Zagreb slavi usred Beograda a Srbija je u neverici! Od planirana dva srpska kluba u Evroligi, tamo naredne sezone najverovatnije neće biti ni jednog! Košarkaši Crvene zvezde i Partizana propustili su veliku šansu da pobedama nad zagrebačkim rivalima na domaćem terenu obezbede odmeravanje snaga sa najboljim timovima Starog kontinenta. Posledica toga biće brisanje sa evroligaške karte Evrope, nadajmo se privremeno.
Kada je Crvena zvezda, najbolji tim regularnog dela ABA lige prihvatila da organizuje Fajnal-for regionalnog takmičenja, kao jedinu nagradu što je sezonu završila sa najboljim skorom u ligi (22-4), niko ni u najgorim snovima nije mogao da predvidi da će srpski klubovi u neizvesnim završnicama doživeti prave debakle.
Prvi dan finalnog turnira, i pored neobjašnjivo male posete (meč Zvezda - Cibona posmatralo je oko 10.000 najvijača) nije slutio na tako nešto. Crveno-beli su u meč ušli kao apsolutni favoriti, kako zbog pozicije na tabeli i dobijena dva međusobna duela tokom sezone, tako i zbog realno jačeg sastava i duže klupe.
Ipak, dva promašena zicera na startu utakmice, vidljiv ogroman pritisak na igračima i katastrofalan šut (za tri poena nestvarnih 2 od 32!) bili su dovoljni pokazatelji da se sprema nešto loše...
I pored velike šanse za potpuni povratak na kraju, čak i pobedu u meču, najgore se ipak dogodilo. Dogodilo se da ekipa Dejana Radonjića u najvažnijem meču sezone odigra najgoru utakmicu godine!
Crvena zvezda - Cibona 70:75
Ako uteha u ovom sumornom času za srpsku košarku postoji, Crvena zvezda će do Evrolige ipak moći da stigne - kroz kvalifikacije. Ali, ako realno sagledamo stvari i uvidimo da će u tim kvalifikacijama biti makar po jedan ruski i turski klub sa neuporedivo većim budžetom od Zvezdinog, shvatićemo da jedno mesto u Evroligi koje te kvalifikacije obezbeđuju ipak nije baš toliko realno ostvarivo....
Šta tek reći za poraz Partizana? Očajan start pred 14.000 svedoka, sjajnih 15 minuta drugog poluvremena i onda povratak u očaj i na kraju potpuni debakl.
Istina, da je Nolan Smit, sjajni plej Cedevite koji je košarku učio kod legendarnog ''Kuoč Ki''- ja (Majk Križevski) na prestižnom Univerzitetu Djuk, promašio poslednji šut sa sedam metara u poslednjoj sekundi sa jedne noge, sada bi smo po medijima i portalima čitali hvalospeve o crno-belim košarkašima, novom čudu a verovatno bi jedna od češćih reči bila ''omaž''...
Ipak, Smit je pogodio, tvrdi koš u Areni je mekano primio taj poslednji šut i nastao je potpuni tajac u najvećoj dvorani na Balkanu. Igrači Cedevite su poput mušica presrećni haotično trčali po terenu a igrači Partizana na taj isti teren polegali od tuge...
Partizan - Cedevita 79:81
Nakon poraza Zvezde od Cibone, dobar deo pristalica najvećeg rivala je likovalo i otvoreno priznalo da je navijalo za zagrebački tim. Popularni ''omaž'' stigao je u petak uveče, kada su neki navijači crveno-belih (ne Cedevite) proslavljali poraz komšija, beogradskih komšija.
To je samo nastavak ''rata'' koji je vođen prošle sezone a nastavljen i ove, borbe za primat u posrnuloj srpskoj košarci, sukoba oličenog u prepucavanjima predsednika Zvezde Nebojše Čovića i trenera Partizana Duška Vujoševića.
Iako su oba beogradska tima ove sezone zabeležila neke velike pobede u Evropi, srpska košarkaška lopta je sa parketa odnešena na teren finansija, između zgrada Vlade i javnih preduzeća. Tu se prethodnih meseci igrala najbitnija utakmica dva rivala, borba za svaki dinar i evro a glavna taktika bila je napad na drugog i kuknjava na državu.
Krešendo tog duela viđen je u emisiji ''Utisak nedelje'', gde je cela Srbija videla i čula ko i kako vodi dva najveća srpka košarkaška kluba i koliko se državnih para sliva na njihove, često blokirane račune.
Epilog svega je taj da je onaj čija je lopta istu izbušio i poslao timove da nađu novu kojom će igrati, uz poruku da se pomere sa pomenutog terena.
Za to vreme klubovi iz ''lijepe njihove'' nisu trošili vreme i energiju na takve, vanterenske stvari, već su pripremali operaciju ''osvajanje Beograda'', u kojoj su nažalost i uspeli...
I kao što to obično kod nas biva, dok se ne desi nešto bitno i tragično, korenite i neophodne promene se izbegavaju. A pošto je odlazak Evrolige iz Beograda prilično tragičan za srpsku košarku, došlo je vreme da vidimo promene.
