Mediji u vlasništvu kolega, ali i firmi za čišćenje

 izvor : euractiv  foto :                                                  18.09.2015.

U Srbiji je do sada od 50 medija predviđenih za privatizaciju prodato 22, a u toku su i pripreme za potpisivanje prvih ugovora, rečeno je 17. septembra u Agenciji za privatizaciju. Od toga je biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević preuzeo više od trećine, dok su među ostalim kupcima kablovsko-distributivni centar Kopernikus sa dva medija, Maksim medija u čijem vlasništvu su Radio JAT i TDI Radio, ali i direktori samih medija, i vlasnici preduzeća iz raznih oblasti, uključujući auto centar i firmu za čišćenje poslovnih prostorija. Agencija je nedavno ponovo raspisala poziv za RTV Trstenik, koji je prethodno našao kupca, a u Agenciji navode da je kupac sam odustao od kupovine. RTV Trstenik je bio prvi medij koji je ponuđen na aukciji 6. avgusta. Pet medija koji su krenuli u privatizaciju prenosom akcija zaposlenima, naišli su na probleme jer po tumačenju Agencije za privatizaciju ne mogu da dobiju celokupan kapital, pa čak ni većinski udeo.

„U toku su redovne aktivnosti na organizovanju potpisivanja kupoprodajnih Ugovora o prodaji kapitala izdavača medija. Do 15. septembra 2015. godine nije potpisan nijedan kupoprodajni ugovor”h, rečeno je u dopisu EurAktivu.

Aukcije su počele 6. avgusta, kada je ponuđen RTV Trstenik, od kojeg je kupac koji je ponudio najvišu cenu u međuvremenu odustao.

Najveći kupac do sada je bizinismen iz Kruševca, vlasnik firme za preradu plastike, doma zdravlja i fakulteta, koji je proglašen kupcem osam medija za 281.280 evra – TV Požega, izdavač novina Informativni centar Novi Kneževac i šest radio-televizija – Kruševac, Pančevo, Kragujevac, Caribrod iz Dimitrovgrada i Brus.

S obzirom na teško ekonomsko stanje u medijima, kao i nepovezanost delatnosti Milosavljevića sa medijima i njegove političke odnose, postavlja se pitanje motiva za kupovinu ovolikog broja medija. Ovaj biznismen je međutim negirao političke motive, i rekao da medije kupuje iz poslovnih razloga i „iz svog džepa”h.

Milosavljević, koji je  bivši zamenik gradonačelnika Kruševca u periodu 2009-2012. i član SPS-a, za medije je negirao povezanost sa sugrađaninom i ministrom odbrane Bratislavom Gašićem iz Srpske napredne stranke (SNS). Kada je reč o njemu, sporan je i sudski dosije za privredne prestupe, mada on navodi da to nije sada relevantno i da je 1978. bio osuđen na 16 meseci kao presdednik Fudbalskog kluba Napredak.

On je bio zainteresovan i za RTV Trstenik, a u javnosti su kružile informacije da je preuzeo i dokumentaciju za Tanjug, ali se za to medijsko preduzeće, koje ide u drugi krug privatizacije kao još 28 njih, nije prijavio.

Kupci bliski SNS-u

Iako su kupili manje medija od Milosavljevića, kablovsko-operativni sistem Kopernikus privukao je pažnju pre svega iznosom koji je izdvojio za Radio Šid.

Ovaj medij, čija početna cena je iznosila 6.928 evra, prodat je za 531.000 evra, što je 1.000 evra više nego za znatno veći beogradski Studio B. Ovako visoka konačna cena delimično se može objasniti time što ovaj medij ima u svom sastavu kablovskog operatera sa oko 3.000 korisnika, ali i dalje ostaju sumnje u pogledu motiva.

Kopernikus je preuzeo i Radio Rašku za 14.950 evra.

U sistemu Kopernikus su kablovski operater i televizija s tri kanala. Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz februara 2015, Kopernikus se dovodi u vezu sa SNS-om, od kada je njen treći program tokom izborne kampanje 2011-2012. godine zakupila ta stranka preko firme Sens marketing, i dodaje se da su neki funkcioneri te stranke radili ili rade na ovoj televiziji.

Pitanje namera i uticaja postavlja se u slučaju novosadskog TV Apola, koji je preuzelo preduzeće Srbija danas, pokretač istoimenog portala koji postoji godinu dana. Cena telvizije bila je 174.900 evra.

Mediji u vlasništvu kolega, ali i firmi za čišćenje

Privatizacija medija u Srbiji donosi i vlasnike koji su u najmanju ruku neočekivani.

Ugledni list Pančevac tako će, ako se kupovina potvrdi, završiti u rukama Auto centra Zoki, a IPC iz Kule biće prodat Radovanu Kovaču koji je po pisanju Novosti vlasnik firme za ćišćenje i održavanje poslovnih prostorija i veleprodaju ugostiteljske opreme Herero.

Najveći medij Studio B prodat je Maksim mediji, u čijem sastavu rade radio stanice među kojima su Hit FM sa nacionalnom frekvencijom, gradski Jat, kao i TDI i Karolina. I ova prodaja, iako je kupac sa iskustvom u medijima, izazvala je negativne reakcije, budući da  radio stanice u sastavu Maksim medije imaju pretežno muzički, zabavni i lagani program, dok je Studio B bio poznat po kvalitetnim emisijama, kako političkim tako i društvenim, uprkos političkim uticajima.

Akteri iz medija kupili su RTV Inđija, čiji kupac je Danijela Šuša iz Šida, direktorka Sremske TV, dok je RTV Novi Pazar preuzeo konzorcijum na čelu sa Denisom Mavrićem, koji je i bio direktor te televizije.

Nedeljne novine iz Bačke Palanke pripale su Milojku Pavloviću, koga je u Agenciji zastupao jedan od bivših vlasnika ovog nedeljnjka sa kojim je ranije raskinuta privatziacija, Srđan Vučurević, navodi se na sajtu UNS.

RTV Stara Pazova je, prema podacima UNS, prodata konsultantskoj kompaniji za biznis i marketing MR & Co,

Miloš Dinić, koji je preuzeo Informativni pres centar Vladičin Han, po navodima medija je vlasnik fotografske radnje Foto Čale. 

O nekim vlasnicima i nema mnogo informacija u javnosti, a takvi su Jovica Burkić koji je preuzeo Radio Bela Crkva, odnosno BC Info, Saša Janković koji je preuzeo TV Šumadija iz Aranđelovca, i Pavle Anušić, za kojeg se ne zna čime se bavi, a koji je pažnju privukao velikom cenom koju je platio Za RTV Bačka Palanka – 249.000 evra, dok je početna bila 9.818.

Problem sa prenosom akcija

Pet medija se opredelilo da ne ide na privatizaciju putem javnog nadmetanja, već prenosom kapitala zaposlenima putem besplatnih akcija, među kojima su: RTV Vranje, RTV Bor, RTV Preševo, TV Tutin, kao i Televizija Smederevo.

Ispostavilo se, međutim, da zaposleni u slučaju RTV Vranje nisu dobili celokupan kapital, već oko 33% vlasništva, dok je oko 67% ostalo u vlasništvu Akcionarskog fonda. Agencija se poziva na Zakon o privatizaciji, koji predviđa ograničenje za besplatan prenos akcija zaposlenima u javnim preduzećima.

Ministarstvo privrede je pokrenulo nadzor nad radom Agencije za privatizaciju u ovom slučaju, ukazalo je da je to u suprotnosti s odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima i Uredbi o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija i zahtevalo ukidanje rešenja Agencije za privatizaciju.

"Imajući u vidu zakonska rešenja i strateško opredeljenje Vlade Srbije da se država na svim nivoima vlasti povlači iz osnivačkih prava kod izdavača medija, kako stoji u dopisu Ministartstva kulture, nedvosmisleno proizilazi zaključak da se celokupni kapital, posle neuspešne prodaje prenosi zaposlenima, a ne samo njegov deo, kao u slučajevima privatizaciju društvenog kapitala privrednih subjekata u drugim privrednim oblastima", objasnilo je Ministarstvo privrede.