|
|
 |
Kampanja na zajam
|
Izvor: agencije
|
Datum: 11. 02. 2014
|
|
Startna pozicija partija u ovoj predizbornoj trci je manje novca za kampanju nego pre dve godine i manjak u stranačkoj kasi zbog dugova. S obzirom na najavljeni broj lista apetiti marketinših magova moraće da se smanje, ako stranke ne žele da potonu u dublje minuse.
Predizborna kampanja možda zaustavlja neke procese ali pokreće jednu malu industriju koja opslužuje stranke. Nekada se tu moglo dobro zaraditi jer se na kampanji nije štedelo. Kako sada stoje stvari, imaju li stranke novca za dobre a to znači skupe kampanje?
Za finansiranje predizborne kampanje iz budžeta su izdvojena 802 miliona dinara. Sa najavljenim brojem lista to znači da će apetiti marketinših magova morati da se smanje, ako stranke ne žele da potonu u dublje minuse.
Manje novca za kampanju nego pre dve godine i manjak u stranačkoj kasi zbog dugova - to je startna pozicija partija u ovoj predizbornoj trci. Kako će minus pretvoriti u plus ako se zna da stranka, koja želi da uđe u parlament, za kampanju mora da izdvoji minimum milion evra?
Bojan Klačar iz Cesida kaže da je najveći deo od države oko 53 odsto i 30 odsto krediti i da su mnoge stranke bile u problemu zbog toga sa vraćanjem. Prema njegovim rečima, oko 14 odsto su činile donacije privatnih i pravnih lica, i samo dva odsto su bili lični prihodi.
"To će ove godine biti teško jer je prethodna kampanja bila previše isforsirana i previše novca je istrošeno", rekao je Klačar.
Sve je to takozvani tvrdi novac - legalan način da partije dobiju sredstva za svoju promociju. Tvrdi novac se lako kontroliše, ali ni u ovoj kampanji, veruje se, neće izostati upliv takozvanog mekog novca. Razne usluge simpatizera, pomoć prijatelja stranke. To partije nigde ne evidentiraju, a po zakonu bi morale.
Nemanja Nenadić iz Transparetnosti Srbija rekao je da isto tako kao što se moraju evidentirati pokloni, usluge i sve ono što je na kraju krajeva plaćeno u kampanji kada je reč o poslovanju sa javnim preduzećima u opštinskim ustanovama, isto tako se moraju i svi prilozi koji su došli od privatnih i pravnih lica, pa i transferi sa stranačkog računa na poseban račun za finanisranje kampanje.
U Americi, gde se tokom novca prati politički uticaj, svaka donacija veća od 20 dolara mora biti objavljena, uz ime donatora i kompanije u kojoj radi. Takođe, nema besplatnog ručka, ni za umorne aktiviste, bez obzira što je vlasnik kafane njihov glasač i spreman je da časti. Svaki zalogaj se obračunava. Postavlja se pitanje možemo li zamisliti nešto slično u Srbiji.
"Mislim da je kontrola i sankcije ključna reč. Nažalost od oko 500 prijava koliko je agencija podnela prošle godine, svega desetak je bilo rešeno pred sudom i to očigledno nije dovoljan signal da se ne isplati kršiti zakon", naveo je Nenadić.
Koliko će stranku koštati kampanja - za sada se samo procenjuje na osnovu one iz 2012. Tada su partije protrošile 30 miliona evra, sedam evra po biraču.
"Ova kampanja će biti znatno jeftinija iz nekoliko razloga - prvo 2012. su bili optši izbori. Sada to nije slučaj imamo izbore u Beogradu i za narodne poslanike, drugo većina sa izuzetkom SNS vuče velike dugove iz 2012. koji nisu pokriveni i biće im mnogo teže da zatvore finansijsku konstrukciju. I verujem da je reč o velikoj ekonomskoj krizi u Srbiji i da će se stranke truditi da to svedu na najmanju moguću meru", rekao je Klačar.
Ono što smo do sada videli nije delovalo skupo ali ni kampanja se još nije zahuktala. Ipak, ovoga puta stranke će imati više želja nego mogućnosti, narodski rečeno moraće da se stisnu. Za razliku od ranijih, kampanje će im biti skromne. Baš kao i životni standard njihovih birača.
Sedam miliona evra, koliko država daje, možda bi pokrilo sedam skromnijih kampanja. Ako lista bude više, a sve govori da će biti tako, razliku će morati da pribave, prikupe namaknu od članstva i od sponzora.
|
|
|
|
|
