Srdan Golubović: Običan čovek je danas pobeđen

izvor: evn foto: vn                                                                                                                  15.11.2015.

U znaku Orsona Velsa, najgenijalnijeg debitanta u filmskoj istoriji i jednog od najvećih buntovnika protiv američke društvene stvarnosti i malograđanštine u vremenu u kome je živeo, čiju stogodišnjicu rođenja obeležava, 21. Festival autorskog filma i ove jeseni animira našu kulturnu scenu. Pred publiku, u svim programima, stižu ostvarenja autora koja daju drugačiju vizuru sveta - autentičnu, kritičku, potresnu, sliku koja se suprotstavlja globalnoj komercijalizaciji stvarnosti, političkim moćnicima, kapitalizmu, "čipovanju" svesti današnjeg čoveka putem medija i interneta...

I dok nas autor kultnog "Građanina Kejna" posmatra sa velikog plakata, reditelj Srdan Golubović, predsednik saveta FAF, govori za "Novosti" zbog čega ova manifestacija ima za cilj da uvek iznova pokaže da su istina i moral imperativi svakog umetničkog stvaranja.

- Festival je ušao u treću deceniju postojanja, i kao neko ko je kao student 1994. bio posetilac njegovog prvog izdanja, sećam se da je za nas predstavljao bunt protiv vremena u kome smo živeli, potpune provincijalizacije i izolacije Beograda koji je nekada bio kulturna prestonica. Zato verujem da velike stvari uvek nastaju iz bunta - ističe Golubović.

Zanimljivo je da su dominantne teme Glavnog programa ovogodišnjeg FAF upravo buntovništvo, čovečanstvo koje se globalno gura u konfekcijsku, provincijalizovanu stvarnost. Zbog čega svet ide "unatraške"?

- Danas su svi fenomeni globalni, gotovo da ne postoji nijedan koji je vezan isključivo za jednu sredinu. Zato nije slučajno što se filmovi koji sa svih kontinenata stižu na naš festival bave sličnim problemima i temom nepristajanja na poziciju koju običan čoveka ima u današnjim društvenim i političkim okolnostima, u liberalnom kapitalizmu koji tog običnog čoveka apsolutno ne prepoznaje, kao i temom nepristajanja na poziciju pojedinca - individualca unutar tog savremenog sveta. Čini mi se da je misija Festivala autorskog filma danas još značajnija nego što je bila devedesetih godina. Tada je imao drugi kontekst, a sada ima misiju "provetravanja" društva. FAF pokazuje ovoj sredini i ljudima koji vode ovu zemlju da je kultura nešto što je suštinska potreba običnog građanina, da u kulturi ima mesta i za autorski film i za sve ostale umetnosti, da je narod željan takvih stvari, a da je agresivna vulgarizacija naših života konstruisana u tabloidima i na raznim televizijama nešto što je namerno i manipulativno nametnuto.

Najavljujući FAF pomenuli ste da je njegova misija i to da ne bude dostupan samo nekoj elitističkoj publici, već prvenstveno onom najiskrenijem gledaocu. Ko je uopšte danas naša elita?

- Kad kažem elita, moram da priznam da to apostrofiram s podsmehom. Neko sam ko nikada nije želeo i nikada nije prihvatio da pripada bilo kakvoj eliti, naprotiv. Mislim da je umetnost namenjena širokom građanstvu, ne pojedincima, i da je i njen zadatak da dopre što dalje, do svakog čoveka. Novi društveni sistem koji danas postoji u svetu počeo je da stvara "elite" koje imaju neka svoja određena mesta, gde im se nude određeni sadržaji i zabave. Autorski film mora da bude okrenut širokoj publici - ljudima različitih generacija, socijalnih statusa, obrazovanja, mada je naše društvo danas, kao i većina društava u svetu, podeljeno samo na siromašne i bogate, a vrlo malo ima onih koji su "između". Zato nam je i bilo važno da cena bioskopskih karata ove godine bude na nivou prošlogodišnjih - sto pedeset dinara, i da festival bude dostupan praktično svima. To je po meni zadatak svakog festivala, ne samo onog koji ima društvenu svest. Manifestacije koje to nemaju isto su što i autori koji nemaju društvenu svest, a verujem da ne postoji dobar filmski autor ili umetnik uopšte koji kroz svoja dela ne predstavlja i neku vrstu ogledala društva.

Ove godine startujete sa novim programom "Hrabri Balkan", koji može da bude višeznačan. Da li je Balkan danas zaista hrabar?

- Lično mislim da Balkan nije dovoljno hrabar, da bi mogao da bude mnogo, mnogo hrabriji, što nam pokazuju okolnosti u kojima žive narodi Balkana. S druge strane, vidimo Grčku, koja je pokazala vrstu hrabrosti i protesta protiv svojih društvenih okolnosti. Ali kad kažemo hrabri Balkan, to se ne odnosi samo na društvenu i političku hrabrost, nego i na umetničku. Uvek sam smatrao da su umetnički bunt i potreba za radikalnim i novim filmskim izrazom duboko povezani sa društvenim okolnostima, tako da je neka odlika hrabrosti Balkana i to da istražujemo nove, drugačije svetove, one posebne, autentične autore koji imaju svoj pogled na život i umetnost, koji su u svemu tome inovativni, hrabri i ne pristaju na kanone, i radikalni su u sprovođenju svojih umetničkih ideja. S druge strane, veliki značaj hrabrosti Balkana za mene je vezan pre svega za prostor nekadašnje velike Jugoslavije, gde imamo potrebu da istražujemo i da otkrivamo nove autore, da oni postanu prijatelji festivala. Beogradska publika je decenijama, još od martovskog festivala Kratki metar, imala tradiciju i misiju da otkriva nove autore, i ovaj program je težnja da se ta tradicija nastavi i kroz ovaj festival.

Koliko Srbija danas kao društvo pripada hrabrom Balkanu, postoji li nešto u ovom trenutku što zaista predstavlja jedan suštinski građanski korektiv?

- Bojim se da tog građanskog korektiva i građanske, demokratske svesti ima sve manje, i to nije slučajno - rezultat je dugogodišnjih buntovničkih pokušaja da se naše društvo pozitivno menja, razočaranja u te promene i u jedan kompletan proces koji, nažalost, nije doneo ono čemu smo se nadali. Mi smo godinama i decenijama sanjali da ćemo živeti u boljem društvu, sa sigurnijim egzistencijama, a sada mislimo da je to nemoguće. Taj negativni motivacioni trenutak ne preovladava samo u našem društvu, nego na celom nekadašnjem jugoslovenskom prostoru - vidimo šta se danas dešava u Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji... Svi imamo neka izneverena očekivanja. Ali verujem da je baš u tim trenucima, kada deluje da je običan čovek pobeđen, buntovništvo kroz umetnost jako važna, i da je nepristajanje na određene okolnosti, pritom ne mislim samo na političke nego na celokupan pogled na svet, u stvari, jedna globalna stvar. Ta minorizacija običnog čoveka, njegova potpuna izolacija od svega onoga što se zovu tokovi humanog savremenog društva problem je čitavog čovečanstva.

Koji biste vi naslov dali ovogodišnjem FAF?

- Teško pitanje, ali da kažem ovako: Buntovnici s razlogom!

NOVI SCENARIO

 Šta je sa vašim rediteljskim radom: od "Krugova", koji su vam doneli brojne nagrade na svetskim festivalima, među kojima su Berlin i Sandens, niste izašli sa novim filmom?

 - Upravo pišem novi scenario, on je u fazi pravljenja ideje šta sa tom pričom hoću da kažem, i imam utisak da sam u ovom trenutku konačno sam sa sobom načisto u tom smislu. Taj deo procesa stvaranja uvek mi je i najteži, dok sebi ne odgovorim na pitanje šta mene zanima u životu, i šta mislim da imam da kažem o svetu oko sebe.

novosti.rs