Tek što su se strasti stišale pošto je čitav region potresla informacija o kancerogenom aflatoksinu koji se našao u mleku hrvatskih proizvođača, u Srbiji je obelodanjeno da je u čak 29 od 35 kontrolisanih uzoraka mleka u Vojvodini nivo te supstance veći od propisanog. Dok građani tu vest dočekuju sa nevericom i gorčinom, nadležni za sada potvrđuju mogućnost povećane koncentracije štetne supstance zbog čega će, dok ne stignu rezultati nove analize iz inostranstva, sporna mleka biti povučena sa tržišta.
Uznemirujuće podatke, svega nekoliko dana pošto su nadležni saopštili da za kvalitet mleka u Srbiji ne treba strahovati, obelodanio je vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. Najnoviji podaci pokazuju da je u skoro 90 odsto uzoraka mleka premašena dozvoljena granica od 0,05 mikrograma po kilogramu aflatoksina M1, a u slučaju "Niške mlekare", "Subotičke mlekare", "Somoboleda" i "Meglea" premašena čak dvostruko.
Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je u utorak uveče da je mleko u Srbiji bezbedno za upotrebu i da su određene količine mleka povučene.
Knežević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da zdravlje građana nije ugroženo, a da povučene količine mleka nisu neispravne.
Ministarstvo je ranije u utorak saopštilo da su dodatna ispitivanja potvrdila mogućnost prisustva aflatoksina u mleku iznad dozovoljenih granica i da će sporni uzorci biti poslati na super analizu u Holandiju kao i da je veterinarskoj inspekciji naloženo da povuče mleko čiji uzorci pokazuju prisustvo tih kancerogenih materija.
Sve to dodatno otežava činjenica jer je reč o jednoj od namirnica ali i sirovina koja je, osim u ishrani, nezaobilazan sastojak ogromnog broja prehrambenih proizvoda. S obzirom na sve ove okolnosti, Goran Ješić očekuje hitnu reakciju države.
„Država zna šta treba da uradi. Mi smo državu obavestili i republička Vlada treba da radi svoj posao, a ne ono što je naš posao i da preduzme sve mere koje su u njenoj nadležnosti. To očekujemo od nje kako se ovakve stvari više nikada ne bi ponovile. Pored toga što sam državni službenik, ja sam i otac dvoje dece i neko ko je odgovoran da se bavi ovim poslom i zbog toga sam upozorio javnost Srbije o kvalitetu mleka“, objašnjava Ješić.
Prema njegovom izveštaju, dozvoljena količina aflatoksina izmerena je u dugotrajnom "meggle mleku 1l" dugotrajno sa 1,6 odsto mlečne masti mlekare Meggle Kragujevac, "dukat trajnom mleku" mlekare Somboled iz Sombora sa 1,5 odsto masti, "dukat trajnom mleku mlekare Somboled iz Sombora sa 2,8 odsto masti, "imlek bello organskom mleku 100% organic" mlekare Imlek iz Beograda sa 2,8 odsto masti, "dugotrajnom mleku light 1l" Šabačke mlekare sa 0,6 odsto masti, "dugotrajnm mleku 1l" Šabačke mlekare sa 2,8 odsto masti, "dugotrajnom mleku 1l" Niške mlekare sa 2,8 odsto masti, svežem mleku "zdravo" Subotičke mlekare sa 2,8 odsto masti i dugotrajnom mleku "k plus" Niške mlekare sa 2,8 odsto masti.
Najviše aflatoksina, po 0,1 mikrograma po kilogramu, imaju "k plus sveže mleko" mlekare Meggle iz Kragujevca sa 2,8 odsto masti, i "sveže mleko" Niške mlekare sa 2,8 odsto masti.
U međuvremenu, Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo je mogućnost prisustva aflatoksina M1 iznad dozvoljenih vrednosti, zbog čega će sporni uzorci mleka biti poslati na superanalizu. Najavljeno je da će do pristizanja rezultata, mleko sa većim sadržajem toksina biti povučeno sa tržišta. To pitanje izazvalo je i oštru raspravu poslanika u Skupštini Srbije, koji su zatražili od Vlade da otkrije činjenice o kvalitetu mleka na domaćem tržištu. Ono što je do sada poznato šokiralo je građane Beograda sa kojima smo razgovarali.
Posledice u slučaju prekomernog unošenja
Kako je došlo do toga da se sporna supstanca našla u mleku, jednoj od osnovnih životnih namirnica prevashodno važnih za razvoj dece? Da bi se našao odgovor na to pitanje dovoljno je prisetiti se prošle jeseni kada su se u javnosti pojavile informacije o kontaminaciji velikog dela roda kukuruza, objašnjava Marija Škrinjar sa novosadskog Tehnološkog fakulteta.
„Tim analizama je dokazano da aflatoksin u velikom stepenu jeste zastupljen u kukuruzu roda 2012. godine. Pošto se kukuruz najvećim delom koristi za ishranu životinja, posledica toga je nalaz aflstoksina u mleku, mesu, jetri pre svega i u jajima. U svim namirnicama životinjskog porekla“, upozorava Marija Škrinjar.
To su činjenice zbog kojih se, osim mleka, trenutno sa sigurnošću ne može reći u kojim je sve životnim namirnicama u Srbiji povećana koncentrancija aflatoksina M1 – što je pitanje na koje bi odgovor što pre trebalo da daju nadležni. Poznate su međutim, naglašava profesorka Marija Škrinjar, pogubne posledice koje hrana sa povećanim nivoom toksina može imati na zdravlje u slučaju prekomernog unošenja.
„Izaziva oboljenja koje se nazivaju aflatoksikoze i kancerogeno oboljenje kod čoveka. Druga je priča koliko je potrebno vremena da se aflatoksin izdvoji iz organizma čoveka, jer ima akumulativno delovanje. Znači nagomilava se pre svega u ciljnom organu jetri. Postoje podaci da je potrebno čak više od mesec da se izdvoji aflatoksin koji ide i kroz urin, kada je čovek u pitanju“, kaže Škrinjar.
Afera sa toksičnim mlekom nameće i pitanje odgovornosti resornih ministara poljoprivrede i trgovine Gorana Kneževića i Rasima Ljajića, a pojedina udruženja potrošača su već zatražila njihove ostavke, pošto su se kako tvrde, oglušili o propise o bezbednosti hrane i zaštiti potrošača.
