Ekonomska orijentacija ka Istoku, gubitak podrške građana za dijalog sa Prištinom, ali i preispitivanje političkih elita o smislu evrointegracija - neke su od mogućih posledica, po predviđanju političara i analitičara, koje treba očekivati ako Savet Evropske unije 28. juna Srbiji ne dodeli datum za početak pregovora o članstvu.
Političari, generalno, ne smatraju da će nas ovaj Vidovdan uvesti u "dramu" ukoliko Beograd još jednom ostane kratkih rukava. Igor Mirović (SNS) kaže da će u tom slučaju morati da se pojačaju aktivnosti na tržištima drugih meridijana, kako bi se nadomestila šansa izgubljena u EU. Tu, pojašnjava Mirović, misli na veću otvorenost za ulaganja iz zemalja poput Rusije, Kine, ili i iz arapskog sveta.
- Nesumnjivo je da bi veliki broj građana negativnu odluku EU doživeo kao razočaranje, a to bi se prenelo i na političke stranke jer one ne funkcionišu "mimo sveta" - kaže on za "Novosti". - Datum bi za Srbiju pre svega značio šansu na ekonomskom planu, otvarajući mogućnosti za privlačenje investicija iz EU i to bi građani najpre osetili na kućnim budžetima, a odsustvo ove šanse umanjilo bi mogućnost za oporavak privrede.
Iako EU smatra prirodnom orijentacijom, Mirović napominje da ne treba podleći evropskoj "zatucanosti" pošto Srbija ne može da postane član EU ni za tri, četiri godine, pa logika nameće saradnju sa drugima. A, ti drugi, tvrdi, do prošle godine nisu imali šansu na tržištu Srbije, već su bili "skrajnuti".
- Ishod datuma zavisi od dijaloga sa Prištinom, pa kao neko ko veruje u ono što radi premijer, ne uzimam u obzir da postoji drugi epilog nego da Srbija 28. juna dobije zeleno svetlo za početak pregovora - kaže nam Đorđe Milićević, poslanik SPS. - Ako bismo govorili hipotetički, mislim da drugačiji ishod ne bi naišao na pozitivnu reakciju građana. Vladin kurs ne bi bio doveden u pitanje jer je ona jasno opredeljena za evropske integracije, borbu protiv korupcije i rešavanje socijalnih pitanja. To bi bio fokus svake vlade, bez obzira na to u kakvom se političkom trenutku našla.
Kod građana koji ne vide konkretne koristi od evropskog puta, jačanje evroskepticizma bila bi prirodna posledica, smatra Vladimir Ilić, šef poslanika URS:
- Nema dileme da bi se ugrozio i dijalog sa Prištinom. Toga su, verovatno, svesne i najuticajnije članice EU, zbog čega verujem da ćemo dobiti datum. Ali i kada ga ne bi bilo, to neće biti katastrofa, jer mi iovako na evropskom putu idemo sporo. Ne verujem da bi zbog neraspoloženja građana i ključni politički faktori bitno promenili stavove, ali sigurno će biti preispitivanja o smislu evrointegracija.
Ilić kaže da je malo ljudi u Srbiji, uključujući i političare, svesno složenosti posla koji nam sleduje kada se dobije datum i krene otvaranje pregovaračkih poglavlja i da će taj put da traje i traje...
Strateška orijentacija države za učlanjenje u EU ne bi se promenila, mišljenja je i Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, ali bi se evroentuzijazam kod građana dodatno tanjio. To bi sigurno uticalo da se zemlja "praktično" orijentiše ka drugim delovima sveta, konkretno, ka Istoku.
- Prvo bi to bilo ekonomski, zatim politički, a bojim se i bezbednosno - ocenjuje Teokarević.
- U političkom smislu, oni koji su i do sada bili protivnici EU, dobili bi dodatnu snagu, a verovatno bi im se pridružile i neke političke partije koje čine Vladu.
Prema rečima Teokarevića, država sada dobija 200 miliona evra godišnje bespovratne pomoći od EU, a kada bi imala datum za pregovore, to bi bilo maksimum 10 odsto više, odnosno, dodatnih 10 do 20 miliona evra, pa to ne bi bio "fatalan" gubitak u slučaju da članice EU u junu presude negativno. Najznačajnije posledice osetio bi dijalog sa Prištinom. Ma koja vlada da ga vodi, ne bi imala podršku javnosti za nastavak ustupaka koje Srbija mora da učini, ocenjuje profesor.
Rasplet koji analitičar Slobodan Antonić očekuje ovog leta je - uslovni datum:
- Zbog kredibiliteta vlasti u Srbiji, EU mora nešto da da. Taj uslovni datum vlast će proglasiti velikim uspehom, da bi se na jesen išlo na izbore. U međuvremenu, EU će očekivati još neke ustupke Beograda, poput održavanja gej parade u septembru ili oktobru, a možda i neke u vezi sa Vojvodinom.
KALENDAR
2004. Hrtvatska dobila datum, članica će postati 1. jula
1999. Rumunija i Bugarska počele pregovore, ušle u EU 2007.
1998. Slovenija i Mađarska počele pregovore, ušle 2004.
"CRNOGORSKI" MODEL
Uz sav optimizam koji srpski zvaničnici čuju od svojih sagovornika iz Evropske unije, konačnu odluku o dodeli datuma za otpočinjanje pregovora sa EU, Beograd, po svemu sudeći, neće znati do poslednjeg momenta. Mnoge države unutar EU motre na neodlučnu Nemačku i čekaju, a vrlo je verovatno da Srbiju zadesi "crnogorsko" rešenje, odnosno, "uslovni datum", pa bi se pregovori otvorili u narednih šest meseci ukoliko se ostvari "vidljiv i održiv" napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
