Linija patologije odnosa košarkaških klubova Crvena zvezda i Partizan, na neki uvrnuto simboličan način, napravila je pun krug. Od javne poruke predsednika crveno-belih Nebojše Čovića iz avgusta 2012. da će, metaforički, „hvatati za vrat ako bude muljanja sa sudijama“, do prelivanja metafore u stvarnost nepojmljivim gestom trenera crno-belih Duška Vujoševića, koji je uhvatio za vrat svog igrača Bogdana Bogdanovića.
Taj incident, kao ni poslednji, preksinoćni, sa fizičkim nasrtajem Čovića na novinara TV Kopernikus“ Dejana Anđusa po završetku njegove emisije, ne može se direktno povezati sa brutalnim lično-klupskim sukobom dvojice istaknutih košarkaških radnika, ali je njihova netrpeljivost dosegla razmere koje više ne isključuju ni polje duboke psihološke analize.
- Napadi na mene su krenuli od momenta kada sam u njegovoj emisiji skrenuo pažnju da ne može da reketira našeg trenera fudbalera Slavišu Stojanovića. Do tada sam ja bio „najbolji i najveštiji“, a onda se dogodila promena. Nemam animozitet prema njemu, i nemam ništa protiv kada se iznose kritike na moj rad. Ali, ne dozvoljavam da budem izložen lažima i da tome bude izložena moja porodica - rekao je Čović na konferenciji za medije.
Prvi čovek crveno-belih je objasnio šta ga je nagnalo da posle emisije bude licem u lice sa Anđusom.
- Emisija koja je trajala dva sata, služila je da se laže o meni. Sve sam mu rekao u lice još ranije, a preksinoć nisam bio u situaciji da se uključim u program, pa sam smatrao da treba da odem, jer se poznajem sa njim. Ne osećam odgovornost, jer sam dobro postupio. To je normalan pokušaj komunikacije sa čovekom koji vas kleveta. Tačno je da me je zet vozio, ali šta se tamo dešavalo, neću reći, jer to treba da čuju drugi organi. Samo ću reći da nikada nikoga nisam udario prvi. Ne želim da moja porodica ima bilo kakve veze sa njegovim lažima.
Čović je istakao da je za 25 godina javnog rada imao korektnu saradnju sa novinarima.
- Gotovo na sve pozive sam se odazivao i trudio da iznesem objektivan stav. U poslednje vreme se nisam odazivao na teme o fudbalskom klubu, jer sam prestao aktivno da se bavim time. Anđus kaže da sve zna, pa neka kaže šta zna, a iznosi mnoge neistine i o košarkaškom i o fudbalskom klubu. Napadi na mene su organizovani, a ja se pitam šta sam pogrešio. Tek nemam odgovor na pitanje šta je kriva moja porodica, sin, supruga...
Dotakao se Čović i saradnje FMP I Crvene zvezde.
- Da nije FMP, Zvezda ne bi postojala. Nema potrebe da ja objašnjavam koncept FMP. Cilj mi je bio dignemo Zvezdu na evropski nivo. Pričaju šta je Zvezda osvojila za dve godine, a Zvezda praktično nije postojala - završio je Čović.
Varnicu suštinskog sukoba između večitih rivala izazvala su dva našiljena kamena. Jedan je poslovno-tehnički sporazum KK FMP i Sportskog društva Crvena zvezda iz 2012, kojim je Čović preuzeo identitet presahlog košarkaškog kluba sa Kalemegdana, a drugi povratak Vujoševića u Partizan posle neuspešne misije u moskovskom CSKA i duže profesionalne pauze. Obojica su imala nove motive za dokazivanje...
Prvi da opravda sportsko-politički „poklon“ instant uspehom sa klubom kojem je izvetrilo sećanje na poslednju titulu prvaka Srbije osvojenu 1998, drugi da pokaže da još nije prešao tačku zenita u svojoj trenerskoj karijeri. Na putu njihovih ličnih ambicija našla se srpska košarka, već izubijana kamenovanjem reprezentativnih neuspeha i zaglibljena u mulju parcijalnih klupskih interesa.
Vreme krize varnicu je rasplamsalo u buktinju na kojoj srpska košarka gori već dve godine. Ishod borbe za titule, izdignute na nivo pitanja života ili smrti, u velikoj meri zavisi od finansijske podloge. U situaciji kada je do novca teže doći nego do vode u pustinji, svaka kap može dovesti do hvatanja za vrat. A kako se čulo u TV duelu Čovića i Vujoševića u „Utisku nedelje“, Zvezda i Partizan otimali su se oko miliona državnih para, spočitavajući jedni drugima bliskost sa bivšim ili aktuelnim političkim garniturama.
Kada je na sportskom talonu ostala samo devalvirana titula nacionalnog šampiona, a srpski premijer Aleksandar Vučić poručio da postoje prioretniji tokovi novca od onih koji se slivaju u korito Zvezde i Partizana, nervoza dovodi do incidenata sa kakvim se sport retko, ili nikad do sada susretao. Možda u tom svetlu treba posmatrati davljenje mladog igrača Bogdanovića i „sačekušu“ za novinara Anđusa.
KAPIČIĆ: NEKAD BILI DžENTLMENI
Odnosi Zvezde i Partizana dovedeni do ekstrema nekad su bili nezamislivi. Na primeru spora oko prelaska tadašnjeg „vunderkinda“ crveno-belih Predraga Stojakovića u solunski PAOK, bivši čelnik Zvezde Dragan Kapičić opisuje tadašnje relacije večitih rivala.
- Otišao sam u Solun na pregovore i tamo zatekao funkcionera Partizana Đorđa Čolovića. Pitao sam ga otkud tu, rekao mi je da je u advokatskom timu PAOK. To nije moglo da naruši naše prijateljske odnose, kao i kada su nam iz tima odveli Dejana Tomaševića, iako smo mu ponudili više para nego što je tražio. Samo sam čestitao ljudima iz Partizana.
KOKOVIĆ: OBOJICA SU AUTOKRATE
Kada postavite stvari na način da je najvažnija pobeda i da postoji samo titula, onda od sporta ne ostane ništa - kaže Dragan Koković, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Fakuleta za sport u Beogradu.
- Ne sme da postoji lična netrpeljivost rukovodilaca, pri tome i Čović i Vujošević gaje autokratski stil rukovođenja. Svedoci smo i nasilne komunikacije sa igračima onih koji bi trebalo da ih smiruju. Da je Vujošević tako nešto uradio svom detetu, više bi odgovarao. Vidim da Bogdan Bogdanović nije agresivan, pitanje bi bilo šta bi se desilo da je njegovom mestu neko sa dinarskim besnilom. Neshvatljiv je i Čovićev napad na novinara.
PASPALj: NI SMENE NISU REŠENjE
Na učestalo pitanje da li će se srpska košarkaška liga završiti, legendarni Žarko Paspalj odgovara:
- Hoće, sa 5.000 policajaca oko dvorane. Ko god se bude okitio tom titulom, to neće rešiti probleme. Ostaće pitanje loših odnosa Zvezde i Partizana, kao i problem finansiranja tih klubova. Sve se pogoršlao kada se Zvezda pojavila kao faktor. Svaka utakmica prevazilazi zonu rizika. Jedini izlaz je vratiti ingerencije Savezu, takođe i mehanizme kojima bi sankcionisao ovakve pojave. Ne mislim da bi se nešto značajno promenilo i kada bi umesto Čovića i Vujoševića došli neki drugi ljudi.
