Oland: Francuska više neće tolerisati migrantske kampove /Kurc: Imigracija u Austriju i dalje previsoka/UN pojačava svoju podršku Srbiji koja će tokom zime omogućiti smeštaj izbeglicama i migrantima

izvor : agencije   foto:                                                                                          30.10.2016.

Oland: Francuska više neće tolerisati migrantske kampove

Francuski predsednik Fransoa Oland pozdravio je danas uklanjanje migrantskog kampa u Kaleu na severu zemlje koje je proteklo bez incidenta i dodao da Francuska više neće tolerisati migrantske kampove na svom tlu jer "ugrožavaju nacionalne vrednosti o solidarnosti".

"Veoma je važno što smo uspeli za nekoliko dana da evakuišemo oko 5.000 ljudi iz Kalea i prebacili ih u prihvatne centre", rekao je Oland u poseti jednom od tih prihvatnih centara u Francuskoj.

Oland je rekao da vlasti više neće tolerisati formiranje migrantskih kampova jer kamp u Kaleu "nije dostojan onoga što Francuska može da pruži migrantima i izbeglicama".

Francuske vlasti saopštile su u sredu da je okončano "čišćenje" izbegličkog kampa u Kaleu i da je zvanično zatvoren.

Iz kampa je skoro 5.600 ljudi preseljeno u prihvatne centre širom Francuske. Među njima je oko 1.500 maloletnika bez pratnje.

U "Džunglu", simbol izbegličke krize u Evropi, stizale su hiljade migranata čekajući priliku da preko Lamanša dođu do Velike Britanije.

Kurc: Imigracija u Austriju i dalje previsoka

Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc smatra da je imigracija u Austriju i dalje previsoka i da se pod hitno moraju preduzeti mere kako bi se tome stalo na put. U intervjuu bečkom nedeljniku "Profil", Kurc je rekao da je Austrija zemlja sa najvećim udelom migranata u EU.

Kurc smatra da postoji rastući konflikt između "imigrantske zemlje" i "socijalne države".

"Kada ste zemlja u kojoj imigranti od prvog dana imaju pravo na socijalne usluge onda je neophodno imigraciju rigorozno upravljati, time što bi se u zemlju pustila ciljano stručna radna snaga i gotovo potpuno sprečila imigracija siromašnih. Ili ste zemlja sa manje izraženim socijalnim sistemom za imigrante, jer onda je lakše biti otvoren", poručuje Kurc.

Gornja granica perdviđena za ovu godinu za prijem zahteva za azil od 37.500 je, prema njegovim rečima, ekstremno visoka.

"Ta granica je uvedena zato što je prošle godine u Austriju došlo 90.000 tražilaca azila. Ranijih godina imali smo uvek između 10.000 i 15.000, što je, takođe, visok broj", dodao je Kurc.

S tim u vezi je ponovio svoj zahtev za obavezujući socijalni rad za tražioce azila koji nemaju šansu da se integrišu na tržište rada.

Eksperti, kako je dodao, procenjuju da će nakon pet godina samo jedna trećina novih azilanata moći da radi.

"Ne možemo dozvoliti da azilanti sede bez posla u parkovima ili kod kuće", zaključio je Kurc.

UN pojačava svoju podršku Srbiji koja će tokom zime omogućiti smeštaj izbeglicama i migrantima

Obeležavajući nedelju UN, tim UN u Srbiji i vlada Srbije sazvali su poseban sastanak na temu izbegličke i migrantske situacije u Srbiji. Tim svih agencija UN je ponovo potvrdio svoju posvećenost da čvrsto promovišu i podrže dodatnu humanitarnu, razvojnu, budžetsku, koordinacionu i političku podršku u cilju omogućavanja vladi Republike Srbije da sprovede Plan za pomoć, kao i obaveze iz nedavno usvojene Njujorške deklaracije.

Tim UN u Srbiji je tokom 2015. godine podržavao vladu Republike Srbije u njenim aktivnostima koordinisanja, registrovanja, zaštite, kao i u aktivnostima protiv trgovine ljudima, krijumčarenja ljudi, za pružanje smeštaja, obezbeđivanja sanitarne i druge infrastrukture, za pomoć u hrani i ostalim potrebnim stvarima, zdravstvenim uslugama koje je pružala izbeglicama i migrantima, i u podršci javnim službama koje su pomagale izbeglicama i migrantima i lokalnim zajednicama na čijim su teritorijama boravili u iznosu od skoro 1 milijardu dinara (9,1m USD). Slična pomoć je pružana tokom 2016. godine i ona sa današnjim danom iznosi 855 miliona dinara (8,6m USD).

"Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji spreman je da i dalje povećava ovu podršku kako bi se pojačalo neprekidno zakonito upravljanje izbegličkom i migrantskom situacijom imajući u vidu potrebe za pravnom zaštitom onih kojima je ona potrebna, i izazovima neregularne migracije, kako bi pomogao da se odgovori na potrebe predstojeće zime, uključujući i izradu planova za nepredviđene situacije za Srbiju. Tim će nastaviti da zagovara da drugi donatori i dalje nastave da pružaju podršku Srbiji, uključujući i one koji su u mogućnosti da pruže direktnu budžetsku pomoć Vladi, što nije dozvoljeno agencijama UN", rekla je Irena Vojačkova Solorano, stalni koordinator UN u Srbiji.

Tokom proteklih meseci broj novih izbeglica, migranata i tražilaca azila u Srbiji se stabilizovao, i trenutno ih ima oko 6.300, a 80% njih je smešteno u Vladine centre. Sa dolaskom hladnog vremena, agencije UN i partneri su započeli sa distribucijom zimske garderobe, kao i pomoći kako bi se izgradila adekvatna skloništa i stvorili uslovi za duži boravak tokom zimskog perioda.

"Agencije UN u Srbiji pozdravljaju sveopšte humano, zakonito i pozitivno upravljanje izbegličkom i migrantskom situacijom tokom 2015. godine i dalje ostaju posvećene pružanju čvrste podrške i tokom 2016. godine. Situacija iz 2015. godine kada su izbeglice i migranti samo prolazili, je sada promenjena i oni se duže zadržavaju, što nas obavezuje da udvostručimo naše napore i podržimo prilagođavanje Vladinih politika i pristupa državnih organa. Pravni status i usluge dostupne izbeglicama i migrantima, kao i podrška javnim službama i lokalnim zajednicama u kojima se nalaze izbeglice i migranti mora biti prilagođena njihovom dužem boravku tokom zimskog perioda. Agencije UN i dalje nastavljaju da pozivaju organe da omoguće odgovarajući pristup teritoriji, kao i zaštitu onim izbeglicama i migrantima kojima je ona potrebna i da se uzdrže od nezakonitog proterivanja. Odlučni smo da pružimo podršku Vladi da nastavi sveobuhvatnu registraciju i izdavanje dokumenata svim izbeglicama i migrantima u Srbiji kako bi se bolje razumele i rešile njihove motivacije, potrebe, prava i obaveze. Isto tako imamo sve reči hvale za opštu dobrodošlicu i razumevanje koje je stanovništvo pokazalo prema izbeglicama i migrantima" – rekao je Hans Fridrih Šoder, predstavnik UNHCR.

Kao što se traži samom Njujorškom deklaracijom*, a u skladu sa globalnom kampanjom, generalnog sekretara UN pod nazivom „Zajedno – poštovanje, bezbednost i dostojanstvo za sve“g, predstavnici UN su najavili lokalizaciju kampanje kako bi se pomoglo Vladi u održavanju simpatija građana prema stradanjima izbeglica i migranata.

Međunarodna organizacija za migracije (IOM), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Populacioni fond UN (UNFPA), Dečiji fond UN (UNICEF), Kancelarija UN za projektne usluge (UNOPS), Kancelarija visokog komesara za ljudska prava (OHCHR), Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), kao i Svetski program za hranu (WFP) čije napore i dalje koordiniše Agencija UN za izbeglice (UNHCR), i dalje pružaju konsolidovanu pomoć Srbiji u njenom odgovoru na izbegličku i migrantsku situaciju.

O Njujorškoj deklaraciji

*Njujorška deklaracija je usvojena 19. septembra 2016. godine, i izražava političku volju svetskih lidera da se spasu životi ljudi, zaštite prava i podele odgovornosti na globalnom nivou. Države članice su se, između ostalog, obavezale da će: štiti ljudska prava svih izbeglica i migranata, bez obzira na njihov status; osigurati da sva deca izbeglice i migranti imaju pristup obrazovanje nekoliko meseci nakon dolaska; spreče i reaguju na seksualno i rodno zasnovano nasilje; podrže one zemlje koje spašavaju, primaju i zabrinjavaju veliki broj izbeglica i migranata; ozbiljno osude ksenofobiju protiv izbeglica i migranata i podrže globalnu kampanju za suprotstavljanje ksenofobiji; sprovedu sveobuhvatnu pomoć koja se zasniva na novom okviru koji uspostavlja odgovornosti država članica, partnera iz civilnog društva i UN sistema, gde god postoje velika kretanja izbeglica ili gde je dugotrajan izbeglička kriza.