pre japanskog, kineskog i ostalih pisama. Neke analize govore i da je u Srbiji odnos korišćenja latinice i ćirilice na internetu u najboljem slučaju 70 naspram 30, što govori o bojažljivosti nacije prema korišćenju punog kapaciteta ćiriličkog pisma.
U Srbiji 1.200 naselja bez stanovnika
Istim bogatstvom raspolaže 26 najbogatijih i 3,8 milijarde siromašnih
Zaljubljenost u Alana Forda
"Zašto smo voleli SFRJ": A od kuma televizor "ambasador"!
Visokoobrazovani ne razmišljaju o povratku u Srbiju
Blok 18 – novi siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur
Na „Ikeinim” računima ni slova na srpskom
"Zašto smo voleli SFRJ": Kad nismo bili goli i bosi
|
