Potvrda da „božja čestica“ ili Higsov bozon postoji - naučno je otkriće koje je obeležilo 2012. godinu! Kako se bliži kraj decembra, tako se svode i naučni bilansi i objavljuju liste najboljih i najznačajnijih izuma, eksperimenata, otkrića... Kriterijumi i izbori su različiti, ali samo kada je reč o „božjoj čestici“ - jednoglasno je na vrhu svih naučnih lista.
Čestica je uhvaćena na dva detektora velikog hadronskog sudarača u CERN-u, u Ženevi. Prema standardnom fizičkom modelu, Higsov bozon određuje masu svih drugih čestica i umnogome objašnjava teoriju o Velikom prasku.
Njega su letos, sa verovatnoćom od 99,99 odsto, otkrili naučnici u CERN-u, koji rade na projektima ATLAS i CMS. Ovo se smatra najvećim naučnim otkrićem u fizici u poslednjih 60 godina. U ovom epohalnom otkriću učestvovali su i naučnici iz Srbije.
PRECI IZ SIBIRA
Ove godine otključan je genom posrednog ljudskog pretka, koji je živeo u Sibiru. Naučnici su ih nazvali denisovci, po pećini Denisov, u kojoj su živeli pre oko 80.000 godina. U ovoj pećini na Altaju nađen je deo malog prsta i dva zuba devojčice stare između pet i sedam godina, koju su nazvali „Iks žena“. Ovi pećinski ljudi izgledali su drugačije od ljudi i neandertalaca, a DNK analizom je utvrđeno da u savremenom čoveku ima i „denisovske“ krvi, jer su se ukrštali sa direktnim precima ljudi.
Ne zna se kako su nestali, ali je tim nemačkih antropologa utvrdio da su se proširili po Aziji. Tako današnji stanovnici Papue Nove Gvineje i drugih ostrva jugoistočne Azije dele njihove gene, uključujući i varijacije tamne kože, smeđe kose i braon očiju.
BEBE IZ MATIČNIH ĆELIJA
Japanski naučnici uspeli su iz matičnih ćelija miševa da stvore jajne ćelije, iz kojih su se okotili beli miševi. Matične ćelije imaju sposobnost da se pretvaraju u bilo koju vrstu ćelija, ali je ovo prvi put da su od njih stvorene jajne, što bi u budućnosti moglo da pomogne parovima koji ne mogu prirodnim putem da dođu do potomstva.
Isti tim sa Medicinske škole Univerziteta u Kjotu, na čelu sa Kacuhikom Kajašijem, prošle godine uspeo je da iz matičnih ćelija stvori spermatozoide.
NEBESKI KRAN
Spuštanje robotskog vozila „Kjurioziti“ na Mars časopis „Sajens“ stavio je na četvrto mesto najvećih naučnih dostignuća 2012. godine. On je na crvenu planetu putovao uz pomoć modula PDV, koji je manevrisao prolazak kroz atmosferu, usporio ga i blago prizemljio u krater Gejl. Ovaj modul naučnici su nazvali „nebeski kran“.
Projekat „Kjurioziti“ košta 2,5 milijardi dolara i od njega se očekuje da pruži više saznanja o tome da li su na Marsu postojali uslovi za život. Misija ove najambicioznije i najsavršenije mašine koja je ikada poslata u kosmos trajaće dve godine i naučnici očekuju da pruži više podataka o klimi i dubokim slojevima zemljišta na Marsu, gde bi eventualno mogli da postoje ostaci mikroorganizama.
UBRZANA EVOLUCIJA
I za genetiČare 2012. godina bila je puna otkrića. Tako je utvrđen veliki porast retkih genskih varijacija, za koje su naučnici utvrdili da su se u ljudskoj DNK dogodile poslednjih nekoliko stotina godina. Ove varijacije odgovorne su za mnoge nasledne bolesti. Sve ovo ukazuje da je ljudski organizam poslednjih stoleća mnogo podložniji evolutivnim promenama, nego u ranijim periodima.
Još jedno otkriće u genetici je alatka TALENDS, koja omogućava mnogo efektivnije deaktiviranje gena, što je isprobano na žabama i ribama, ali moglo bi da se primeni i na ljudima.
JEZERO VOSTOK
Ruski istraživači stigli su do jezera Vostok, na Antarktiku, ispod debelih slojeva leda. Ova voda nije bila u kontaktu sa spoljnim svetom poslednjih 20 miliona godina. Da bi stigli do površine jezera, Rusi su morali da izbuše 3.786 metara debeo led. Bilo im je potrebno čak 20 godina od začetka projekta do konačne realizacije.
Uzorak su poslali na analizu u Institut za istraživanje Arktika i Antarktika u Sankt Peterburgu. Ključno pitanje na koje treba da odgovore analize je - ima li života u Vostoku? Jer ako u jezeru koje 20 miliona godina nije imalo kontakta sa sunčevom svetlošću ima života, onda bi moglo da ga ima i na nekim drugim nebeskim telima. Prvi rezultati analiza pokazali su da, ipak, nema tragova mikroorganizama.
DEŠIFROVANI GENI
Istraživači sa Univerziteta Vašington u Sijetlu uspešno su sekvencionirali kompletan genom fetusa, koristeći isključivo DNK bebe iz krvi majke. Za razliku od ranijih metoda, ova je potpuno neinvazivna i ne stvara nikakav rizik za plod.
Već za pet godina ovaj test bi mogao da bude u kliničkoj upotrebi. Metoda bi pomogla da pre rođenja deteta roditelji znaju da li ono ima predispozicije za neke teške bolesti, kao i da li već ima neke deformitete. Ovaj test moći će najverovatnije da se radi u prvom tromesečju trudnoće, kada još nije kasno da se ona prekine, ukoliko plod ima ozbiljne deformitete.
POKRETI MISLIMA
Zahvaljujući čipu ugrađenom u mozak i robotičkoj ruci, potpuno paralizovani pacijenti sada mogu mislima da upravljaju protezom i da prave jednostavne pokrete. Tehnologija je u eksperimentalnoj fazi, ali se pokazala uspešnom kod dvoje pacijenata.
Mozak je, uz pomoć ugrađenog čipa, povezan sa kompjuterskim interfejsom, preko koga robotička ruka pacijenta dobija komandu da se pokrene. Istraživanje je sprovedeno na američkom Univerzitetu Braum, na dvoje kvadriplegičara, koji ne mogu ni da govore. Oni sada mogu da dohvate bilo koji predmet, da uzmu čašu i da iz nje piju.
MAJORANA FERMIONI
Holandski tim istraživača sa Univerziteta Delft potvrdio je postojanje neobične čestice, koja je u teorijskoj fizici predviđena još pre 75 godina. Reč je o česticama majorana fermiona, koje su same sebi antičestice. Oni su ovu česticu, koja istovremeno čini i materiju i antimateriju, uspeli da uhvate uz pomoć specijalno konstruisanog uređaja.
Naučnici veruju da bi deo tamne materije, mase koja nedostaje u svemiru, mogao delom biti sačinjen upravo od čestica majorana. Testiranje ovih fermiona trebalo bi da pomogne naučnicima da bolje razumeju kvantnu fiziku.
ZEMLJIN BLIZANAC
Evropski astronomi otkrili su da oko nama najbliže zvezde Alfa Kentauri kruži planeta čija je masa gotovo jednaka Zemljinoj. Reč je o najlakšoj planeti koja je ikada otkrivena. Njeno postojanje i osobine istražene su pomoću uređaja HARPS, postavljenog na teleskopu u Čileu.
Alfa Kentauri udaljena je 4,3 svetlosne godine od Zemlje i jedna je od najsvetlijih zvezda na južnom nebu. U jednom sazvežću su tri Kentauri zvezde i još od 19. veka naučnici veruju da bi tu mogli postojati uslovi za neki oblik života.
Postojanje planete Zemljinog blizanca otkriveno je pomoću snimaka pokretanja zvezde uz pomoć gravitacije - pokreće zvezdu napred-nazad brzinom od 1,8 kilometara na sat. Novootkrivena planeta okreće se oko Alfa Kentari B na udaljenosti od oko šest miliona kilometara.
