|
Lobisti još čekaju zakon
izvor : evn, foto: vn 15.06.2015.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima Društvo lobista čiji su predstavnici uredno pozvani na sve međunarodne skupove o lobiranju - od nedavne pete godišnje konferencije P.A.C.E., u Beču, do aktuelnog regionalnog skupa u Crnoj Gori - a koja nema zakon o lobiranju.
Mada je donošenje ovog zakona predviđeno ne samo jednim, već sa čak dva akciona plana za sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije, nacrt već skoro četiri godine stoji u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
- Niko ne kaže da zakon neće biti donet, ali se ništa i ne radi po tom pitanju, iako je jasno da ćemo u procesu pridruživanja morati da ga donesemo - kažu Nenad Vuković i Tihomir Hrnjak iz Društva lobista Srbije.
Da je zakon Srbiji više nego potreban, pokazale su nedavne izjave ministra prosvete Srđana Verbića o uticaju pojedinih izdavačkih kuća na donošenje zakona o udžbenicima. Zakon o lobiranju trebalo bi da reši upravo to pitanje: da uticaj na donosioce javnih odluka bude transparentan, po jasno utvrđenim pravilima, sa jasnim ciljevima, a ne da se zakoni i drugi propisi donose zahvaljujući pritiscima "ispod žita", jer to otvara prostor za korupciju.
Koliko je lobiranje moćno dokazala je ovih dana i Sanela Diana Dženkins, koja ne krije da je izlobirala Rezoluciju o Srebrenici. Hrvatska je, recimo, izlobirala da sredstva koja ne potroše iz IPA fondova mogu da prenesu za sledeću budžetsku godinu. Zakon o lobiranju imaju Slovenija, Makedonija, Crna Gora. Hrvati ga nemaju, ali imaju i te kako razvijen sistem lobiranja i legalne lobističke kuće.
Mada nemamo zakon, javna je tajna da je kod nas neformalno lobiranje najjače u farmaceutskoj i duvanskoj industriji, zatim na tržištu udžbenika, ali i svuda gde su u igri velike pare. U sve jače lobiste spadaju i udruženja za zaštitu životinja, LGBT grupe, ekološka udruženja. Svaki naš ozbiljniji biznismen angažuje lobističku kuću u zemlji u kojoj hoće da razvija biznis ili sa kojom trguje. Javnost zna da je u SAD Miroslav Mišković angažovao moćnu "Podesta grupu", ali on nije jedini.
- Budući da nemamo zakon, sada se pod lobiranje pogrešno podvodi interni dogovor između privrednika i političara, pa pojam dobija negativne konotacije. Kada konačno bude usvojen zakon, znaće se pravila igre, ko sme da se bavi ovim poslom, šta je nemoralno lobiranje, ko je prijavljen u strukovnu komoru i ko ima licencu. Lobisti će polagati zakletvu, poslove će uredno prijavljivati i na njih plaćati porez, zaključivaće ugovore sa klijentima, u koje će postojati uvid u registru javnih dokumenata - kažu Vuković i Hrnjak.
Ovim poslom neće smeti da se bave oni koji su osuđivani za dela koja ih čine nedostojnim za bavljenje profesijom, funkcioneri dok su na funkciji i dve godine nakon toga. Ciljevi lobista moraće da budu moralni (ne smeju da budu protivni zakonu, da se svedu na iznudu, da budu u korist jedne interesne grupe, a na štetu društva, da se koriste pretnje...). U suprotnom, lobista će gubiti licencu.
Tamo gde prestaje lobiranje, počinje nedozvoljena trgovina uticajem, kao krivično delo za koje još niko nije osuđen.
BRISEL I VAŠINGTON
Srbija je u raznim fazama angažovala, što zvanično, što nezvanično, lobiste u Briselu i Vašingtonu. Tako su u tom kontekstu pominjana imena lobističkih kuća "Gelis", BGR, "Robert end Vajt", APC i "Bel Potinger". Takođe, Džim Džatras je zastupao jedno vreme interese Srpskog nacionalnog veća na Kosovu i Raško-prizrenske eparhije.
|
