Više od 460 migranata stiglo u Grčku iz Turske/Više hiljada migranata spašeno u blizini obale Libije/Češka do sada primila 12 izbeglica u okviru kvota /Berlin spreman za još 300.000 izbeglica

izvor: agencije foto: rfe                                                                                             30.08.2016

Više od 460 migranata stiglo u Grčku iz Turske

Više od 460 migranata i izbeglica stiglo je na grčka ostrva iz Turske, što je najveći broj novopridošlih u poslednjih nekoliko nedelja, uprkossporazumu koji je EU u martu postigla sa Ankaromsa ciljem da se ta ruta zatvori, javlja Rojters.

Grčke vlasti su registrovale 462 migranta i izbeglica koji su na teritoriju te zemlje, pretežno na ostrva Lezbos i Kos, stigli u noći između ponedeljka i utorka, dok je prethodnog dana u Grčku iz Turske stiglo njih 129.

Broj novopridošlih pokazuje da je priliv izbeglica i migranata nastavljen, pet meseci nakon što je sporazum postignut.

Prema tom sporazumu, oni koji pređu u Grčku bez dokumenata od 20. marta biće poslati nazad u Tursku ukoliko ne podnesu zahtev za azil i ukoliko se njihov zahtev ne prihvati.

Grčka je saopštila da je, u skladu sa sporazumom, u Tursku deportovano samo 482 ljudi, od kojih niko nije podneo zahtev za azil.

Na grčkim ostrvima se trenutno nalazi oko 12.120 izbeglica i migranata, dok ih je u martu bilo 5.538, a većinu čine Sirijci, Avganistanci i Iračani i tamo žive u pretrpanim kampovima.

Prema podacima UNHCR-a, na grčka ostrva je iz Turske u avgustu u proseku stizalo 100 ljudi na dan, za 40 više nego u julu.

Više hiljada migranata spašeno u blizini obale Libije

Oko 6.500 migranata spašeno je u ponedjeljak na Sredozemnom moru, u blizini obale Libije, u jednoj od najvećih operacija do sada, javlja BBC.

Skoro 40 koordiniranih spasilačnih misija provedeno je oko 20 kilometara od libijskog grada Sabrata, dodaje BBC.

Kako je navedeno, migranti su uzglavnom iz Eritreje i Somalije.

U nedjelju, 28. augusta na istom području je spašeno više od 1.100 migranata.

Češka do sada primila 12 izbeglica u okviru kvota

U Češku je prošle sedmice stiglo osmoro izbeglica sa Bliskog istoka, iz kampova u Grčkoj i Italiji koje su češke vlasti uspele da provere. Time se broj izbeglica koje je Češka preuzela u okviru izbegličkih kvota u EU povećao na 12 od ukupno 30 koliko je Vlada Češke obećala da će primiti ove godine. Prag, međutim, ne namerava da do kraja godine primi izbeglice iz kampova u Turskoj.

"Reč je o grupi o kojoj je odlučeno u julu. Trebalo je da dođe kod nas 11 ljudi, ali posle bezbednosne provere u Češku je prošle sedmice stiglo ovih osmoro ljudi. To su dve porodice", rekla je za list Pravo od 30. avgusta portparolka češkog Ministartsva unutrašnjih poslova Lucije Novakova.

Češka bi do kraja 2017. godine godine trebalo da prihvati 2.691 izbeglicu iz logora u Grčkoj i Italiji, a sa ovom poslednjom grupom primila je do sada svega 12 ljudi iz kvote 1.100 izbegica sa Bliskog istoka i iz Afrike što je ponudila dobrovoljno sama, i 1.591 koliko joj je EU odredila prema obavezujućim kvotama protiv kojih je Češka glasala.

Za razliku od Slovačke i Poljske koje su otvoreno obustavile prihvatanje izbeglica iz kvota, Češka izbeglice prima, ali tek posle vrlo detaljnih i temeljnih provera.

Prag insistira da izbeglice zaista žele da dođu baš u Češku, a ne da im, kako su rekli češki premijer Bohuslav Sobotka i ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec, Češka posluži kao besplatna turistička agencija da ih samo prebaci bliže Nemačkoj.

Češku izbeglice iz ovog migracijskog talasa zaobilaze u širokom luku pre svega zbog prakse ovdašnjih vlasti da ih, dok čekaju azil, drže u izbegličkim centrima zatvorskog tipa i boravak im naplaćuju, i zbog sve jačih antiizbegličkih i antiislamskih raspoloženja u češkom društvu.

Kada je u aprilu grupa od sedmoro sirijskih izbeglica saznala da će im azil dati Češka, troje je radije pobeglo iz izbegličkog logora da izbegnu preseljenje.

Češka je obećala da će primiti 80 izbeglica do oktobra ove godine iz logora u Turskoj na osnovu sporazuma Brisela i Ankare, ali, posebno nakon neuspelog pokušaja puča u Turskoj, sprovodi još temeljnije i duže provere i neće uspeti da ih završi pre kraja ove godine, saopštio je 28. avgusta ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec.

"Solidarnost svakako, ali mi pre svega želimo da znamo koga ovamo puštamo. Ne možemo da isključimo činjenicu da deo tih izbeglica može da bude veliki bezbednosni rizik", kazao je Hovanec Češkoj televiziji.

Berlin spreman za još 300.000 izbeglica

U Nemačku će ove godine stići do 300.000 izbeglica, znatno manje nego 2015, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu. Vlasti kažu da su potpuno spremne za toliki broj ali i za prelazak na krizni režim ako ih bude više. Prošle godine je u Nemačku stiglo više od milion tražilaca azila, što je bio veliki pritisak na birokratiju zemlje da obradi zahteve, kao i test poverenja za koalicionu vladu kancelarke Angele Merkel. Kancelarka inače kritikuje istočnoevropske članice EU koje ne žele da prime izbeglice muslimane i ističe da svako treba da uradi svoj deo posla u migrantskoj krizi.

Direktor Savezne službe za migracije i izbeglice Nemačke Frank-Jirgen Vajs (Frank-Juergen Weise) rekao je u intervjuu za nemački nedeljnik Bild am zontag da se u 2016. očekuje između 250.000 i 300.000 izbeglica.

Vajs je istakao da zdrava nemačka ekonomija i unapređenje usluga za izbeglice ukazuju da će Nemačka moći bez problema da apsorbuje novoprispele, posebno ako njihov broj bude znatno manji.

"Spremili smo se za između 250.000 i 300.000 izbeglica ove godine. Obezbedili smo optimalne usluge za do 300.000 ljudi. Ako ih bude više i pritisak poraste, preći ćemo na tzv. krizni režim. Međutim, čak ni tada situacija neće biti kao 2015. godine", kazao je nemački zvaničnik, preneo je EurActiv.com.

Manje prispeće migranata sa Bliskog istoka i iz Avganistana u Nemačku u 2016. u najvećoj meri je rezultat zatvaranja tzv. balkanske rute u sklopu kontroverznog sporazuma EU i Turske postignutog s ciljem da se migranti spreče da dođu do Grčke.

Vajs je rekao i da njegova agencija naporno radi kako bi se izborila sa ogromnim brojem zahteva za azil ali da neće uspeti da reši preostalih 530.000 slučajeva do kraja godine.

Prošle godine Nemačka je zabeležila priliv tražilaca azila bez presedana, delom i zbog odluke kancelarke da dozvoli migrantima zaglavljenim u drugim evropskim zemljama da dođu u Nemačku.

Zvaničnici govore o više od milion prispelih u 2015, međutim Vajs kaže da je broj verovatno manji kada se isključe duple registracije, prenela je agencija AP.

Vajs je najavio da će ukupan broj za 2015. biti zvanično saopšten uskoro i da je verovatno reč o manje od milion izbeglica.

Dug i skup proces

Integracija onih kojima bude dozvoljeno da ostanu na nemačko tržište rada biće "dug i skup" proces, istakao je Vajs dodajući da je ipak optimista oko perspektiva na dugi rok.

"Mi to možemo", kazao je Rajs ponavljajući ono što je za vreme migrantske krize često govorila Angela Merkel.

"Mnogo toga što na početku (krize) nije bilo dobro smo ispravili. A ekonomija Nemačke je zdrava pa to možemo da izdržimo", dodao je prvi čovek Savezne službe za migracije.

Inače, u poslednjih godinu dana u Nemačkoj jača anti-imigrantsko raspoloženje, što za posledicu ima rast podrške nacionalističkim partijama desno od demohrišćana Angele Merekel i pad popularnosti kancelarke.

Rezultati istraživanja objavljeni 28. avgusta u nemačkom nedeljniku pokazuju da je 50% ispitnika protiv još jednog četvorogodišnjeg mandata za Angelu Merkel dok 42% želi da ona ostane. Još se ne zna da li će se kancelarka kandidovati za još jedan mandat na opštim izborima koji se očekuju u septembru ili oktobru 2017. godine.

Kancelarka traži poštenu raspodelu migranata

Nemačka kancelarka odbacila je stav onih evropskih zemalja koje kažu da ne žele da prime izbeglice muslimane. Takav stav zauzelo je nekoliko istočnoevropskih vlada kao odgovor na priliv migranata iz islamskog sveta.

Merkel je rekla da se nada da će članice Evropske unije postići sporazum o nerešenim pitanjima u migrantskoj krizi, pored ostalog o tome kako da pošteno rasporede tražioce azila među članicama.

Za nemački javni servis ARD Merkel je kazala da "svako mora da uradi svoj deo" ali nije odbacila mogućnost da se nekim zemljama dozvoli da preuzmu manje migranata ako povećaju finansijski doprinos.

Ona je ponovila stav da je blokiranje izbeglica po osnovu religije pogrešno.

"I dalje mislim da je pogrešno da neki kažu 'generalno ne želimo muslimane u našoj zemlji bez obzira da li postoji humanitarna potreba'. Moraćemo još da raspravljamo o tome", istakla je kancelarka, preneo je AP.

Poljska misli da Nemačka greši

Poljska smatra da nemačka kancelarka greši što kritikuje partnere iz EU koji odbijaju da pruže zaštitu izbeglicama muslimanima.

Zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Konrad Šimanski (Szymanski) rekao je 29. avgusta u intervjuu za državni Radio 3 da se zemlje poput Poljske, koje odbijaju da prihvate kvote za izbeglice dogovorene na nivou EU, ponašaju u skladu sa raspoloženjem javnosti.

Šimanski je tako odgovorio na kancelarkine kritike članica EU, posebno iz centralne i istočne Evrope, koje ne pristaju na plan EU da svih 28 članica preuzme odgovornost za prijem ljudi koji beže od rata i siromaštva.

"Mislim da je to štetno za Evropu", kazao je poljski zvaničnik i dodao da je takav stav i u zapadnoj Evropi, gde se ljudi osećaju "sve manje i manje bezbednim".

Šimanski je rekao da se forsiranjem kvota za migrante krši pravo članica EU da odlučuju o nacionalnoj politici i da se time nanosi šteta evropskoj integraciji.

Poljska traži da EU uradi više da zaustavi uzroke migracija - rat u Siriji i konflikte u Africi, Aziji, na Bliskom istoku. Takođe se zalaže za veću humanitarnu pomoć za izbeglice u kampovima u Turskoj nadajući se da će se oni vratiti kućama kada to situacija dozvoli.

Varšava se 2015. obavezala da prihvati 10.000 izbeglica, međutim, nakon terorističkih napada u Parizu i Briselu, neizvesno je da će se to i desiti.