Makedonija uoči vanrednih parlamentarnih izbora

izvor: agencije  foto:                                                                                                                          23.10.2016

SKOPLJE - U Makedoniji, nešto manje od dva meseca pred vanredne parlamentarne izbore, vlada referendumsko raspoloženje koje se može osetiti na svakom koraku - društvo je podeljeno između vlasti i opozicije, građani Skoplja nerado govore o izborima, a glavne stranke na makedonskoj političkoj sceni jedna drugoj pripisuju krivicu za krizu u zemlji.

Da li će predstojeći izbori 11. decembra, koji su ove godine dva puta odlagani, rešiti duboku političku krizu, ostaje da se vidi, a iz dve najveće stranke, vladajuće VMRO-DPMNE i opozicione SDSM, u razgovoru sa izveštačima Tanjuga poručuju da neće dozvoliti tenzije i nemire, ali da će se boriti za svaki glas.

Portparol VMRO-DPMNE Ivo Kotevski smatra da političku krizu u zemlji nije bilo moguće rešiti ranije zbog opozicione SDSM i ističe da se nada da lider te stranke Zoran Zaev neće i ovaj put “tražiti način da izbegne volju građana”.

Kotevski za Tanjug kaže da su se četiri glavne stranke još početkom godine dogovorile o prevremenim izborima, kako bi država izašla iz političke krize u koju su je, navodi, uvele socijadeldemokrate, ali da je opozicija to izbegavala.

„SDSM je u aprilu videla da nema podršku naroda i rukovodstvo je apsurdnim pričama tražilo kako da izbegne izbore. Očekujem ovaj put da se Zaev neće opirati”, kaže Kotevski.

Navodi da VMRO-DPMNE očekuje dostojanstvenu i mirnu kampanju, bez ozbiljnijih incidenata i političkih prepucavanja i dodaje da oni ne žele da daju povod za prolongiranje krize.

Spremni su i na koalicione dogovore ako na izborima ne dobiju stabilnu većinu, ali prioritet mora biti ekonomija, kaže Kotevski.

Ocenjujući da je kriza jedino okruženje u kojem lider opozicije Zoran Zaev može da funkcioniše, Kotevski navodi da građani u opoziciji nisu prepoznali alternativu, jer ništa konstruktivno, tvrdi, nije ponudila.

Makedonija je, prema njegovim rečima, dve godine bila talac političke krize koju je izazvala SDSM, a to se odrazilo i na njen međunarodni položaj, evrointergracijske procese, ali i ekonomsku perspektivu.

Zaev, kaže, izlazi sa ponudom zajedno sa albanskom tehničkom zajednicom koja otvoreno licitira sa redefinisanjem Republike Makedonije, dok njegova stranka nudi konkretan program sa fokusom na ekonomiju.

„Očekujemo da će taj program dobiti podršku građana, i da ćemo uspeti da osvojimo stabilnu većinu, što bi garantovalo mirnu vladavinu“, naglasio je on i dodao da je VMRO dobila podršku građana na osnovu jasnih projekata koji imaju striktne vremenske rokove.

I dok u vladajućoj stranci očekuju podršku građana za stabilnu većinu, koja bi garantovala mirnu vladavinu, iz opozicione SDSM poručuju da su izbori referendum protiv premijera Nikole Gruevskog, čiju vladavinu otvoreno nazivaju “kriminalnom”.

„Dovedeni smo u situaciju da se referendumski odlučimo da li da ćemo dozvoliti Gruevskom da nastavi sa kriminalnom vladavinom ili će svi građani pobediti autoritarni režim, a kriminalci otići u zatvor”, rekao je Tanjugu portparol SDSM Petre Šilegov.

Dodaje da je opozicija mukotrpno radila kako bi primorala aktuelni režim da obezbedi minimum za fer, slobodne i demokratske izbore.

Šilegov podseća da je Makedonija 2005. godine dobila status kandidata i da je bila ispred svih zemalja bivše Jugoslavije, ali da je sada ubedljivo najgora po svim parametrima, ekonomiji, demokratiji, slobodi medija…

Kaže da je rezultat predstojećih izbora za rukovodstvo vladajuće stranke zapravo odgovor na pitanje da li će biti na slobodi, jer, navodi, od izbora zavisi da li će se protiv pojedinaca voditi krivično-pravni postupak. “Oni misle da, ako dobiju izbore, imaju odrešene ruke da rade šta hoće. I upravo u tom njihovom koprcanju da se spasu od eventualnih sankcija, očekujemo da mogu odraditi sve i svašta. Već smo videli Kumanovo”, kaže Šilegov, ali dodaje i da opozicija neće dozvoliti bilo kakve tenzije i nemire.

Upitan kako treba da izgleda buduća vlada da bi bila stabilna, Šilegov navodi da to nije pitanje stabilnosti, već posvećenosti i iskrenog pristupa. Ističe da je njegova stranka građanima ponudila jasna rešenja za velike probleme, poput nezaposlenosti, malih plata i odlaska građana iz zemlje.

“Vidimo Makedoniju u evrointegracijskim procesima, kao modernu državu, koja će za kratko vreme ispuniti uslove i dobiti članstvo u EU”, zaključio je Šilegov.

Urednik u skopskom dnevniku „Nova Makedonija“ Aleksandar Srbinovski u razgovoru za Tanjug kaže da se Makedonija trenutno nalazi u veoma delikatnoj situaciji, jer je suočena sa dugogodišnjom političkom krizom koja treba da bude rešena prevremenim izborima.

Srbinovski, međutim, kaže da na osnovu svakodnevnih intervjua i razgovora sa uključenim stranama, očekuje mirne i stabilne izbore.

Veruje i da će Makedonija nakon izbora dobiti vladu koja će moći da nastavi reforme i put ka evropoatlantskim integracijama.

Upitan da li je moguće formirati vladu posle izbora, Srbinovski kaže da se izbori održavaju u veoma specifičnoj klimi, tako da je teško predskazati njihov ishod.

“Teško je sada dati odgovor na ovo klasično, normalno novinarsko pitanje”, kaže Srbinovski.

A bivši diplomata Risto Nikovski smatra da međunarodni faktor, iza kojeg se uglavnom krije Vašington, drži konce u svojim rukama i sprovodi svoju politiku.

Nikovski kaže da je opozicija lutka u rukama stranaca, da je deset godina gubila izbore i da sada smatra da je jedini način da dođe na vlast uz podršsku Vašingtona, zbog čega su spremni da “savijaju kičmu”.

Bivši diplomata navodi da je glavni cilj međunarodne zajednice da se reši pitanje imena, kako bi Makedonija što pre ušla u NATO, a prostor na Zapadnom Balkanu zatvorio za Rusiju, ali ističe da je taj uslov neprihvatljiv, nedemokratski i necivilizovan.

Upitan da li očekuje da strana koja izgubiti izbore prizna poraz, Nikovski odgovara da su sve opcije na stolu i da opozicija možda odluči i da ne izađe na izbore, ukoliko bude jasno da će ih izgubiti, ili da ne prizna rezultate izbora i poraz.

Smatra i da je aktuena vlast, i posle afere “prisluškivanje”, za koju kaže da “gima potpis CIA”, zadržala podršku naroda.

“Narod nisu uspeli da prevare i sad su sve karte na stolu, jer onaj ko gubi je spreman na sve”, smatra Nikovski.

Nikovski navodi i da je cilj Vašingtona da izbori budu neuspešni za Makedoniju, da pobeda bude “pirova” i tesna, te da onaj ko pobedi ima teškoće da formira vladu.

“Oni će napraviti sve šsto je u njihovoj moći da nova vlast kapitulira i prihvati promene, što će biti kraj ove države i otvaren put za novi Balkanski rat”, zaključio je Nikovski.

Građani u centru Skoplja nerado govore za medije o predstojećim izborima, velika većina, posebno mladi ljudi, odbija da da izjavu pred kamerom o svojim očekivanjima.

“Ne očekujem velike promene. Ništa krupno se neće desiti“, rekla je Tanjugu građanka Skoplja, inače penzionisani sudija.

Ona je ujedno izrazila zabrinutost da bi u predizbornoj kampanji moglo doći do zaoštravanja situacije, rekavši da, gledajući ono što se sada dešava sa specijalnim tužilaštvom, mogu biti „izazvani problemi“.

Drugi građanin, takođe, smatra da neće biti nikakvih promena, te da će na izborima pobediti oni „koji su već na vlasti“.

Naglašava da od izbora očekuje da pobedi bolji.

„Život će nastaviti da se odvija kao i do sada. Pobediće oni koji rade i grade“, naglasio je on.

Politička kriza u Makedoniji traje od prevremenih parlamentarnih izbora održanih sredinom 2014. godine, a intenzivirana je krajem januara 2015. kada je tadašnji premijer i lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski optužio Zaeva za pokušaj državnog udara.

Zaev je potom počeo da objavljuje snimke, kojima je optužio Gruevskog za kriminal i korupciju.

Krajem jula prošle godine četiri najveće stranke postigle su dogovor o održavanju prevremenih izbora, ali su oni dva puta odlagani, u aprilu i junu, jer su opozicija i međunarodna zajednica smatrali da u Makedoniji nema uslova za fer izbore, da birački spisak, kao što je zahtevano, nije pročišćen i da mediji ne izveštavaju fer i balansirano.

Kriza je u međuvremenu eskalirala kada je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov abolirao političare uključene u aferu “prisluškivanje”, ali je tu odluku povukao zbog protesta građana i međunarodne zajednice.

EU je posredovala u dogovoru četiri najveće partije u zemlji koje su u avgustu ove godine potpisale sporazum o održavanju izbora 11. decembra.

Sporazum su potpisali predsednik vladajuće VMRO-DPMNE Nikola Gruevki, predsednik opozicionog SDSM Zoran Zaev i dvojca lidera stranke Albanaca u Makedoniji, DUI Ali Ahmeti i DPA Menduh Tači.