|
"Istorija srpske književnosti za decu i mlade": Napiši kratko, pričaj smešno
izvor: tanjug 13.04.2015.
Na osnovu dugogodišnjeg proučavanja Miomir Milinković, i sam pisac za decu, sačinio je dragocenu i retku monografiju "Istorija srpske književnosti za decu i mlade", kojom je sagledan period od početaka do današnjih dana. Knjiga, u izdanju "Buklenda", obuhvata više od 150 pesnika, proznih i dramskih pisaca, kao i književnih istoričara i kritičara.
Razvojni put književnosti za mališane autor, inače profesor na Učiteljskom fakultetu u Užicu, razvrstao je u šest faza: narodne umotvorine, doba prosvetiteljstva, Zmajevo doba, književnost između dva svetska rata, stvaralaštvo druge polovine 20. veka i književnost na kraju prošlog i na početku ovog veka.
- Usmena književnost nije stvarana za decu, ali je po sadržini, stilu i jeziku veoma bliska afinitetu dečje prirode - kaže Milinković. - Međutim, neki usmeni modeli namenjeni su isključivo mališanima, a to su uspavanke, tašunaljke, cupaljke, lazaljke, razbrajalice, ređalice i brzalice.
Uz Gavrila Stefanovića Venclovića, Zaharija Orfelina (koji je 1767. štampao prvi srpski bukvar) i Avrama Mrazovića (koji je dve decenije kasnije pokrenuo prvi srpski periodikum za decu "Poučitelni magazin"), u knjizi se posebno ukazuje na značaj Dositeja i manje poznatog Luka Georgijevića Milanova. Prvi je, kako je govorio, svoja dela pisao na "polzu" svoga naroda i "srpske junosti", koja je kod njega imala šire značenje i odnosila se na decu i mlade. Učitelj Milovanov je objavio samo dve originalne pesme, od kojih je pesmom "Na knjižicu za novoljetnji dar" anticipirao teme i motive, koji će se sresti u delima docnijih, pa i savremenih dečjih pesnika.
Od svoje prve pesme za decu o Lenjom Gaši iz 1858, pa do kraja života Zmaj je ispevao više od 1.000 pesama, stvorio celu jednu književnost i otvorio nepregledan registar tema i motiva, nagoveštavajući puteve i pravce novih književnih tokova. Njegov savremenik Laza Kostić, hvaleći njegovu intimnu liriku, osporavao ga je kao dečjeg pesnika: "Sve je to mudro i pametno, samo što tu nema poezije ni za leka". Bez obzira i na neke kasnije kritike, Zmajeva poezija za decu, u kojoj se prepliću igra i šala, pouka i zbilja, predstavlja jedinstvenu i neponovljivu pojavu u istorije srpske književnosti. O tome govori i činjenica da je godinama i decenijama imao mnogo epigona, a da su tek malobrojni, kao što je Gvido Tartalja, idući njegovim tragom, uspevali da ostvare originalna dela. Uz ovog pisca, međuratnu srpsku književnost za decu obeležili su i Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Branislav Nušić, ali je u toj fazi poseban pečat dao Aleksandar Vučo. Njegova poema "Podvizi družine Pet petlića" napravila je radikalan zaokret u razvojnim tokovima stvaralaštva za decu. Prvi put posle Zmaja naša književnost dobila je istinskog korifeja, koji je pišući o životu velegrada i junacima zapuštenih predgrađa znatno proširio tematski okvir i postavio čvrste temelje od kojih počinju novi tokovi modernih književnih tendencija.
Na sasvim drugi način Nušić je svojim "Hajducima" označio početak novog žanra, koji će ući u tradiciju naše književnosti za decu. Ovaj, kao i posleratni period ne može se zamisliti bez plemenite i dobronamerne Desanke, koja je ovako označila svoju poetiku:
"U odraslim nalazim zapretanu dušu deteta, a u duši dece začuđujuće zrelu dušu ljudi".
Uz Zmaja, najveći prostor u ovoj monografiji dobio je Dušan Radović, koji je zbirkom "Poštovana deco" (1954) izvršio radikalan zaokret, ne samo u pevanju, već u tumačenju poezije. Njegov pesnički kredo bio je da pisac za decu treba "prvo da bude kratak, drugo da izmišlja nemoguće stvari, treće da priča smešno".
- Svoju poetiku Radović temelji na apsurdu, nonsensu, parodiji i paradoksu, što je bilo sasvim dovoljno da osvoji srca malih čitalaca i skrene na sebe pažnju književnih znalaca. Za kritičare to je bio poetski šok, kojim je on, kako se docnije ispostavilo, na volšeban način izmirio tradicionalo i moderno i nagovestio neslućene mogućnosti modernog poetskog govora. Bio je prvi srpski pesnik za decu koji je drugačije pevao od Zmaja - ističe Milinković.
NA RAZMEĐI VEKOVA
U poslednjoj fazi srpske književnosti za decu, stvarane na razmeđi dvaju vekova, Milinković ukazuje na dela Dragomira Đorđevića, Vladimira Stojšina, Gordane Todorović, Gordane Maletić, Gradimira Stojkovića, Boška Lomovića, Milovana Vitezovića, Dušana Đurđeva, Toda Nikoletića, Milutina Đuričkovića, Uroša Petrovića, Branka Stevanovića. Od najmlađih, koji ni izdaleka nisu završili svoj opus, tu su Dejan Aleksić i Igor Kolarov.
PLAVI ČUPERAK
Pesma "Plavi čuperak" (1965) Miroslava Antića razbila je klišetirane okvire dečje poezije u kojoj ranije nije bilo mesta za romantičnu težnju i prve, stidljive nagoveštaje đačke ljubavi. Dragocene darove malim čitaocima dali su i Dragan Lukić, Milovan Danojlić, Stevan Raičković, Gordana Brajović, Ljubovije Ršumović, Branko V. Radičević, Aleksandar Popović, Duško Trifunović, Branislav Crnčević, Arsen Diklić, Ljubiša Đokić, Grozdana Olujić, Laza Lazić, Mošo Odalović...
|
