|
|
 |
Dan državnosti Srbije
|
Izvor: agencije
|
Datum: 15. 02. 2014
|
|
U Srbiji se obeležava Dan državnosti. Predsednik Tomislav Nikolić uručiće odlikovanja pojedincima i predstavnicima institucija. Premijer Ivica Dačić položiće lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu.
Širom Srbije nizom manifestacija u Beogradu i Oplencu obeležava se Dan državnosti.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali, a u Spomen knjigu je napisao:
"Današnja Srbija vas je dostojna, dostojna je svih vaših muka i svake kapi krvi, koju ste prolili, za njenu decu i tako će da bude i kada nas više ne bude".
Polagnju venca prisustvovao je i ministar odbrane Nebojša Rodić.
Nikolić je venac položio uz državne i vojne počasti, uz intoniranje himne "Bože pravde" orkestra Garde Srbije.
Potom će u zgradi Predsedništva Republike Srbije na svečanoj ceremoniji uručiti odlikovanja pojedincima i predstavnicima institucija.
Odlikovanja će, između ostalih, dobiti pokojna predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać, policijski službenik koji je poginuo na dužnosti u Bujanovcu Goran Đorđević, čuvar Srpskog groblja Zejtinlik u Grčkoj Đorđe Mihajlović i Kliničko-bolnički centar Zemun.
Premijer Srbije Ivica Dačić će u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu položiti lovorov venac na sarkofag vožda Karađorđa.
Pripadnici Garde Vojske Srbije su juče, povodom Dana državnosti, izvršili počasnu artiljerijsku paljbu sa Savske terase kalemegdanskog parka u Beogradu.
Srbiji su Dan državnosti čestitali zvaničnici iz zemlje, regiona i sveta. Među njima su ministar odbrane Nebojša Rodić i predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali, kao i Stejt department, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Grčke Antonis Samaras, i drugi.
Sećanje na borbu za oslobođenje
Dan državnosti Srbije slavi se na Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kad je u Orašcu počela borba za konačno oslobođenje od petovekovne Turske vladavine.
Vrlo brzo nakon toga Srbi su ušli u otvoreni rat sa Turskom, čiju su vojsku nekoliko puta potukli. Najveće pobede ustanici su izvojevali kod Ivankovca 1804. godine, na Mišaru i kod Deligrada 1805. godine.
Slom ustanka počeo je 1812. godine pošto su Rusi morali da se povuku zbog Napoleonovog pohoda na Moskvu. Potpisan je Bukureški mir, kojim je bilo predviđeno da Srbija dobije autonomiju i da se Turci vrate u Beograd - uslove koje Srbi nisu hteli da prihvate.
Posle toga turska vojska napala je oslobođenu teritoriju iz tri pravca. Otpor srpskih ustanika slomljen je padom Beograda 7. oktobra 1813. godine.
Iako ugušen Prvi srpski ustanak utro je put za dalju borbu Srba za oslobođenje, koja je nastavljena dve godine kasnije podizanjem Drugog srpskog ustanka u Takovu.
Na Sretenje, 1835. godine, knez Miloš Obrenović proglasio je prvi srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.
Tvorac jednog od najliberalnijih evropskih ustava tog vremena je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije i knjažev sekretar. U njemu su bile izražene potrebe srpskog društva za emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladavine.
Ovaj datum je uzet kao početak stvaranja moderne srpske države i kao nacionalni praznik se slavi od 2001. godine.
|
|
|
|
