Iza kulisa javnosti Zagreb i Ljubljana postigli su sporazum u vezi sa Ljubljanskom bankom, pa sada više nema nijedne prepreke da Slovenija ratifikuje pristupni sporazum Hrvatske i EU. Premijeri Janez Janša i Zoran Milanović sastaće se 10. marta, a posle toga sledi ratifikacija u slovenačkom parlamentu. Teoretski, raspadne li se do tada Janšina vlada i raspusti parlament, sve bi moglo da padne u vodu, ali više je izgleda da će slovenačka politička kriza kulminirati tek posle ratifikacije.
Za Hrvatsku to znači da će 1. jula da uđe u punopravno članstvo EU, jer je u toku i postupak ratifikacije u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i Danskoj, jedinim preostalim zemljama koje nisu ratifikovale pristupni sporazum. Berlin, iako je bio najveća podrška Hrvatskoj na putu u EU, ratifikaciju je ostavio za sam kraj, ali više kao javnu demonstraciju da “ne popušta” Hrvatima do poslednjeg trenutka. Nikada nije došlo u pitanje da Nemačka ne bi ratifikovala pristupni ugovor, jer je i u dugim godinama pregovaranja bila najveći oslonac Hrvatske.
Detalji o sporazumu o Ljubljanskoj banci i dalje nisu poznati javnosti, ali se nezvanično može da sazna da su popustile obe strane. Vraćanje dugova banke od strane Slovenije svakako neće da bude odmah, ni jednostavno, jer u slovenačkoj kasi para nema. Hrvatska će tako u ukupnom zbiru skupo da plati ulazak u Evropsku uniju, a nije isključeno da će Slovenija biti i kočničar pristupu Šengenskom sporazumu.
Za početak će na hrvatsko-slovenačkoj granici biti samo jedna kontrola putnika, a hrvatski će građani daleko lakše da ulaze u EU nego do sada. Carina više neće biti, a ubrzano se priprema i ulazak u šengensku zonu, koji će “povući” granice sa EU do istočnih granica Hrvatske.
JANŠA HOĆE ZASLUGE
Pomeranjem šefa diplomatije Karla Erjavca, Janez Janša želi da zasluge za sporazum sa Hrvatskom dobije on lično. Premijer je smenio ministra spoljnih poslova, tvrdeći da je ionako podneo ostavku, pa nije red da bude u finalu sporazuma.
Iako je Hrvatska nagrađena za dugotrajno i mukotrpno pregovaranje sa EU, u Briselu su svi svesni da dobijaju novog “ekonomskog bolesnika”, u rangu Rumunije i Bugarske. Ekonomski analitičari tvrde da Hrvatskoj neće mnogo pomoći ulazak u EU, ako sama ne pokrene neophodne reforme u ekonomiji.
GRESI SRPSKOG FUDBALERA
Neimenovani srpski fudbaler navodno je primio najveći deo od 140.000 evra mita kako bi posredovao u mutnom poslu koji je “Hipo banka” imala u Hrvatskoj. U istrazi koja se širi u Austriji svakog dana izlaze novi detalji kako je banka kupila 100.000 kvadratnih metara u “Poslovnom parku Zagreb”, a otkrivaju se i imena posrednika koji su dobili mito. Zasada se ne govori o kom fudbaleru iz Srbije je reč, ali je on navodno imao veliki uticaj i među poslovnim ljudima u Hrvatskoj, i učestvovao je u poslu koji je za “Hipo banku” bio krajnje problematičan. Bivši predsednik uprave “Hipo banke” Tilo Berlin sumnjiči se da je olako dao kredit od 84 miliona evra, jer garancije za vraćanje kredita nisu bile dovoljno bezbedne. Novac je korišćen pre pet godina za kupovinu nekretnina u Hrvatskoj, a sada treba da se vidi ko je sve učestvovao u lancu posredovanja i dogovoranja posla “Hipo banke”.
