BEOGRAD - Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da će 28. juna Savet EU odlučivati o datumu za početak pregovora sa Srbijom, a 16. aprila Evropska komisija će Savetu predstaviti izveštaj o dosadašnjem napretku Srbije u procesu evropskih integracija.
Napredak koji je Srbija ostvarila ne samo u proteklih nekoliko meseci, već i u prethodne tri i po godine, koliko sam ja ovde, je značajan i vidimo pomake u brojnim oblastima, rekao je Dežer na javnom slušanju pred Odborom za evropske integracije.
Dežer je rekao da će između 16. aprila i 28. juna brojni parlamenti zemaljja članica EU razmatrati napredak koji je Srbija ostvarila.
Dežer je objasnio da će Evropska komisija razmatrati izveštaj o napretku u dijalogu Beograda i Prištine, naglašavajući da je Beograd posvećen ovom procesu.
On je nalasio da je važan i napredak u oblasti borbe protiv korupcije i nova strategija u ovoj oblasti mora dati tačnu dijagnozu problema kako bi se pronašao pravi lek.
Predsednik parlamenta Neboja Stefanović istakao je da dobijanje datuma za početak pregovora znači da proces evropskih integracija postaje nepovratan. Brzina našeg kretanja u procesu evropskih integracija zavisi od nas samih, poručio je Stefanović.
On je istakao da su Vlada i parlament u proteklih nekoliko meseci uradili puno u procesu evropskih integracija.
Nadam se da ćemo svojim radom i onim što smo učinili zaslužiti da u junu Srbija dobije datum za početak pregovora sa EU i da će označavati novu etapu ubrzanog razvija naše zemlje, naglasio je on.
Šef Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milan Pajević objasnio je da će Evropska komisija u apilu predstaviti mini izveštaj o napretku koji će obuhvatiti napredak u borbi pritiv korupcije, reformi pravosuđa, borbi protiv diskriminacije, stanje poslovnog okruženja, slobodu medija i prava manjina.
Prema njegovim rečima, ovaj izveštaj će biti sastavljen sa političkim izveštajem visoke predstavnice EU Ketrin Ešton o dijalogu Beograda i Prištine i otkloniće skepsu koja postoji ponegde u Evropi oko odobravanja datuma Srbiji.
Nadamo se, naglasio je Pajević, da će ta odluka biti što povoljnija i što konkretnija.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave Danilo Nikolić je, ističuči da to Ministarstvo ulaže velike napore u pripremi preporuka Evropske komisije, ukazao na problem pune primene donetih zakona, na šta ima primedbi.
Njihova primena je od izuzetnog značaja i svi moramo da insistiramo da sudovi, tužilaštva i nezavisne institucije i regulatorna tela primenjuju zakone, naglasio je on.
Nikolić je najavio da se u martu očekuje da se većina predloga izmena zakona biti usvojena u parlamentu, i istovremeno ukazao da zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom ima mnogo nedostataka, koji ga čine neefikasnim.
On je dodao da su već usvojeni kriterijumi za formiranje novih sudova i tužilaštava, a urađeni su i predlozi izmena i dopuna procesnih zakona, kojima se formira nova pravosudna mreža.
Šef poslaničke grupe DSS Slobodan Samardžić je, ocenjujući da je reforma sudstva najslabija karika političkog sistema u Srbiji, "premda ni ostale nisu jake", prozvao Evropsku komisiju da je na neki način saučestvovala u tome i snosi deo krivice.
On je rekao da se Evropska komisija uključila prekasno u ceo proces, i da je, umesto da sarađuje sa stručnom javnosti, koja je imala kritike reforme, svoj fokus usmerila na Vladu i Ministarstvo pravde.
Komisija se, okako je rekao Samardžić, ponašala oportunistički, važnije joj je bilo da sačuva ministarku pravde, nego da razgovara sa strukom, i tako je izgubljeno vreme.
On je upozorio da sadašnji saziv parlamenta ne treba da ponovi greške prethodnog sa usvajanjem pravosudnih zakona po hitnom postupku.
On je zaključio da te zakone treba praviti što postupnije i temeljitije, "da se opet ne izgubi četiri, pet godina".
