Regionalna saradnja ključna za Zapadni Balkan

izvor: agencije  foto: tanjug                                                                                                                         21.10.2016

SKOPLJE – Regionalna saradnja je ključna za razvoj zapadnog Balkana, ocenjeno je danas, drugog dana Petog samita "Makedonija 2025" u Skoplju.

Predstavnik IFC za Makedoniju i Crnu Goru Zoran Martinovski naglasio je da je regionalna saradnja ključna za stabilnost, ekonomski razvoj i mir.

Prema njegovim rečima iz političkog ugla su dobrosusedki odnosi važni kako bi se promovisala tolerancija, iz bezbednosnog zbog zajedničke borbe protiv organizovanog kriminala i trgovine ljudima.

Kada je reč o ekonomskoj dimenziji Martinovsi naglašava da je regionalna saradnja bitna za ekonomski razvoj i rast, ali i stvaranje radnih mesta, što direktno utiče na životni standard ljudi.

Istovremeno je ukazao da region mora da nadoknadi zaostatak za ostatkom Evrope, napominjući da je BDP po glavi stanovnika na zapadnom Balkanu upola manji od onog u 11 zemalja centralne i istočne Evrope, iznosi 1/3 odsto BDP-a zemalja južne Evrope, i samo 1/4 odsto BDP-a najbogatijih zemalja Evrope.

Martinovski naglasasva da je najvažnije posvetiti se konkurentnosti, te dodaje da ovaj region nije uspeo na efikasan način da iskoristi talente koje ima.

Takođe je konstatovao da region zapadnog Balkana pruža veoma zanimljive mogućnosti.

Martinovski ukazuje da je zapadni Balkan jedinstven po tome, u poređenju sa drugim regionima, da sve države teže da postanu članice EU.

Predsednik italijanskog koncerna "Italfer" Rikardo Monti podvukao je da je zapadni Balkan ima još mnogo toga da učini na regionalnoj intetraciji.

On je ukazao da se bliskost treba iskoristiti za zajednički napredak.

S tim u vezi je navao da Italija, na primer, izvozi mnogo više u susednu Sloveniju nego Indiju.

"Treba iskoristiti blizinu za razvoj ekonomija. Infrastruktura je, pri tom, od ključnog značaja, a tako i postizanje komplementarnosti među zemljama", objasnio je Monti.

On je istakao da za sada toga još nema u regionu zapadnog Balkana.

Šef odseka za analizu međunarodnih politika u Evropskoj entralnoj banci (ECB) Livio Straka rekao je da živimo u vreme ekonomskog rasta, niske inflacije, ali i rizika od Bregzita i predstojecjih američkih predsedničkih izbora.

On je ukazao da Bregzit predstavlja kraj EU kakvu je znamo, jer po prvi put jedna zemlja napušta Uniju, što dovodi do strukturalne promene u istoriji starog kontinenta.

Straka očekuje, međutim, samo kratkoročne posledice Bregzita, a ECB prognozira nastavak umerenog rasta, zahvaljujući potrošnji, kao i da će inflacija ostati na niskom nivou.

Durogočni izazovi su, kako je ukazao, završavanje posla oko bankarske unije, Bregzit, evroskepticizam, rast populizma i povratak na nacionalne politike.

Direktorka odeljenja za korporativno i investicijsko bankarstvo u Ohridskoj banci Nina Nedanoska izrazila je uverenje da makedonske firme i omladina mogu biti konkurentni, ali da ne znaju kako da se predstave i urede politiku cena.

Dekan Američkog koledža u Skoplju Ninica Mojsoska-Blaževski rekla je da se nekada bavila sportom i da je još i tada uvidela da konkurentnost nije važna samo za pojedince, već i zemlje.