Pored obećanja da će finansiranje u nauci da bude normalizovano, plate velikom broju istraživača opet kasne, i to već dve nedelje. Od početka godine više zarada bilo je na čekanju, nego što je stiglo na vreme. Još veća boljka je, kažu, to što je i dalje finansiranje istraživanja ispod svakog dozvoljenog minimuma, sedam puta manje nego pre dve godine.
Ovakvim odnosom prema nauci, smatra prof. dr Tibor Sabo, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nauka je ponižena u odnosu na druge sektore. Posebno je loša poruka koja se šalje mladima.
- Plate naučnicima čine svega 1,5 odsto svih primanja koja se isplaćuju iz budžeta, a samo one kasne, pa se ne može reći da je to zbog krize u budžetu. Lekari, nastavnici, učitelji, sudije, državna uprava i svi ostali dobijaju zarade na vreme - napominje dr Sabo. - A ko su uopšte ti naučnici? Reč je o 5.000 najtalentovanijih mladih mastera, koji nisu otišli iz zemlje i među kojima je više stotina studenata generacije.
Tu je, dodaje, i 7.000 njihovih profesora, mentora, doktora nauka, od kojih su se mnogi usavršavali u inostranstvu, pa se ipak vratili u Srbiju da pomognu razvoju mladih kadrova.
- I kako im Srbija to vraća? Time što već osam meseci ne dobijaju platu na vreme - ističe naš sagovornik.
Problematičnije od plata, kaže on, a slaže se i njegova koleginica dr Đurđica Jovović, naučnica u Institutu za medicinska istraživanja i predsednica Sindikata nauke, jeste smanjeno finansiranje istraživanja. Jedino obećanje koje je država ispunila, kažu, nakon nedavnih protesta naučnika, bila je isplata troškova za istraživanje iz budžeta.
- Dobijamo skromniji iznos u odnosu na prethodnu godinu, a u odnosu na 2011. reč je o sedam puta manjem iznosu - napominje dr Jovović. - Obećano nam je povećanje, ali sve manje verujemo da će se to dogoditi. Posebna je priča drugi deo našeg finansiranja, koji dolazi iz kredita, iz kog za ovu godinu još nismo dobili ni evro. A u tom ugovoru piše da na sat plaćamo penale za svako kašnjenje u povlačenju sredstava i otplati.
Ona dodaje i da su neki dobili platu koja je trebalo da „legne“ još 15. ali da velike institucije, poput „Vinče“ ili Instituta za fiziku još nisu došle na red.
DOPRINOS USPEHU NA ŠANGAJSKOJ LISTI
Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi popeo se za oko sto mesta zahvaljujući većem broju naučnih radova objavljenih u 2011. godini, koja se ovog puta bodovala. Sa smanjenim finansiranjem, preti i ispadanje sa liste za dve godine, kada na red dođu radovi iz 2013.
- Važno je reći da je uspeh na Šangajskoj listi najvećim delom zasluga naučnika. Isto tako, ako hoćemo da ostanemo tako dobro rangirani, moramo da promenimo odnos prema nauci i poboljšamo njeno finansiranje - napominje dr Đurđica Jovović.
