|
Ministar kulture je, uoči početka javne rasprave, novinarima rekao da država mora da se opredeli da za kulturni razvoj izdvaja veća sredstva nego sada.
"Sada se odvaja 0,68 odsto, blizu 0,7 od BDP-a, ali preporuka Unesko-a na globalnom nivou je da to bude minimalno jedan odsto i mi smatramo da je taj iskorak veoma važan. Mi smo predvideli u ovom nacrtu da povećanje bude 0,1 odsto svake godine", rekao je Vukosavljević.
Ono što je bitno obeležje Strategije, kaže, je što predviđa čitav niz zakona i podzakonskih akata iz oblasti kulture koji bi trebali da budu doneti u narednom periodu.
"U prilogu strategije je i Akcioni plan koji precizira proces izrade i rokove za određene stvari, zatim razrada strategije po oblastima, zaštita kulturnog nasleđa, kojoj mi dajemo veliki značaj i čitav niz drugih oblasti koje su u okviru kulturnog razvoja", naveo je Vukosavljević.
U uvodnom delu Strategije, kako je istakao, po prvi put će pokušati da se definiše šta je srpski kulturni prostor I šta je srpsko kulturno jezgro.
"Strategija ima relativno razvojno ambiciozne planove, očekujemo da kroz javnu raspravu čujemo sugestije i predloge korekcije, neki su već stigli, među kojima ima sugestivnih stvari, a nakon okončanja rasprave mi ćemo biti u prilici da Odboru za kulturu, pa poslanicima predložimo tekst za koji smatramo da je optimalan u datim okolnostima", istakao je ministar kulture. Očekuje da se Predlog Strategije nađe pred Odborom za kulturu krajem oktobra, a do kraja godine i pred poslanicima Skupštine Srbije.
Kada je reč o međunarodnoj saradnji, kaže, planovi su veoma ambiciozni i odnose se u najvećoj meri na otvaranje kulturnih centara Srbije u svetskim metropolama, ali i na učešće naših umetnika u kulturnoj razmeni.
"Mogu da nagovestim, zahvaljujući naporima u proteklih godinu dana, da ćemo biti u prilici da otvorimo Kulturni centar u Pekingu, u jednoj kulturnoj zoni savremene umetnosti koja se zove 798 u samom centru Pekinga, a u narednom četvorogodišnjem periodu u planu su srpski kulturni centri u Moskvi, Berlinu i Trstu", dodao je Vukosavljević.
U poređenju sa zemljama Evropske unije, ističe, Srbija je pri dnu lestice kada je reč o izdvajanjima za oblast kulture.
"Prema našim podacima izdvajanja za kulturu idu od 0,3 do blizu dva odsto iz budžeta, ono što država finansira. Ima različitih nivoa finansiranja, tu su lokalne samouprave, pokrajine, ali mi govorimo o onome što se finansira iz BDP-a, odnosno budžeta i prema tome mi smo u donjem delu tabele u ovoj fazi", kazao je Vukosavljević.
Po njegovim rečima ti podaci nisu dobri, ne zbog poređenja sa drugim zemljama, već zbog potreba kulturnog razvoja.
"Stav Unesko-a da bez obzira na nivo privrednog razvoja zemlje, kultura će bivati ili jeste ugrožena ukoliko se ne odvaja 1 odsto od BDP-a za tu oblast, po našem mišljenju jeste jedan razuman stav koji je ispravan", podvukao je Vukosavljević. Javne rasprave, u kojima učešće može da uzme stručna i najšira javnost, u narednih mesec dana biće održane i u Subotici, Užicu, Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu i Beogradu.
Herojska generacija u filmu "Zaspanka za vojnike"
Glogovcu gran pri "Naisa"
Filmski centar: Optužuju nas bez pokrića
Samo tri domaća filma prijavljena za nagradu Oskar 2017
Bjelogrlić: Nije sjajno kada imate bolju prošlost nego sadašnjost
Karizi: Zlo je kao virus
'Strašna majka' najbolji film Sarajevo Film Festivala
Počeo 15. „Bir fest”
Nišvil posetilo 170 hiljada ljudi
Vratiti reasturirane fimove u bioskope
Tihomir Stanić: Samo se od mladih može nešto naučiti
BITEF: Beskonačni kviz naše stvarnosti
Otvorena 23. smotra sedme umjetnosti u Sarajevu
Počeo džez festival Nišvil
Završen festival u Herceg Novom: "Slava" odnela "Mimoze"
|
