|
|
 |
Preti groznica sa Nila
|
Izvor: vecernje novosti
|
Datum: 22. 05. 2014
|
|
Ako se stanovništvo u poplavljenim područjima bude pridržavalo preporučenih higijenskih mera, epidemije posle poplava, bar one crevnih bolesti, mogu da se izbegnu, tvrde epidemiolozi. Ali, tamo gde već danima nema vode, pa čak i gde je stigla samo tehnička, koja može da se koristi jedino za toalete, teško je održavati higijenu na zavidnom nivou. Stomačne epidemije, ipak, mogu da se „zadrže“ kao lokalne, a ono što najviše, čak i među stručnjacima, stvara zebnju, jeste opasnost od groznice Zapadnog Nila: antivirusni lek ne postoji, a kod pacijenata s najtežom formom bolesti može da se deluje samo simptomatskom (korektivnom) terapijom.
I bez poplava, prošle godine su u Srbiji sa najtežom kliničkom slikom ove bolesti - zapaljenjem mozga i moždanih ovojnica - registrovana 243 obolela, od kojih je 35 umrlo.
- Sada ima mnogo vodenih površina, toplo je, a to pogoduje komarcima - upozorava profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i predsednik Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. - To može da bude veliki problem. Crevne infekcije lako se prepoznaju i leče, sa hepatitisom A i E, koji se uobičajeno javlja posle poplava, takođe, ne očekujemo nikakve probleme u dijagnostici i terapiji. Ali, hendikepirani smo kada je u pitanju groznica Zapadnog Nila, bolest se u određenim slučajevima vrlo brzo razvija do najteže forme, a postoji samo korektivna terapija.
Samo na Infektivnoj klinici KCS lane su lečena 182 pacijenta sa najtežom formom ove bolesti, a prof. Delić kaže da se procenjuje da je bilo bar 1.000 inficiranih.
- Situacija nastala usled poplava i evakuacije stanovništva iz ugroženih područja predstavlja svakako visok epidemiološki rizik za pojavu epidemija zaraznih bolesti - kaže magistar Bojana Grgić iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. - Na osnovu zvaničnih izveštaja, koji se iz mreže instituta i zavoda za javno zdravlje dostavljaju svakog dana, zasada se beleže pojedinačni, izolovani slučajevi obolevanja od crevnih zaraznih bolesti. Oni su ispitani i među njima nije utvrđena epidemiološka povezanost. Oboleli su izolovani kako bi se sprečilo širenje infekcije, i medicinski zbrinuti.
Doktorka Grgić kaže da je u dva kolektivna centra zabeležena i pojava vašljivosti, ali su u oba centra ove osobe izolovane i podrvgnute odgovarajućem lečenju.
Opasnost od zaraza trajaće naredna dva-tri meseca.Epidemiolozi apeluju na stanovništvo da izbegava kontakt s prljavom vodom i da nikako sami ne uklanjaju uginule životinje.
U toku ove vandredne situacije formirano je telo na nacionalnom nivou, u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine - Sektora za veterinu, koje će koordinisati aktivnosti dezinfekcije, deratizacije i dezinsekcije (DDD) na poplavljenim područjima.
Na terenu će raditi i ekipe instituta i zavoda za javno zdravlje. Posle detaljnog mehaničkog čišćenja (uz obaveznu primenu opreme za zaštitu ruku, lica i gornjih disajnih puteva, kose i zaštitne obuće) i pranja svih zahvaćenih površina, dezinfekcija se sprovodi isključivo hlornim preparatima.
POPLAVLjENI USEVI NISU ZA ISHRANU
Uprava za zaštitu bilja i fitosanitarna inspekcija upozorile su poljoprivredne proizvođače koji se vraćaju na svoja imanja sa kojih se voda povlači, da ne ubiraju useve poljoprivrednih kultura i ne koriste ih za ishranu! Zasade različitih vrsta povrća, voća i druge poljoprivredne kulture, kao i poljoprivredne proizvode uskladištene u ambarima, ne treba koristiti za ishranu, s obzirom na to da pored mogućnosti kontaminacije bakteriološkim izvorima zagađenja, postoji i mogućnost hemijskog zagađenja!
|
|
|
|
|
