Finski naučnici tvrde da su pronašli gen čiji nedostatak može da izazove šizofreniju. Odsustvo „TOP3beta“ gena, a time i istoimenog proteina, utiče na genetski materijal u ćeliji usled čega dolazi do psihičkih poremećaja u mozgu.
Rizik od šizofrenije obično iznosi jedan odsto, ali na severu Finske ta bolest se javlja tri puta češće nego bilo gde u svetu.
Istraživači tvrde da su pronašli gen čiji nedostatak može da izazove taj psihički poremećaj.
U jednoj oblasti u Finskoj, inače omiljenom skijaškom centru, postoje zabačene ruralne opštine, koje je u 17. veku osnovalo 40 porodica, kaže Arno Paloti, genetičar na Institutu za molekularnu medicinu u Helsinkiju.
Svih 20.000 stanovnika, koji danas tamo žive, potiču iz tih porodica, piše Hafington post.
„Otišli smo u oblast u kojoj se bolest češće javlja i gde je genetska pozadina neobična. Tamo smo imali jedinstvenu priliku da bolje istražimo i razumemo šizofreniju“, objašnjava Paloti.
Paloti je sa svojim kolegama u genotipu tamošnjih stanovnika tragao za genima koji, u poređenju sa drugim ljudima, češće nedostaju.
Pronašli su jedan takav - gen „TOP3beta“. Zahvaljujući tom genu telo može da proizvede istoimeni protein. On utiče na genetski materijal u ćeliji, a očigledno i na razvoj psihičkih poremećaja u mozgu.
„Ljudi bez tog gena i proteina, češće boluju od šizofrenije, ne samo u Finskoj, nego širom sveta“, kaže Paloti.
„Taj gen nikada ne bismo pronašli da smo istraživali ljude različitog etničkog porekla u velikim gradovima“, navodi Arno Paloti.
Osobe sa šizofrenijom pate od halucinacija, njihov govor i misli su nepovezani. Ako se bolest dijagnostikuje rano, dok se pacijenti još nisu potpuno povukli u svoj svet fantazija, lekovi mogu da pomognu.
„Pitali smo se zašto je baš taj gen povezan sa šizofrenijom. I tada smo dobili jedno elektronsko pismo“, dodaje Paloti.
Biohemičari sa Univerziteta „Vircburg“ već godinama istražuju taj gen i njegov protein. Bili su oduševljeni kada su na internetu saznali za Palotijevo otkriće.
Dva istraživačka tima odlučila su da ubuduće sarađuju i porede rezultate. Kockice su se sklopile - ako u jednoj ćeliji nedostaje protein „TOP3beta“, dramatično raste verovatnoća od razvoja bolesti.
Naučnici planiraju da otkriju i šta se tačno dešava u ćeliji kada nema proteina i zašto onda ti procesi mogu da izazovu šizofreniju.
Ono što gen takođe čini interesantnim jeste njegovo direktno okruženje - deo je veće grupe gena. Jedan od njegovih „partnerskih gena“ jeste gen FMRP - i to utiče na psihički poremećaj „sindrom fragilnog X“. Reč je o mentalnom poremećaju koji se između ostalog ispoljava i u autizmu.
U spektru psihičkih poremećaja koji su naučnici definisali, šizofrenija i autizam nalaze se jedan naspram drugog.
Zavisno od toga koji od dva proteina nedostaje u ćeliji, dolazi do jednog ili drugog poremećaja.
Obe bolesti bi time genetski bile jedna s drugom povezane i time se često zajedno pojavljivale.
Najnovija istraživanja potvrđuju tu teoriju. „Imamo podatke, koji nisu objavljeni, a koji pokazuju da 'sindrom fragilnog X' predstavlja faktor rizika za oboljevanje od šizofrenije“, tvrdi Paloti.
Zašto je važno znati koji geni utiču na koju bolest? Naravno da bi time ljudi mogli da provere da li postoji faktor rizika u genotipu.
Naučnici smatraju da to ipak nije dobra ideja, jer ako nema gena TOP3beta, to ne znači da će osoba u svakom slučaju oboleti od šizofrenije.
Daleko važnije je da se najnovija saznanja iskoriste za razvoj lekova, na primer supstance koje zamenjuju protein koji nedostaje u ćeliji. Ali, ukazuju stručnjaci, do tog leka još je dalek put.
