|
"Romeo i Julija" u Narodnom pozorištu
izvor: evn 06.04.2015.
"Što ljubav može, to i sme", čulo se sinoć na sceni Narodnog pozorišta, gde su, zajedno, kao jedan disali gledaoci, na tribinama sa dve strane krstaste scene (ili je to bila raskrsnica puteva?). O onom drugom, zbog čega su zavađeni Kapuleti i Monteki oterali svoju decu, Juliju i Romea, u smrt, moglo je samo da se, po analogiji (šta se sve sme...), pretpostavi.
Ovaj društveni, pa tek onda pozorišni događaj protekao je u dugotrajnom smeštanju publike na protokolom određena mesta, pri čemu je uobičajena mistifikacija oko nedostatka karata, kojom vole često da barataju producenti glamuroznih događaja, dovela do opasnosti da to malo gledalište i ne bude popunjeno.
Osim "kritičarskog kora", koji se nekako domogao ulaznica, onaj pravi, diplomatski, bio je zastupljen u velikom stilu. Članovi naše vlade ministri Udovički, Mihajlović, Tasovac..., ambasadori Devenport, Kirbi..., srpska politička elita, zatim naši poznati umetnici, činili su multijezični i multikulturalni skup koji je, prateći tragičnu priču nesrećnih veronskih ljubavnika unisono, u tišini, patio zajedno sa njima.
Radionica Integracije je osnovana 2008. godine i, okrenuta prevashodno inkluzivnim sadržajima, producirala je pet pozorišnih predstava ("Hodnici žuti, purpurni, plavi", "Čekajući Godoa", "Bunar", "Dok nas smrt ne razdvoji" i "Romeo i Julija"). Svojim radom mapira specifičan kulturni centar, koji je postao simbol otvorenog, solidarnog Beograda.
"Qendra multimedia" je osnovana 2002. u Prištini i prevashodni cilj joj je produkcija u oblasti savremene dramaturgije i teatra. Blisko sarađuju sa kulturnim institucijama, univerzitetima, pozorištima i umetničkim organizacijama širom sveta. Jednu od mnogih međunarodnih koprodukcija, "Let iznad prištinskog pozorišta" imali smo prilike da gledamo i u Beogradu.
U predstavi "Romeo i Julija", koju je režirao u svetu najpoznatiji srpski glumac Miki Manojlović (ovo mu je druga režija, prva je bila "Dok nas smrt ne razdvoji"), koja se, bitno osavremenjena, bazira na Šekspirovom tekstu o veronskim ljubavnicima, igrali su popularni srpski (Nikola Rakočević, Nebojša Glogovac, Goran Jevtić, Uliks Fehmiu, Nataša Tapušković, Milica Janevski (Julija, Anita Mančić) i prištinski glumci (Alban Ukaj je bio Romeo).
Ovaj internacionalni poduhvat se igrao na tri jezika - srpskom, albanskom i italijanskom. Svi glumci su govorili srpski i albanski, bez obzira na to da li su Kapuleti ili Monteki, neki pretežno više svoj maternji jezik. Razumelo se odlično, ne samo zbog toga što je radnja ove Šekspirove drame svima dobro poznata, već i zato što je, dobrom dramaturškom intervencijom (Olga Dimitrijević), ključni tekst ponavljan na oba jezika.
Živa muzika na sceni (Vladimir Pejković) davala je ton radnji, dodajući na atmosferi, koja bila intimna sama po sebi, jer su glumci igrali bukvalno pred nogama gledalaca.
Internacionalni umetnici su se rukovali sa svojom publikom, upoznajući se i podelili sa nama svoju večeru. Lekovit događaj.
|
