|
Nije stečaj za remek-dela
izvor: evn 10.04.2015.
Prodaja “Avala filma” je proces koji se više ne može zaustaviti nikakvom inicijativom. Kratki su rokovi, aukcija je zakazana za 22. april, a stečajni postupak traje još od maja 2011, i zakon ne daje prostora da se nešto značajnije promeni - kaže Vesna Marjanović, predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.
Ono što je Radna komisija Odbora za kulturu i informisanje čiji je član (zajedno sa Srđanom Dragojevićem), u ovom trenutku mogla da uradi je da pokrene inicijativu kako bi se filmski fond “Avala filma” izuzeo iz prodaje. Jer, u “gpaketu”h sa filmskim studijima prodaju se i producentska prava na sve filmove proizvedene u nekada najvećoj filmskoj kompaniji.
- Doneta je odluka da Muzej Kinoteke, gde se čuvaju filmovi “Avala filma”, podnese zahtev Vladi Srbije da se iz stečajne mase, kao kulturno dobro, izuzmu ovi filmovi, a nadležni Odbor za kulturu tražiće od Vlade da se ta uredba donese po hitnom postupku - kaže Vesna Marjanović.
Kako ističe direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Rale Zelenović, situacija je vrlo kompleksna.
- Tokom dva prethodna dana stalno smo u kontaktu sa Ministarstvom kulture, i odlučeno je da se uputi zahtev Privrednom sudu da donese privremenu meru odlaganja prodaje “Avala filma”, kako bi se dobilo u vremenu. Ali i dalje mi je nejasno i ne razumem da nešto može da se prodaje, što je po Zakonu o kinematografiji predato na trajno čuvenje Arhivu Kinoteke. Jer, kada je već ušlo u Kinoteku, onda ga štiti Zakon o zaštiti kulturnih dobara, i potpuno je nejasno da se uopšte došlo do prava za prodaju tih filmova. To su prava koja se odnose i na producentska prava, autorska prava, koproducentska prava, jer su mnogi od tih filmova snimljeni u koprodukciji sa filmskim preduzećima iz bivše Jugoslavije. Mi moramo, naravno, da se povinujemo odlukama Privrednog suda, ali ipak ostaje mnogo nedoumica - ističe Zelenović.
Posebno je zanimljivo, po njegovim rečima, što su ova prava procenjena na 59.000.000 dinara (procenu je dao Ekonomski fakultet u Beogradu), a niko nije izračunao koliko košta višedecenijsko čuvanje filmskog fonda.
- Za čuvanje filmova potrebni su specijalni uslovi, a filmske kopije se saniraju i “gleče” kada dođe do oštećenja i kad se vrate iz bioskopske mreže, da bi mogli da se sačuvaju za buduće generacije. Kinoteka ima 55-milimetarske projektore, i to su jedina mesta u zemlji gde ove filmove možete da vidite u integralnom obliku.
Zelenović naročito apostrofira činjenicu da je ovde reč o pomalo “gčudnim”h pravima - da onaj ko kupi prava “Avala filma”, može od Kinoteke da traži izvorne materijale, što će izazvati nove probleme. Jer, po Zakonu o kulturnim dobrima, izvorni materijali ne mogu da izađu iz Arhiva kinoteke, pošto nisu predviđeni da se često koriste.
- Kad oštetite materijal, više nema izvora. Zato je ova situacija vrlo kompleksna i zahteva angažman ne samo pojedinih institucija, nego čitave države - ističe Zelenović.
KONAČNA REČ STEČAJNOG SUDIJE
Kako objašnjava Dejan Milovanović, predstavnik Agencije za privatizaciju, Agencija kao stečajni upravnik mora, po zakonu, da unovči imovinu preduzeća radi namirenja poverilaca, i da je ona tu samo izvršilac stečajnog postupka po nalogu suda. Po zakonu, prigovor na prodaju mogu da podnesu samo “gAvala film”h i poverioci koji potražuju naplatu dugovanja. Ali, to ne zadržava prodaju, osim ako stečajni sudija ne odluči drugačije, što znači da on ima konačnu reč.
GRAD BEOGRAD
Postoji model - kao što je Grad Beograd spasao Beogradski Hipodrom, Beogradski sajam, zgradu Ineksa, gde je danas Gradska uprava, da isto tako spase i “Avala film”. Prodajom dela zemljišta kao građevinskog, delu “Avala filma” mogla bi da se sačuva namena, uz mogućnost da se napravi i Muzej filma, kao i mesto za mnoge druge kulturne manifestacije - kaže Srđan Dragojević.
|
