|
Upravni odbor i Kolegijum direktora Kinoteke o Avala filmu
izvor: tanjug 21.04.2015.
BEOGRAD - Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke i Kolegijum direktora Kinoteke jednoglasno su danas izrazili neslaganje sa prodajom Avala filma, koja uključuje i filmski fond, kao i "zabrinutost za dalju sudbinu jednog od najznačajnijih filmskih fondova decenijama vodeće kuće srpske i jugoslovenske kinematografije".
To se ističe u zajedničkom saopštenju, povodom oglašene prodaje stečajnog dužnika "Jugoexport Avala film international a.d." javnim nadmetanjem, koje je zakazano za 22. april.
Upravni odbor JK i Kolegijum direktora sastali su se nakon što su primili Zaključak Privrednog suda u Beogradu, kojim se odbacuje kao nedozvoljen prigovor Kinoteke. Kinoteka je tražila "izricanje privremenih mera izuzimanja od unovčenja filmskog fonda".
To znači da se prilikom prodaje preduzeća - stečajnog dužnika ne prodaju i prava na oko 600 igranih i dokumentarnih filmova snimljenih tokom decenija u studijima Avala filma.
"Kako je Jugoslovenska kinoteka decenijama čuvala i sačuvala ovaj fond zaštićene kulturne baštine, ukazujemo na veliku opasnost od njenog otuđenja, koje bi u slučaju prodaje stranim kompanijama moglo da završi van granica naše zemlje, čime bi se obesmislio višedecenijski rad ljudi koji su stvarali Avala film, ali i ulaganja Republike Srbije vezano za proizvodnju, zaštitu i očuvanje filmskog fonda", ističe se u saopštenju.
Kako se dodaje, "plediramo da se ovakva stihijska prodaja povuče, jer se bojimo da ćemo u budućnosti doći u situaciju da fond koji je svojevremeno najvećim delom finansirala Republika Srbija, ponovo sredstvima budžeta otkupljujemo od nekoga ko ni na koji način nije učestvovao u njegovom stvaranju".
Inače, UO Kinoteke i Kolegijum direktora pozdravljaju reakciju filmskih kuća i asocijacija, koji su dali podršku naporima da se spreči prodaja filmskog fonda Avala filma, te se zahvaljuje Asocijaciji filmskih reditelja Srbije, Udruženju filmskih producenata Srbije, Asocijaciji filmskih distributera pri Privrednoj komori Srbije, Udruženju filmskih umetnika, Udruženju dramskih umetnika, kao i ustanovama, istaknutim filmskim poslenicima i dobronamernim pojedincima koji su digli svoj glas povodom prodaje Avala filma i dali podršku Kinoteci u borbi za očuvanje filmskog fonda.
Ranije danas Ministarstvo kulture i informisanja je saopštilo da je preduzelo sve neophodne korake u okviru svojih nadležnosti radi zaštite kulturnih dobara u postupku prodaje Avala filma.
Ministarstvo je saopštilo da se čudi što je Privredni sud odbacio podnesak Kinoteke.
Istovremeno je ocenilo da je Kinoteka propustila da pokrene proceduru da jedan deo filmova dobije najviši stepen zaštite, kategoriju kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Danas: "Filmski put" kupuje Avala film
Konzorcijum "Filmski put" jedini je položio depozit neophodan za učestvovanje na licitacionoj prodaji "Avala filma", zakazanoj za sredu, 22. aprila, objavio je "Danas".
Taj dnevnik u izdanju od utorka navodi da je reč o kompaniji iza koje stoji francuski i američki kapital, ali i neke banke koje su spremne da prate novu investiciju.
"Osnov odluke da se uđe u proceduru kupovine "Avala filma" je poslovni plan konzorcijuma i banaka, zasnovan pre svega na najavljenom zakonu o poreskim olakšicama za strane producente ukoliko snimaju u Srbiji", kažu u Konzorcijumu i naglašavaju da su osnovani "isključivo iz interesa ulaganja u filmsku industriju", navodi "Danas".
U Konzorcijumu ističu i da je u deo tog poslovnog plana uključena i ista ekipa producenata koja je uspela da u Beograd dovede snimanje filmova "Tri dana za ubijanje" sa Kevinom Kostnerom i "Novembarski čovek" sa Pirsom Brosnanom.
Kako navodi "Danas", dokumentaciju za učešće na licitaciji Avala filma otkupila su tri potencijalna kupca, ali druga dva nisu položila depozit koji omogućava učešće u nadmetanju.
To preduzeće prodaje se kao pravno lice, nakon četvorogodišnjeg stečaja.
Ređep: Užasna vest o prodaji Avala filma
Predsednik Upravnog odbora fondacije "Aleksandar Saša Petrović" dr Draško Ređep izrazio je povodom najavljene prodaje Avala filma, "uzašnutost vešću da će u kontejner prizemnog i glupog našeg polumraka, u genocidni zaborav, otići remek dela naše umetnosti, našeg bića, našeg mentaliteta najzad".
Ređep je u izjavi Tanjugu istakao da filmski i pozorišni reditelj, scenarista, memoarista, kritičar i teoretičar novog evropskog filma Saša Petrović (1929-1994.) "ide u red reprezentativnih i nezaobilaznih stvaralaca druge polovine 20. veka, on je čeonim delom svog filmskog opusa neprikosnoveno i zauvek ugrađen u Avala film, proslavivši njenim amblemom srpsku kinematografiju u planetarnim razmerama".
"U poređenju sa sve opasnijom, a bliskom pretpostavkom prodaje, gotovo cinično, nalik na krokodilske suze, javljaju se žalopojke zbog vandalskog uništenja neprocenjivih spomenika civilizacije na Srednjem istoku, a i drugde. Kao da neko potiho, a opako pod tepih sklanja našu vlastitu sramotu. Naime, nije moguće imati dva aršina - za sumorna događanja na košutnjačkoj, u svetu tako dobro poznatoj adresi i za skrnjavljenja negde drugde", ocenio je on.
Ređep je izrazio "ubeđenje, zajedno sa Fondacijom Aleksandar Saša Petrović, uz podršku mnogobrojnih postovalaca stvaralaštva jednog od naših kongenijalnih autora, da čuđenje (zbog prodaje) nije dovoljno i da je lek od smrti filmskog fonda jedino u statusu opravdane, povlašćene zaštite za ostvarenja koja će trajati na čast i ponos nacije, Evrope, sveta".
"Naš protest nije upućen kao zahtev za isticanje crnih barjaka nad još jednom nesrećom koja preti da nas zadesi, nego kao upozorenje na naš moral, ali i na našu sve više prisutnu dvoličnost u odlučivanju. Stvar nije lična, ni bezlična. Ona je očito u prepoznavanju straha da uskoro "Skupljača perja" i drugih Sašinih ostvarenja, iz fondusa "Avala filma" možda biti neće", zaključio je Ređep.
|
