|
Srpski predstavnici najavili su da će tražiti poštovanje Ustava povodom najave predsednika Kosova, Hašima Tačija, da zakonom izmeni mandat Bezbednosnih snaga Kosova, s obzirom da su ustavne izmene po tom pitanju nemoguće bez glasova Srba.
U skupštinskom Odboru za nadzor Bezbednosnih snaga Kosova izražavaju nadu da je Tačijeva inicijativa usklađena sa međunarodnim partnerima, dok stručnjaci za ustavno pravo poručuju da mandat vojske određuje Ustav, a ne zakon.
U nemogućnosti da Kosovo izvrši ustavne promene kako bi formiralo Vojsku Kosova, predsednik zemlje, Hašim Tači, u nedelju je najavio da će umesto ustavnih, inicirati zakonske izmene za promenu mandata aktuelnih Bezbednosnih snaga Kosova.
Predsednik Kosova je rekao da mu ustavna ovlašćenja dopuštaju da kao Vrhovni komadant ovih snaga narednih dana pokrene takvu inicijativu, u cilju odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
“Novim Zakonom o bezbednosnim snagama Kosova, misija Bezbednosnih snaga Kosova biće zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosova, građana i zajednica, imovine i interesa Republike Kosova, kao i doprinos u izgradnji i očuvanju regionalnog i globalnog mira i stabilnosti“, kazao je Tači otvarajući manifestaciju "Epopeja Oslobodilačke vojske Kosova". Tači je pozvao NATO da nastavi da pomaže ove snage.
Ustavne izmene za transformaciju Bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova zahtevaju dvotrećinsku većinu poslanika, kao i dvotrećinsku podršku manjinskih poslanika, kojih je 20 (od ukupno 120).
Srpski poslanici se nikada da sada nisu složili sa formiranjem Vojske Kosova.
Uustavne izmene nemoguće bez glasova Srba u Parlamentu Kosova
Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kazao je da bi takve promene mandata bile neustavne, te da će srpski predstavnici tražiti da se ispoštuju ustavne odredbe po tom pitanju. On smatra da je ovo tema dnevne politike.
„Sve akcije koje su van toga, mislim dugoročno, nisu dobre ni za koga, tako da će se i ova inicijativa pokazati kao takva“, kazao je Stojanović.
On je dodao da ozbiljni razgovori o transformaciji nikada nisu vođeni sa srpskim predstavnicima.
„Ima mnogo razloga da to suštinski nije potrebno. Lažno se stvara atmosfera u kojoj je kao nešto ugroženo, i da je zapravo to potrebno da se desi. Mislim da je to više dnevno politička inicijativa i da suštinski neće doprineti da bilo ko danas na Kosovu nakon toga živi bezbednije“, kazao je.
Međutim, Anton Ćuni, član skupštinskog Odbora za nadzor Bezbednosnih snaga Kosova, izjavio je za RSE da je Odbor prethodno dobio jedan zakon koji predviđa transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova. Kako je dodao, još uvek je nepoznato da li se radi o tom ili o drugom zakonu. Ćuni je ipak izrazio nadu da inicijativa predsednika Kosova ima podršku NATO-a i Sjedinjenih država.
„Bilo koji drugi pravac bez usklađivanja sa našim strateškim partnerima bila bi jedna vrsta avanture sa teškim posledicama po institucije Kosova i po bezbednost uopšte“, kazao je on.
Kako je dodao, predviđeno je da bi ceo proces transformacije trajao do 10 godina.
S druge strane, Enver Hasani, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova, je u prošlonedeljnom razgovoru za RSE kazao da se transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova ne može postići samo zakonom, a bez ustavnih promena. Zakon može samo da postigne unutrašnje regulisanje ali ne i promenu mandata.
„Mandat svake vojske određuje Ustav a ne zakon“, dodao je on.
Bezbednosne snage Kosova su multietničke, lako naoružane i uniformisane snage bezbednosti koje za zadatak imaju da sprovode operacije odgovora u slučaju krize na Kosovu i u inostranstvu, operacije civilne zaštite na Kosovu i pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike.
slobodnaevropa.org
|
