Makedonija: Produžiti vanredno stanje zbog migranata/ Srbija: Migranti radije biraju park nego kamp/Orban predložio ustavne amandmane protiv raspodele migranata/Grčka: Ne žele izbegličku decu u školama

izvor: agencije  foto:                                                                                                                            11.10.2016

Makedonija: Produžiti vanredno stanje zbog migranata

Parlamentarna Komisija za odbranu i bezbjednost Makedonije saglasna je sa vladinim prijedlogom da vanredno stanje u područjima uz južnu i sjevernu granicu zemlje bude produženo do sredine naredne godine zbog migrantske krize.

Prema procjeni bezbjedonosnih službi i mogućeg novog migrantskog talasa sa Bliskog istoka, makedonska Vlada je zatražila produženje vanrednog stanja do 30. juna 2017. godine.

Talat Džaferi, poslanik Demokratske unije za integraciju, najveće političke partije makedonskih Albanaca, zatražio je da ovaj prijedlog bude povučen, jer, kako smatra, nema potrebe za produženje krizne situacije.

Za razliku od njega Ivan Stoiljković iz Demokratske partije Srba u Makedonije smatra da je produženje vanrednog stanja neophodno, jer postoji opasnost od drugog migrantskog talasa.

Makedonski ministar odbrane Zoran Jolevski rekao je da je cilj ovog prijedloga da se obezbijedi kontinuitet u vršenju aktivnosti vojske i policije radi obezbjeđenja, zaštite i čuvanja državne granice.

Makedonsko Sobranje će se o prijedlogu za produženje vanrednog stanja izjasniti u četvrtak, 13. oktobra.

Migranti radije biraju park nego kamp

Većina migranata koji radije ostaju na ulici kažu da im je ovih dana "najbolji prijatelj ćebe". Ali, nemaju ga svi. Grupa momaka iz Avganistana u parku kod Ekonomskog fakulteta, vratila se sa prošlonedeljnog neslavnog marša ka Mađarskoj. Kažu da ih je na to naterala hladnoća.

"Vreme postaje sve hladnije, a nemamo gde da idemo. U park dnevno dolazi 40-50 ljudi, sve nas je više. Zato smo odlučili da krenemo ka Mađarskoj", kaže jedan od njih.

U kampove mnogi radije ne bi, ili misle da su puni.

"Krnjača je puna. Meni su rekli da tamo nema mesta", kaže Muhamed, izbeglica iz Avganistana.

Centar u Krnjači jeste prepun – u 1.000 kreveta spava 1.100 ljudi. Ali, rukovodilac centra tvrdi da mesta ima za one koji ga žele.

"Nijedna porodica koja se nama obratila, nezavisno da li ima papire ili ih nema, nije odavde vraćena u park", kaže rukovodilac Centra za izbeglice u Krnjači Rade Ćirić.

U kamp se primaju i mladići bez porodica, a većina ljudi koji su boravili u kampu već su u azilnoj proceduri. Ipak, da bi se boravilo u kampu, mora da se poštuje kućni red.

U kampu je jedna grupa izbeglica najvidljivija.

"Otprilike nekih 50-ak odsto od ovog broja čine deca do 10 godina starosti", kaže Ćirić.

Decu smo do pre godinu dana viđali i u parkovima. Danas su tu uglavnom mlađi muškarci. Britanski novinar Endru Koneli, koji već godinu dana prati izbeglice od Turske do krajnje destinacije, ovu promenu objašnjava zatvaranjem balkanske rute.

Otkad su granice zatvorene, veoma je teško, pa i opasno sprovoditi celu porodicu kroz Evropu. Oslanjate se na krijumčare, po nekoliko dana šetate kroz šumu, mnogo je opasnosti za žene i decu. Zato prvo idu muškarci, koji, kada stignu na željenu destinaciju, mogu da iskoriste pravo da se ujedine sa porodicom.

"Zatvaranje balkanske rute znači da izbeglice koje stižu na grčka ostrva ostaju tamo zaglavljene mesecima. Zato sve više ljudi prelazi iz Turske u Bugarsku. Prolazak kroz Bugarsku je veoma opasan, 95 odsto izbeglica sa kojima sam razgovarao tvrdi da im je policija otela mobilne telefone, novac, odeću. Ipak, nekako uspevaju i završavaju ovde u Srbiji", kaže Koneli.

U Srbiji ih je trenutno oko 7.000, a 5.000 je u kampovima. Mesta u izbegličkim centrima još ima, ali neki umesto toga biraju centar Beograda. Grupa sa početka priče planira da ostane u parku dok Mađarska ne otvori granicu. Ili, dok se ne dogovori sa krijumčarima.

Orban predložio ustavne amandmane protiv raspodele migranata

BUDIMPEŠTA - Mađarski premijer Viktor Orban predložio je danas ustavne amandmane u cilju zabrane masovnog raspoređivanja migranata u toj zemlji, nakon što je većina građana Mađarske, koja je prošle nedelje izašla na referendum o obaveznim migrantskim kvotama Evropske unije, odbacila taj plan.

Orban je u paketu predloženih promena mađarskog Ustava, objavljenom na sajtu parlamenta, naveo: "Strani državljani ne mogu biti preraspodeljeni u Mađarskoj", prenela je agencija AFP.

"Strani državljani (osim državljana EU) mogu da žive u Mađarskoj samo na osnovu pojedinačnog zahteva kojeg će odobriti mađarske vlasti u skladu sa zakonskim odredbama koje je propisao parlament", navodi se u tekstu amandmana.

U drugim amandmanima, koji će biti stavljeni na glasanje u parlamentu 8. novembra, navodi se da "oblik i struktura države, teritorije zemlje i njenog naroda" čine "ustavni identitet mađarske nacije", koji ne može da bude promenjen ili nadjačan bilo kojim zakonom spolja.

Na referendumu 2. oktobra 98 odsto izašlih bilo je protiv migrantskih kvota, ali referendum se smatra neuspelim, jer je na njemu izašlo manje od 50 odsto birača.

Orban je rezultate referenduma ipak nazvao "velikom pobedom" i obećao da će izmeniti ustav kako bi on "reflektovao volju naroda".

Grčka: Ne žele izbegličku decu u školama

SOLUN - Manja grupa demonstranata blokirala je danas prilaz jednoj osnovnoj školi u blizini Soluna, gde deca iz izbegličkog kampa treba da krenu na časove prema novom školskom programu za izbeglice.

Sve se odigralo u selu Profitis, na oko 35 kilometara od Soluna, a morala je da interveniše i policija.

Policija je morala da isprati 30-tak dece izbeglica kojima je ovo bio prvi dan škole pošto je grupa od oko 20 osoba blokirala kapiju škole.

Deca su bez incidenta uvedena u školu na drugi ulaz, prenela je agencija AP, dodajući da nema izveštaja da su u drugim mestima održani protesti.

Više od 60.000 izbeglica "zarobljeno" je u Grčkoj zbog zatvaranja granica.

Manja grupa demonstranata blokirala je danas prilaz jednoj osnovnoj školi u blizini Soluna, gde deca iz izbegličkog kampa treba da krenu na časove prema novom školskom programu za izbeglice. Sve se odigralo u selu Profitis, na oko 35 kilometara od Soluna, a morala je da interveniše i policija.Policija je morala da isprati 30-tak dece izbeglica kojima je ovo bio prvi dan škole pošto je grupa od oko 20 osoba blokirala kapiju škole.