 |
Gde je granica javne i partijske funkcije?
|
Izvor: agencije
|
Datum: 09. 02. 2014
|
|
Političari su dužni da u vreme izborne kampanje jasno saopšte javnosti da li iznose stavove državne institucije ili stav stranke, kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije. Ipak, državni posao se u vreme kampanje intenzivira i zato je važno da javni funkcioneri zastupaju interes građana a ne interes stranke.
Kampanju za predstojeće izbore, osim zainteresovanih birača, s pažnjom prati Agencija za borbu protiv korupcije. Budući da se javne i političke funkcije povremeno prepliću, u Agenciji podsećaju da su funkcioneri dužni da nedvosmisleno saopšte javnosti da li iznose stavove državne institucije koju predstavljaju, ili stav političke partije.
Biraču mora da bude jasno da li kandidat šalje poruku sa javne ili političke funkcije.
Zabranjeno je, podsećaju u Agenciji za borbu protiv korupcije, zloupotrebljavati funkciju i javne finansije u kampanji. Izbornu kampanju u Beogradu pratiće 50 posmatrača i još 110 posmatarača biće angažovoano za teritoriju Republike Srbije.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić kaže da tokom kampanje država ne može da stane i da ne mogu državni poslovi da stanu.
Međutim ističe da je važno da javni funkconer kad obavlja posao zastupa javni interes svih građana ovih država a ne interes svoje političke stranke.
"Dakle zabranjeno mu je da propagira političke ideje, pri tome on treba da obavlja državni posao", kaže Tatjana Babić.
Međutim, taj državni posao, po pravilu, u vreme kampanje se intenzivira.
Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija" kaže da je to dokazano na primeru iz 2012. godine gde je identifikovan porast aktivnosti istog čoveka od 2 do 17 puta u doba kada se dešava izborna kampanja u odnosu na iste mesece u neizbornoj godini.
"Ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da smo svedoci toga. Dakle da se politčke funkcije i funkcije izvršne vlasti koiriste u predizbornoj kampanji. Nejasno se razlikuju polja kada se neka osoba pojavljuje u ulozi nosioca izvršne vlasti a kada u ulozi kao predstavnik neke politčke partije", ističe Đorđe Vuković iz Cesida.
Kreće se u novu predizbornu kampanju, a nisu razrešene sve dileme i sporna pitanja iz prethodne.
"Kako tome stati na put? Rešenje bi moglo da bude u medijskoj regulativi i u pravilima RRA oko toga šta mediji smeju da prenose sa takvih skupova. Ukoliko ne bi bilo takve medijske promocije, verovatno ne bi bilo ni tog povećanog intenzitta u tim promotivnim aktivnostima javnih funckoera", objašnjava Nemanja Nenadić.
Aktivnosti državnih funkcionera mediji ipak treba da prate, kažu u Republičkoj radiodifuznoj agenciji, i to u skladu sa svojim tehničikim kapacitetima i uređivačkom politikom.
"Neki od političara pojačaju svoje aktivnosti, a mediji ne mogu da kažu mi to nećemo da pratimo. Oni jedino mogu da kažu mi ne možemo da stignemo da ispratimo, nemamo tehničkih kapaciteta, ali su dužni da to prate u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Bilo je onda želja da RRA tu reaguje. Ne može RRA da bude glavni i odgovorni urednik svih medija. Za sve to u svakoj redakcij postoje urednici", kaže zamenik predsednika RRA Goran Karadžić.
Agencija za borbu protiv korupcije je u toku prošle godine podnela oko 400 zahteva za pokretanje prekršanjih postupaka, više od 90 odsto se odnosi na nepodnošenje izveštaja finasiranja troškova izborne kampanje. Donete su 22 presude od kojih je 6 pravosnažno.
|
